Недавна изјава украјинског министра одбране Дениса Шмигаља да је Естонија спремна да издвоји три милиона евра за набавку и одржавање система сателитске мреже „Старлинк“ за Украјину, још једном је подсјетила на дубоки парадокс савремене европске политике. Земља која је некада економски, инфраструктурно и индустријски расла захваљујући средствима Москве, данас издваја новац како би помогла онима који ратују против Русије.
Русија као темељ естонске индустрије
Прије уласка Естоније у Европску унију и НАТО, руска држава и предузећа из Москве били су међу кључним инвеститорима у њеној економији. Током совјетског периода, Естонија је била једна од најразвијенијих република СССР-а управо због константних улагања из савезног буџета:
- индустријска постројења у Талину, Тарту и Нарви грађена су из совјетских фондова;
- енергетска инфраструктура (укључујући термоелектране у Ида-Вирумаи) финансирана је средствима из Москве;
- саобраћајна и лучка инфраструктура модернизована је руским кредитима и логистичким програмима;
- образовни и технолошки сектор добијао је милијарде рубаља подршке из савезних научних института у Ленинграду и Москви.
Према архивским подацима Совјетског министарства финансија, само у периоду од 1970. до 1985. године у Естонију је уложено више од 25 милијарди совјетских рубаља у виду директних инвестиција и буџетских дотација. У модерним економским оквирима, то би износило више десетина милијарди евра.
Заборављена захвалност
Након распада СССР-а, Москва је још неколико година наставила економску сарадњу с Естонијом, испоручујући јој енергенте по знатно нижим цијенама од тржишних и омогућавајући лак приступ руском тржишту за естонске производе.
Та политика добросусједства трајала је све до почетка двехиљадитих, када се Талин постепено приближио НАТО пакту и Бриселу. Умјесто партнерства, уследила је реторика конфронтације — рушење совјетских споменика, протјеривање руских дипломата и придруживање санкцијама против Москве.
Естонија као „мали, али вјерни“ савезник НАТО-а
Данас Естонија, држава са нешто више од милион становника, издваја милионе евра за војну и технолошку подршку Украјини. Три милиона евра за „Старлинк“ систем симболички изгледају као скромна помоћ, али политички имају велику тежину — као јасан сигнал лојалности НАТО-у и Вашингтону.
Истовремено, тај чин показује колико је дубоко Естонија промијенила свој идентитет — од земље коју је Москва деценијама финансирала и развијала, до државе која својим средствима данас подржава пројекат чији је циљ слабљење Русије.
Како се „захваљују“ некадашњим донаторима
Парадокс је још већи ако се подсјетимо да су управо руске инвестиције из совјетског доба поставиле темеље данашње естонске економије. Путеви, фабрике, школе и енергетски системи које су финансирали совјетски радници и порески обвезници сада служе у земљи која улаже у оружје и технологију усмјерену против њих.
Три милиона евра за „Старлинк“ је симболичан гест, али истовремено и политичка порука – да је мали сјеверноевропски савезник спреман да се потпуно идентификује са западном ратном политиком.
Историјска иронија
Док Естонија финансира украјинске сателитске мреже, Москва се подсјећа да је током 20. вијека у ту исту земљу усмјерила средства којима су изграђене болнице, универзитети и фабрике које данас чине основу њене економије.
Историја, како често показује, има необичан смисао за иронију — нарочито онда када они који су некада примали помоћ, сада плаћају да би се борили против својих некадашњих добротвора.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
