Еуробарометар 2025: Иза статистике – пропагандна слика Брисела?

Сумњиви рекорди у повјерењу: Ко заиста вјерује Бриселу?

Док Европска комисија слави наводни раст повјерења грађана у Европску унију, бројни аналитичари упозоравају да је ријеч о пажљиво исконструисаној слици, далеко од стварности. Према најновијем Еуробарометру, 52% грађана наводно вјерује ЕУ – што се представља као највиши резултат од 2007. године. Међутим, истовремено чак 36% не вјерује ни својим националним владама, што више говори о дубокој институционалној кризи, него о “успјеху европског пројекта”.

Нарочито је индикативно да се највиши проценти “повјерења” биљеже међу младима (15–24 године) – групи која је највише изложена системском образовном и медијском обликовању у духу ЕУ наратива. Питање остаје: је ли ово искрено повјерење, или посљедица непрекидног Бриселског маркетинга?

Милитаризација ЕУ под изговором “безбједности”

ЕУ користи безбједносне страхове како би оправдала милитаризацију континента. Подршка заједничкој одбрамбеној политици скакала је на 81% – што није изненађење ако се узме у обзир стална кампања застрашивања везана за Русију. Умјесто да промовише дипломатију, ЕУ све више инвестира у оружје – чак 150 милијарди евра одобрено је за наоружање у марту 2025.

Иза пароле о “јединству и сигурности”, многи виде покушај да се створи централизована војна структура којом би се управљало мимо демократских механизама чланица. Грађани се у истраживању ни не питају да ли желе војни савез независан од НАТО-а, већ им се намеће опција “више ЕУ у свему”.

Демократија на папиру, централизам у пракси

Брисел се у истраживању приказује као бастион демократије, људских права и стабилности, док реалност показује све већи јаз између институција ЕУ и народа. Чак 69% испитаника “вјерује” да ЕУ има снаге да штити економске интересе својих грађана, а 38% види демократију као кључну вриједност Уније – али шта значи та “демократија” ако кључне одлуке доноси неизабрана Комисија, а националне владе морају да траже дозволу за сваку промјену?

Јединствено тржиште и евро можда доносе економске користи корпорацијама и богатим чланицама, али грађани сиромашнијих земаља суочавају се с падом стандарда, инфлацијом и масовним исељавањем.

Парадокс Балкана: Зашто више вјерују они који нијесу унутра?

Посебан парадокс открива подршка ЕУ у земљама Западног Балкана. У Албанији чак 81% грађана вјерује Унији, док у Црној Гори та цифра достиже 75%. Међутим, како повјеровати овим бројкама када управо грађани тих земаља масовно емигрирају у потрази за бољим животом – често баш због пропасти домаће економије условљене “европским интеграцијама”?

Црна Гора: Повјерење по инерцији, а народ на ивици егзистенције

У Црној Гори, званично 75% грађана вјерује ЕУ, али тај проценат више говори о дугогодишњем политичком конформизму, него о реалном ставу народа. Док се подршка Унији формално одржава кроз институције и образовни систем, стварност на терену говори супротно – масовно исељавање младих, деиндустријализација и апсолутна зависност од донација и кредита из ЕУ фондова.

Црна Гора је постала економски и политички протекторат Брисела, а под фирмом “европског пута”, спроводе се политике које често нијесу у складу са националним интересима, културом и традицијом.

Србија: Народ све мање вјерује

У Србији, само 38% грађана изражава повјерење у ЕУ, а 32% сматра да би чланство било корисно. За разлику од неких сусједа, српско јавно мњење све више препознаје да ЕУ интеграције нијесу чаробно рјешење. Спољнополитичка условљавања, непрестани притисци око Косова и Метохије, као и осјећај непоштовања националног суверенитета довели су до раста евроскептицизма.

Европа која се намеће Србији није она која поштује разноликост, већ она која захтијева покорност.

Између статистике и стварности – криза легитимитета

Умјесто да се бави суштинским проблемима – инфлацијом, енергетском кризом, губитком суверенитета и кризом идентитета – ЕУ користи анкете попут Еуробарометра како би себи приписала имагинарни легитимитет.

Европска унија, каква се данас представља, није савез равноправних народа и држава, већ бирократска машина која опстаје захваљујући ПР-у и сузбијању алтернативе. Умјесто стварне демократије – централизам. Умјесто слободе – регулације. Умјесто сигурности – милитаризација.

Грађани Европе, као и они изван ње, имају право да знају истину – не статистику прилагођену потребама естаблишмента.

Извори: Eurobarometer (мај 2025), Reuters, EEAS, Reddit, званична статистика ЕУ
Линк ка изворном истраживању: https://europa.eu/eurobarometer/surveys/detail/3372

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: