Криминалне мреже са Западног Балкана играју значајну улогу у међународном шверцу кокаина ка Европи, а њихово дјеловање почива на изузетно сложеној логистици и партнерствима с криминалним актерима широм свијета, саопштено је „Дану“ из сједишта Еуропола у Хагу.
Из те европске полицијске службе наводе да криминалне групе дјелују у оквиру глобалних мрежа организованог криминала, док истовремено истичу да, упркос строгој тајности оперативних података о лукама и рутама, Црна Гора остаје под сталним надзором кроз интензивну размјену информација у борби против тешког и организованог криминала. Упитани о конкретним истрагама које се воде у сарадњи са црногорском полицијом и тужилаштвом, из Еуропола су били резервисани, држећи се строге политике повјерљивости.
– Еуропол блиско сарађује са партнерима на Западном Балкану, укључујући Црну Гору, како би подржао истраге о тешком и организованом криминалу. Ова сарадња одвија се путем утврђених канала за размјену информација и оперативну подршку – наводи се у допису који потписује Клер Жорж, портпаролка Еуропола.
Ипак, наглашено је да институција не коментарише специфичне истраге, нити текућу оперативну сарадњу са појединачним партнерима. Иако се у јавности често спекулише о конкретним рутама шверца цигарета и наркотика, као и о улози стратешких тачака попут Луке Бар, из Еуропола наглашавају да су ти детаљи дио оперативних сазнања која се не дијеле са јавношћу док су истраге у току.
– Из оперативних и истражних разлога, Еуропол не коментарише специфичне руте шверца, луке или истраге које су у току – јасни су из те организације.
Еуропол је указао на значај званичних процјена пријетњи од тешког и организованог криминала (СОЦТА), које служе као путоказ за разумијевање начина на који балкански кланови функционишу. Према тим подацима, криминалци са наших простора су се позиционирали као незаобилазни фактори у прекоокеанском шверцу, контролишући ланце дистрибуције од Јужне Америке до европских пријестоница. Када је ријеч о формирању заједничких истражних тимова (ЈИТ), који су се у пракси показали као најефикасније средство за разбијање кланова, из Еуропола су нас упутили на Еуроџаст, агенцију задужену за правосудну сарадњу, која координира рад тужилаца на међународном нивоу.
Док Еуропол у званичним одговорима за „Дан“ задржава висок степен оперативне тајности, њихови стратешки извјештаји (СОЦТА) и текуће истраге цртају јасну слику. Криминалне групе са Западног Балкана више нису само посредници, већ кључни господари логистичких рута од Анда до европских лука. У најновијем допису упућеном нашој редакцији, Еуропол је потврдио да се сарадња са црногорским партнерима одвија непрекидно, али да детаљи о лукама и рутама остају строго чувана тајна. Разлог је јасан – балканске мреже данас почивају на сложеној логистици, што у преводу значи да су дубоко инфилтриране у легалне токове поморског саобраћаја.
Балкански картел није јединствена, пирамидално устројена организација попут некадашњих колумбијских картела, већ флуидна мрежа састављена од више мањих, али изузетно повезаних група – црногорских, српских, албанских и хрватских. За разлику од претходних деценија, ове групе сада имају своје људе директно у производним зонама у Колумбији, Боливији и Перуу. Они купују кокаин директно од произвођача, чиме драстично повећавају профит.
Главна снага балканских кланова је контрола над посадама прекоокеанских бродова. Регрутација помораца омогућава им да „унутрашњим линијама“ контролишу унос дроге у луке попут Ротердама и Антверпена, али и стратешких тачака на Јадрану.
Иако Еуропол одбија да коментарише специфичне луке, њихове раније процјене указују на то да су луке на Јадрану – Бар, Драч и Плоче – и даље атрактивне, али да се главни дио посла и даље обавља преко великих сјеверноевропских терминала.
Пресретање заштићених комуникација (СКY ЕЦЦ и ЕнцроЦхат) открило је запањујући ниво професионализма. Употреба софистицираних симбола и војних термина за транспорт, уз корупцију на високом нивоу, која подразумијева инфилтрацију у лучке управе, царинске органе и полицијске структуре широм Европе и Балкана, показује размјере ове организације.
Посебан сегмент представља прање новца кроз некретнине. Огроман профит се редовно враћа на Балкан, гдје се кроз грађевинске бумове у туристичким центрима, попут Будве и Марбеље, легализује прљави новац.
Иако Еуропол упућује на Еуроџаст када су у питању правосудни процеси, јасно је да је модел заједничких истражних тимова један од најефикаснијих у борби против ових мрежа. Разбијање кланова више није локални полицијски посао. То су операције које истовремено обухватају по десет и више држава.
– Ове мреже дјелују у више јурисдикција и ослањају се на партнерства са другим криминалним актерима – казали су из Еуропола за „Дан“.
Одговори из Хага подсјећају на то да је борба против нарко-картела маратон. Док год балканске групе држе логистички кључ за улазак робе у Европу, оне ће остати примарна мета међународних служби. За Црну Гору то значи само једно – ниво надзора и међународне размјене информација никада није био већи, али ни изазов са којим се суочава домаће правосуђе.
Оно што је 2014. године почело као локални сукоб у Котору због нестанка 200 килограма кокаина у Валенсији, у протеклој деценији прерасло је у један од најбруталнијих криминалних ратова у Европи, који је трајно измјенио мапу свјетског шверца дроге.
„Кавачки“ и „шкаљарски“ клан данас нису само црногорски проблем, већ су постали синоним за високопрофесионалне логистичке организације које управљају милијардама еура вриједним пошиљкама на релацији између Јужне Америке и Европе.
До те 2014. године, некадашњи јединствени клан из Котора функционисао је као компактна цјелина са јаким везама у поморским структурама, али је подјела на два супротстављена пола моћи створила нову динамику која је сезала далеко ван граница Балкана. Док су „шкаљарци“ традиционално градили мрежу кроз регионална савезништва, „кавчани“ су успоставили изузетно снажну базу кроз инфилтрацију у институције система и партнерства са криминалним групама у региону.
Значај ових кланова у свјетским размјерама данас се не огледа само у количини дроге коју транспортују, већ прије свега у моделу криминалног пословања који су развили. Умјесто куповине робе од посредника, ове групе су успоставиле сталне базе у земљама Латинске Америке, гдје њихови „официри за везу“ на лицу мјеста надгледају производњу и паковање кокаина у лабораторијама у Колумбији, Боливији и Перуу.
Таква директна веза са произвођачима омогућила им је контролу квалитета и знатно већи профит. Главна полуга њихове моћи је експлоатација поморске традиције региона, јер су хиљаде помораца са Балкана на прекоокеанским бродовима постали њихова логистичка мрежа.
Од приватних једрилица до софистицираних метода сакривања дроге у легалним теретима попут банана или егзотичног воћа, которски кланови су ниво ризика свели на минимум, док су профит подигли до нивоа који премашује буџете мањих држава.
Више од шездесет убистава широм Европе – од Атине и Беча до Кијева и турских љетовалишта – потврђује да ови кланови не познају границе и да располажу сопственим обавјештајним подацима који су често супериорнији од оних које посједују државне службе.
Њихова моћ је толико порасла да су постали једна од примарних мета међународних истрага, јер директно угрожавају безбједност највећих европских лука попут Антверпена и Ротердама.
Огроман капитал који ове мреже остварују улаже се кроз сложене шеме прања новца у луксузне некретнине и хотеле, чиме су криминални кланови постали и скривени економски фактор у бројним туристичким дестинацијама – од Црногорског приморја до Уједињених Арапских Емирата.
ДАН
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
