ЕПЦГ у бројкама: Шта смо затекли и шта смо урадили за годину и по дана

Као предсједник Одбора директора имам обавезу – не због ситних политиканата и злонамјерних манипуланата, већ због грађана и најшире јавности – да изнесем објективну и аргументовану анализу тренутног стања у ЕПЦГ, јер се само на основу релевантних показатеља могу изводидити закључци о томе какво је стање у ЕПЦГ, ко је за шта одговоран и ко је за шта заслужан. Да би анализа била објективна, морамо се осврнути и на претходни период, не да би се тражио изговор или заслуга за тренутно стање, већ из разлога што пројекти из области енергетике и њихова реализација захтијевају значајно вријеме које се мјери годинама, а не недјељема или мјесецима. Па, кренимо редом.

КАДА СУ ИЗГРАЂЕНА НАША ПОСТРОЈЕЊА?

Наша најстарије постројење, ХЕ „Перућица“, пуштено је у рад 1960. године (агрегати И и ИИ 1960. године, агрегати ИИИ, ИВ и В 1962. године и агрегати ВИ и ВИИ 1977. године). Потом је, 1976. године, отворена ХЕ „Пива“, а посљедњи извор електричне енергије који је, 1982. године, завршила ЕПЦГ јесте ТЕ „Пљевља“. Од 1960. до 1982. године, за период од 22 године, изграђене су три електране чија је укупна инсталисана снага 874 МW. У периоду од 1982. године до априла 2021. године (39 година) ЕПЦГ није изградила нити један једини нови извор електричне енергије.

ШТА СЕ ЗБИВАЛО ТОКОМ ПРЕТХОДНЕ ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ?

За претходни период важно је, осим најбитније констатације да није изграђен ни један извор електричне енергије, истаћи неколико значајних пословних односно непословних одлука које су битно утицале, а и данас утичу на пословање ЕПЦГ. Да подсјетимо, приватизација ЕПЦГ је извршена 2009. године преко фантомске фирме Ривер. Фондови су своје акције продали по 7,1 евра за акцију и по том основу приходовали 138 милиона евра. Да су их тада продавали по 8,4 евра по акцији, колико су их касније продали, Влада и мали акционари, приходовали би 163 милона евра. Мали акционари приватизационих фондова од ове трансакције нијесу имали никакве користи. Фондови су новац брзо потрошили. Због чега није прихваћена понуда од 11,1 евро по акцији од грчког конзорцијума, којег су чинили државна енергетска компанија Публиц Поwер и бизнисмен Виктор Рестис, по ком основу би се приходовало 609 милиона евра или за 170 милиона више него што је понудила А2А, остало је неразјашњено до данашњег дана. Изгубили су и дражава и ЕПЦГ. Али зато је неко добио Свети Стефан, а и Прва банка је одједном постала најликвиднија банка у држави (иако је 2008 године држава спасила Прву банку са 44 милиона евра), а ни власницима фондова није криви дио.
ЕПЦГ је на својим жиро рачунима на дан 01.01.2017. године имала 232,326,991.88 евра, на дан 01.01.2021. године стање на жиро рачунима је износило 39,596,540.93 евра.

НИЈЕ БИЛО ИНВЕСТИЦИЈА, АЛИ ЈЕ НОВАЦ НЕСТАЈАО. НА КОЈИ НАЧИН?

Само двије трансакције које су суштински представљале чист трошак компаније у износу 137 милиона евра, и то 105 милиона евра за куповину акција од А2А и 32 милиона евра за куповину акција Рудника угља Пљевља. По основу куповине сопствених акција, а затим њиховог поништења дошло је до смањења капитала компаније за 140.576.831 евра. До смањења капитала ЕПЦГ је дошло и 2017. године, због покрића нагомиланих губитака, и то за износ од 148.380.692 евра. У децембру 2021. године након окончања стечајног поступка у КАП-у, ЕПЦГ нијесу призната потраживања по основу испоручене електричне енергије из 2012. године у износу од 43.651.998 евра. Од овог износа кроз ПДВ пријаву од децебра 2021. године признат нам је обрачунати износ ПДВ на ове фактуре вриједности 5.614.236 евра.
Осим ових финансијских акробација, ЕПЦГ се значајно оптеретила и непословним, боље рећи политичко-економским трансакцијама. Монтенегробонус је остао дужан по основу испоручене електричне енергије КАП-у износ од 13 милиона евра, КАП-у је отписано 17 милиона евра дуга за електричну енергију преко такозваних ЦО2 кредита, ( Одлука Владе и претходног Одбора директора против којих је поднијета кривична пријава СДТ-у), а и по основу фактура из 2021. године КАП је остао дужан готово 5 милиона евра, а и наслијеђен је дуг Водовода Цетиње који данас износи близу 10 милиона евра. Средином 2020.године исплаћен је беспотребни аванс за еколошку реконструкцију Термоелектране (предмет је пред СДТ-ом), у износу од 10 милиона евра. Такође, 6 милиона евра је као субординирани кредит остало заробљено, до 2028. године, у Првој банци(одлука је донијета неколико дана прије смјене бившег Одбора директора у марту 2021. године). Само по основу ових неколико трансакција ЕПЦГ је остала без чистих 198 милиона евра и капитал је умањен 288.957.523 евра. Ако овим непотребним издацима додамо и Одлуку претходне Владе, да се, први пут у последњих 30 година, уплати у јуну 2021. године, 30 милиона евра у Буџет, јасно је какав је амбијент сачекао ново пословодство које је преузело руковођење ЕПЦГ-ом крајем марта и почетком априла 2021. године. Можда је у овом контексту важно напоменути да је у последња 3 мјесеца 2020. године и прва три мјесеца 2021. године извезено за 788.581 МWх више него што је увезено, и по том основу је остварен значајан приход. Лако је претпоставити, а самим тим и закључити да је изузетна хидрологија крајем 2020. и почетком 2021. године спасила ЕПЦГ од банкрота.

ШТА СМО РАДИЛИ НАКОН ПРЕУЗИМАЊА КОМПАНИЈЕ?

Одмах по доласку новог руководства, следећих шест мјесеци (почев од априла, закључно са септембром) увезено је електричне енергије у количини од 425.482 МWх. И поред ових суморних података, ЕПЦГ је пословну 2021. годину завршила са најбољим резултатом у својој историји, што се огледало у оствареној добити која је износила преко 47 милиона евра.

Шта је то Електропривреда радила претходних 18 мјесеци и шта планира да ради у наредном периоду, и како ће завршити ову пословну годину објаснићемо у наставку ове анализе.

Таксативно ћу набројити шта се радило и шта планира да се ради у наредном периоду.

ХЕ Перућица – Завршена ревитализација два генератора (уговор из 2019.), испоручен и пуштен у погон нови блок трансформатора на агрегату А5, завршене прве двије фазе реконструкције расхладног система, преостала је још једна фаза, завршена реконструкција табластог затварача на улазно затварачници Норин(уговор стартовао од 2020.), завршено 90% радова на реконструкцији доводних канала на Моштаници и Опачици, замена система далеководних заштита на ДВ 220 кВ, започети радове на уређењу парк шуме Крупац, у наредних 10 дана очекује се потписивање уговора о ИИ фази модернизације и реконструкције у вриједности од 30 милиона евра, потписан уговор за консултанта за израду пројектне документације за агрегат А8, очекиване вриједности око 25 милиона евра;

ХЕ Пива – завршени су радови на реконструкцији и адаптацији агрегата А2, преостао је још један да се заврши следеће године. Вриједност комплета овог уговора за сва 3 агрегата је 10,5 милиона евра, завршени радови на капиталном ремонту агрегата А3 вриједности 1.7 милиона евра, потписан уговор за ремонту ротора генератора Г1 вриједности 600.000 евра, завршен дио послова на заштитној конструкцији на улазу у ХЕ Пива, завршен пројекат кружне саобраћајнице вредности 1,4милион евра по обавезама према општини Плужине, завршена И фаза реконструкције Самачког хотела, завршено пуштање у рад групног регулатора за два агрегата чиме су се створили услове за вршење регулације у складу са потребама ЕЕС-а у реалном времену;

ТЕ Пљевља – Почели су радови на пројекту еколошке реконструкције ТЕ Пљевља, потписан уговор вриједан 15 милиона евра на адаптацији котла са замјеном економајзера и загријача ваздуха, извршен капитални ремонт турбине, у току су радови на рекултивизацији депоније пепла и шљаке Маљевац, завршен и ревидован Идејни пројекат топлификције Пљеваља, расписан јавни позив за израду главног пројекта и извођење радова, чије отварање је требало да буде завршено али је услед сајбер напада одложено. Пројекат се изводи у сарадњи са општином Пљевља и Управом за јавне радове при чему ЕПЦГ финансира прву фазу, потписан уговор и у току је испорука опреме за нову лабораторију како би иста могла да буде акредитована у складу са захтевима ЕУ.

Осим значајног ангажовања на унапређењу постојећих енергетских објеката, ЕПЦГ је покренула велики број нових инвестиционих пројеката, набројаћемо најзначајније:
Солари 3000+ и 500+ (30 МW, вриједност опреме 22 милиона евра) Урађена комплетна документација, обезбијеђена средстав, пријавило се преко 10.000 физичких и правних лица, обезбијеђена, кроз јавне позиве, опрема, формирана фирма ЕПЦГ-Солар-Градња која изводи монтаже, До сада инсталирано преко 200 соларних електрана на крововима објеката. Планирана годишња производња када се пројекат реализију 44 ГWх. Прва нова производња електричне енергије , послије 40 година.

У овом пројекту велику корист остварују грађани, ЕПЦГ добија значајну количину ослобођене енергије коју може да пласира на тржишту и ствара се могућност отварања на стотине нових радних мјеста.

Солари 5000+ (50 МW – вриједност опреме 35 милиона евра) Припремљена документација, и до краја године креће се у реализацију пројекта, обезбеђењем средстава и набавком опреме. Велики број правних лица исказао је интересовање.
Солари 10.000+ (100МW – вриједност опреме 75 милиона евра) Кандидован преко Владиних пројекта за финансирање из Европских фондова. Урађено Идејно-техничко решење и Студија изводљивости.

Наша пословна филозофија, производи тамо гдје трошиш електричну енергију, данас је доминантна у читавом региону.

Гвозд (до 72 МW вриједности до 81 милион евра) са припадајућом преносном мрежом коју ће рефундирати ЦГЕС). Завршени идејни пројекти и сви истражни радови и темељи. Почели су процеси добијања грађевинских дозвола (за приступне путеве већ добијена) и тендерски процеси за извођаче радова. Завршен први дио тендера за избор добављача вјетротурбина (ГЕ, Нордеx, Енвисион и Голдwинд су прошли у првом кругу). Потписивање кредитног аранжмана са ЕБРД до 81 милиона евра планирано за децембар 2022. Очекује се да ће почети радови на приступним саобраћајницама, са очекиваним роком изградње до 15 месеци. ВЕ Гвозд може се очекивати на мрежи до краја 2023. године.

ХЕ Комарница (172 МW, вриједност 260-290 милиона евра) У сарадњи са ЕПС-ом и пројектантима Енергопројектом и Институтом Јарослав Черни, завршен је технички дио Идејног рјешења и Студије изводљивости. Елаборат о процјени утицаја на животну средину у поступку пред АЗЖС, жалба упућена од стране ЕПЦГ. Инсталисана снага електране је 172 МW, а очекивана производња је 213 ГWх. Од стране Влада Црне Горе ЕПЦГ је добила концесију.

СЕ Вилуси, СЕ Крупац и плутајући СЕ на Сланом језеру Дефинисане локације и отворена 3 нова пројекта снаге 85 МW. Припремљене су све информације за уврштавање ових пројеката у ПУП Никшић чије се усвајање очекује. За плутајућу електрану на Сланом језеру склопљен је уговор са ЕБРД о пружању техничке подршке.

СЕ Брана Слано-Вртац (4 МW – вриједност 4 милиона евра) Завршетак Идејног пројекта заказан је за октобар, започет је процес израде Елабората о процјени утицаја на животну средину. УТ услови добијени за брану Слано. Након завршетка ових активности, уз прелиминарну дефиницију извођача (ако је ЕСГ), уследиће тендер за набавку панела.

ХЕ Крушево (Израда Студије изградње електране- вриједност 300.000 евра) Завршене све неопходне основе за израду студије. Тендерска процедура је спроведена, а потписивање уговора са пројектантом очекује се након што проради државни систем јавних набавки. Отварање је било планирано за 1. септембар.
Гасне електране (Студија за израду Идејно техничког за изградњу гасних електрана у Бару, КАП-у и Пљевљима) У сарадњи са МКИ, за извођача студије гасних електрана у Црној Гори изабрана је реномирана компанија ССА из Швајцарске. Израда студије у току, завршетак израде и усвајање до краја 2022. године.

ФЦ Снабдијевање је у протеклом периоду, имајући у виду цјелокупну ситуацију, остварило одличне резултате. Дуг потрошача на 31.03.2021. године износио је 184.509.409 евра, а на дан 31.08.2022. године 180.086.705 евра. Наплата већа од 100%.

О ТРГОВИНИ ЕЛЕКТРИЧНОМ ЕНЕРГИЈОМ: ЕФЕКТИ ЕНЕРГЕТСКЕ КРИЗЕ

Набрајање досадашњих активности само по себи намеће закључак како је то ЕПЦГ радила и како планира да ради. Недобронамјерни и политички острашћени појединци користе период у којем је иначе, захваљујући њиховој катастрофалној политици и лошој хидрологији пословање ЕПЦГ изузетно отежано, а то су јун, јул, август и септембар. Мала напомена, у овим мјесецима захваљујући свом великом соларном потенцијалу Црна Гора је могла и морала да извози електричну енергију. Али ЕПЦГ до ове године, осим на сопственој згради, није произвела ни један једини кWх из соларних електрана. Када се томе још дода енергетска криза која је захватила читави свијет и која се најбоље огледа кроз цијене електричне енергије на берзи, а које су током августа досезале и невјероватних 1.000 евра/МWх неопходно је дати одређена појашњења.

ЕПЦГ је крајем 2021. године, у децембру, донијела одлуку да се сходно цијенама на берзи(ХУДЕX) формирају цијене за велике потрошаче(снаге преко 10МW) и да износи 115 евра по МWх. У том тренутку то је цијена која је за 20% била мања него што је била цијена на берзи. Потпуно смо били свјесни чињенице да ће ова цијена озбиљно угрозити пословање ЦЕДИСа, а и неких привредних субјеката. Да нијесмо тако поступили, вријеме ће касније показати, ЕПЦГ би престала да постоји, а шта би се десило са привредом врло лако је закључити. На нашу тадашњу жалост, КАП, наш убједљиво највећи потрошач-570.000 МWх годишња потрошња , није прихватио ту понуду. ЦЕДИС једноставно није имао избора. Свјесни чињенице да остајемо без великог купца, који је до тада плаћао електричну енергију по 45 евра по МWх, и по ком основу смо годишње фактурисали 25 милиона евра што је изузетно велики износ одлучили смо, се да се бар финансијски осигурамо, и продамо 20 МW за 11 мјесеци(160.800 МWх) , по цијени од 202 евра по МWх, уз потпуно транспарентну и на тржишној основи засновану процедуру, и по том основу да обезбиједимо приход који би износио 32,4 милиона евра. За 28% потрошње КАП-а обезбиједили смо приход који је за готово 30% већи од дотадашње годишње фактуре КАП-у. Накнадна памет, послије неколико мјесеци, да та одлука о продаји није била добра својствена је људима којима је коцка омљена професија и који су свој таленат доказали коцкајући се 30 година са ЕПЦГ. Шта би било да су цијене на берзи почеле да падају и да нијесмо извршили продају. Онда би били криви што нијесмо продали и оставили ЕПЦГ без значајног прихода. Очигледно је да су у јануару знали да ће доћи до рата између Русије и Украјине, да ће нас захватитити највећа енергетска криза у историји и да ће цијене свих енергената на берзама долазити до неслућених износа.
Уколико се вратимо озбиљним анализама важно је саопштити да је ЕПЦГ у првих 9 мјесеци купила електричне енергије у износу од 991.374 МWх и за то је платила или ће платити 222,474,667.54 евра. У истом периоду продали смо 907.270 МWх и за тај период ћемо приходовати 164,332,747.67 евра. Закључно са септембром укупни минус у трговини износиће -58.141.919,87 евра. Овај резултат се може сматрати потпуно нереалним за процјену коначног пословања ЕПЦГ у 2022. години, јер је то период када смо доминантно увозили електричну енергију. Разлог што је већа цијена када смо куповали од цијене када смо продавали је кретање цијене електричне енергије на берзи. Ми смо продавали(имали вишкове) јануар, фебруар, март и април, а морали смо да купујемо мај, јун, јул, август и септембар. У мају и јуну рађен је и ремонт Термоелектране Пљевља. Цијене на берзама су непрестано расле и значајно су биле веће од цијена у јануару, фебруару, марту и априлу. Можда ће неко поставити питање, због чега нијесмо чували струју из јануара, фебруара, марта и априла за мај, јун, јул, август и септембар. Одговор је, то је немогуће, јер готово 80% производње ХЕ Перућице је из дотока. Вода из дотока иде директно на турбине. Када би Слано и Крупац били 100% пуни, а ХЕ Перућица радила пуним капацитетом, језера би се потпуно испразнила за 25 дана. ХЕ Перућица је малтене проточна електрана. И због тога су приче о испражњеним акумулацијама потпуно неутемељене. Иначе акумулациона језера се користе за оптимизацију наше производње и покривање дијела дефицита у љетњем периоду.

ШТА НАС ЧЕКА?

Колико претходни подаци нереално приказују тренутно стање, најбоље ће показати једна потпуно дозвољена апроксимација. Уколико би у наредна 3 мјесеца (октобар, новембар и децембар) остварили просјечни извоз и увоз као у претходне три године(2019,2020 и 2021) у истом периоду, на дан 31.12.2022. године биланси би имали следеће резултате, купили смо 1,245,246 МWх чија је вриједност 293,134,563.22 евра, а продали 1,456,701 МWх укупне вриједност 377,633,146.34 евра , и остварени суфицит, у трговини, би износио 84,498,583.12 евра.
Обичним грађанима ови бројеви изгледају нестварно, што је последица, да још једном поновимо, велике енергетске кризе и екстремних вриједности електричне енергије на берзи.

Било би са наше стране неозбиљно да истичемо да ће овај пословни резултат бити најбољи у историји ЕПЦГ, али би се морало истаћи да Црна Гора готово није осјетила енергетску кризу. Није било државне помоћи за најачу енергетску компанију, цијене електричне енергије нијесу повећаване и није било рестрикција. ЕПЦГ је остала стабилна и са великим потенцијалом да носи енергетски сектор и буде локомотивна привредног развоја Црне Горе. Да би се то остварило, мора много да се ради.

ЕПЦГ РАДИ!!!

Пише: Милутин Ђукановић
Предсједник Одбора директора ЕПЦГ АД Никшић

Читајте још: 

Тужилаштво покренуло поступак против о. Бацковића због непоштовања дјела нацистичког колаборанта Секуле Дрљевића!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: