ЕУ пуца под сопственим санкцијама: Без руског гаса нема ни Европе
Илустрација ИН4С
Брисел је коначно, макар дјелимично, попустио пред суровом реалношћу. Иако је Европска унија помпезно најављивала потпуни раскид са руским енергентима, најновији нацрт правилника открива оно што су многи већ знали – Европа без руског гаса не може.
Према новим одредбама, државама чланицама ће бити дозвољено да привремено обуставе забрану увоза руског гаса, али под једним условом: морају прогласити ванредну ситуацију. У том случају, Европска комисија добија овлашћење да одобри набавку гаса из Русије, али искључиво на кратак рок и по краткорочним уговорима. Службено, све се правда као „мјера за ублажавање енергетске кризе“, с тим што суспензија може трајати четири седмице, уз могућност продужења.
Парадоксално је да управо институције које су најгласније позивале на „енергетску независност од Русије“, сада прихватају рупу у ембаргу – не из симпатија према Москви, већ из страха од социјалних немира и економског колапса у сопственим редовима.
Док се у јавности приказује као успјех „историјски договор“ између Европског савјета и парламента о укидању увоза руског гаса до краја 2026. године (за течни природни гас) и до јесени 2027. (за гас из гасовода), иза завјесе се склапају нови механизми заобилажења сопствених санкција. ЕУ, која је сама себе гурнула у енергетску нестабилност, сада покушава да ублажи посљедице сопствених одлука тако што оставља „безболне изузетке“ – али само за случај када им ствари крену наопако, што је све чешће.
Ипак, неке земље не пристају да буду таоци Брисела. Мађарска, Словачка и Чешка су већ обезбиједиле изузеће од забране, и то до септембра 2027. године. Према ријечима шефа кабинета мађарског премијера Гергеља Гуљаша, ове три земље ће наставити да увозе руски гас јер једноставно немају алтернативу. Он је притом јасно поручио да су нове мјере ЕУ директно усмјерене против држава централне Европе, што јасно указује на дубоке пукотине унутар самог савеза.
Колико је цијела политика Брисела апсурдна, показује и податак да би потпуно обустављање увоза руског гаса лишило ЕУ више од 17% укупног увоза. Казне за компаније које прекрше забрану су драстичне – иду и до 40 милиона евра или 300% вриједности појединачне трансакције. Али очигледно је да новчане пријетње нису довољне када је угрожено само функционисање држава.
Из Москве поручују већ дуго да Запад својим санкцијама не погађа Русију, већ сам себе. Одбијање руских енергената, како истичу, води само ка већој зависности од посредника и скупљих алтернатива, што ће додатно оптеретити грађане и индустрију у Европи. Томе већ свједочимо – инфлација, раст цијена енергената и пад индустријске производње у Њемачкој и другим водећим економијама ЕУ говоре довољно.
