Епидемија жутице званично и у Котору: Зараза у Боки кренула из ресторана?

Епидемија жутице – хепатитиса А, осим у Херцег Новом проглашена је и у Котору, а случајеви заразе региструју се и у Будви, Никшићу и Подгорици.

Први случајеви хепатитиса А потврђени су још у јулу, када је инспекција са епидемиолозима контролисала објекте на приморју, док из Института за јавно здравље (ИЈЗ) у одговору “Вијестима” тврде да је први спорадичан случај жутице пријављен 21. јула ове године, не прецизирајући колико је инфицираних регистровано у јулу и августу.

Из ИЈЗ тврде да су пријављене двије епидемије и да је до 4. октобра регистровано 27 заражених – 18 њих је из Херцег Новог, четири обољеле особе су из Котора, по двије из Будве и Никшића и једна из Подгорице.

Појаснили су да скорија оболијевања можда још нијесу пријављена јер је обично потребно неколико седмица да би се утврдило да ли је инфицирана особа дио епидемије или спорадичан случај.

У ИЈЗ тврде и да је прави број обољелих у епидемији вјероватно већи од пријављеног броја, из разлога што се неки људи опораве без медицинске његе и уопште се не тестирају на хепатитис А.

”Прва епидемија хепатитиса А је пријављена од стране Хигијенско-епидемиолошке службе (ХЕС) Херцег Нови. Пријава епидемије је у ИЈЗ стигла 14. септембра 2022. године. Према подацима из пријаве, епидемија је пријављена на територији општине Херцег Нови, а почела је 1. септембра 2022. године. До момента пристизања пријаве регистровано је 15 случајева оболијевања. Од пријављеног броја обољелих хоспитализовано је било девет обољелих. Друга епидемија хепатитиса А је пријављена од ХЕС Котор. Пријава је у ИЈЗ стигла 15. септембра 2022. године. Према подацима из пријаве мјесто на ком је епидемија регистрована је угоститељски објекат у Котору. Епидемија је почела 8. септембра 2022. године (када је и откривена)”, наводи се у одговору ИЈЗ.

Прва информација о епидемији у Херцег Новом појавила се у другој половини септембра, а ИЈЗ званично до сада није обавијестио јавност о томе да се биљеже случајеви жутице током љета у приморским општинама, нити да је епидемија званично проглашена на територији Херцег Новог и Котора.

Узорци хране из ресторана послати за Загреб

Главна здравствено-санитарна инспекторка Кармела Мујичић “Вијестима” је одговорила да су у јулу и септембру у више наврата по објавјештењу ХЕС обавили инпекцијски надзор у вези појаве хепатитиса А.

Појаснила је да та инспекција у објектима у пословању са храном прегледа да ли су радници уредно одрадили санитарни преглед и контролишу воду, док храну у објектима контролише Управа за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове.

Мујичић је казала да је санитарни инспектор наложио да радници који немају симптоме одраде тестове да се види да ли су заражени – асимптоматски случајеви и то у размаку од 15 дана.

”Прошле недјеље је одрађено узорковање хране и воде у угоститељском објекту у ком је било највише случајева обољевања у сарадњи са Управом за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове и ИЈЗ, и ти узорци су послати за Загреб на анализу. Резултати анализе још нису достављени”, пише у одговору.

Из ИЈЗ су казали да је узрок епидемије још није утврђен и да је епидемиолошко истраживање и даље у току, као и регистровање нових случајева оболијевања од хепатитиса А.

Имамо 150 вакцина и непознат број тестова

Иако је епидемија хепатитиса А званично проглашена у септембру, “Вијести” незванично сазнају да је ИЈЗ претходних дана имао између 20 и 30 тестова на овај вирус.

Ипак, из ИЈЗ су казали да располажу довољном количином тестова, не прецизирајући о којем броју је ријеч.

”Што се тиче дијагностикума за детекцију хепатитис А инфекције, након спроведеног тендера за набавку медицинског материјала пристигле су нове количине, мада смо и до сада имали потребне количине, што нам гарантује да ћемо успјети детектовати сваки случај понаособ”, саопштили су из ове установе.

Из ИЈЗ су одговорили и да, према подацима добијеним из “Монтефарма” на располагању имају 150 доза вакцине против хепатитиса А

Епидемија на сваких шест до десет година

Обољење хепатитис А представља запаљење јетре чији је узрок истоимени вирус. Према подацима ИЈЗ, симптоми болести су замор, малаксалост, главобоља и повишена тјелесна температура, а поред тога јавља се и губитак апетита, мучнина, нагон на повраћање.

” Пацијенти примјећују да је мокраћа тамнија, а столица светлија. После тога се јавља жутица (иктерус) видљива на беоњачама, кожи и слузокожама. Овај најкарактеристичнији знак, по коме је обољење и добило име (жутица) се не мора испољити. Инфекција овим вирусом може проћи без појаве било каквих симптома. То су асимптоматске инфекције.

Благи облици и асимптоматске инфекције су нарочито чести у дјечјем узрасту. Хепатитис А, за разлику од неких других вирусних хепатитиса (хепатитис Б, хепатитис Ц) је најчешће благо обољење које никада не оставља трајне последице”, појаснили су из ИЈЗ. Период инкубације, односно временски период од уласка вируса у организам до појаве симптома је од 15 до 45 дана, најчешће око мјесец.

”Вирус се шири контактом, контаминираном водом или храном. Најзначајнији пут ширења је контактни. Остварује се преко руку које су контаминиране столицом која садржи вирус хепатитиса А, било директним додиром са обољелим или асимптомно инфицираним или индиректно, преко контаминираних предмета. Контактни пут ширења је водећи у условима лоших хигијенских прилика и пренасељености. Најчешће се остварује у породицама, предшколским и школским колективима и институцијама за збрињавање дјеце и старих лица. У подручјима са несигурним водоснабдијевањем, вода представља значајан пут ширења”, наводи се на сајту ИЈЗ.

У ИЈЗ тврде да су инфекције хепатитисом А у нашој земљи стално присутне, али у умјереном интензитету, док се на сваких шест до десет година региструју епидемије овог обољења.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: