• Друштво
• Издвојено

ЕПЦГ тражи од „Унипрома“ 4,6 милиона еура за струју

1 min read

2 године ‎ ИН4С

Веселин Пејовић

Електропривреда Црне Горе (ЕПЦГ) тужила је компаније „Унипром“ и „Унипром метали“, у власништву бизнисмена Веселина Пејовића, због дуга за струју у износу од 4.682.905 еура, као и припадајуће камате за период од подношења тужбе до израде налаза вјештака.

На јуче одржаном припремном рочишту правна заступница ЕПЦГ Татјана Бокан истакла је да је ријеч о неплаћеним рачунима за новембар и децембар 2021. године, односно посљедња два мјесеца рада Комбината алуминијума Подгорица.

ЕПЦГ сматра да је дуг „Унипрома“ у овом износу неспоран, али су такође и предложили да се одради вјештачење финансијске струке које би дефинитивно утврдило тачан износ потраживања. За вјештачење је предложен вјештак економско-финансијске струке Стево Костић.

Међутим, Немања Јанковић, заступник „Унипрома“, тражио је да се овај спор прекине до окончања спора истих актера око емисионих кредита који се води пред Привредним судом. Такође, „Унипром“ се не противи вјештачењу, као ни личности вјештака, а предложили су и саслушање одговорних лица у објема компанијама, али се заступница државне компаније томе успротивила, пише ДАН.

Траже да СДТ испита додјелу емисионих кредита ЕПЦГ

Компанија „Унипром“ поднијела је Специјалном државном тужилаштву (СДТ) кривичну пријаву против више особа које су, како тврде, заједничким дјеловањем у фебруару мимо процедуре додијелиле бесплатне емисионе кредите ЕПЦГ, у вриједности 5,5 милиона еура.

Кривична пријава је поднијета против премијера Дритана Абазовића, министарке Ане Новаковић Ђуровић, извршног директора Еко-фонда Драшка Бољевића и предсједника Одбора директора ЕПЦГ Милутина Ђукановића.

У својим радњама су, како тврде из „Унипрома“, остварили сва битна обиљежја бића кривичних дјела криминално удруживање и злоупотреба службеног положаја.

Електропривреда и „Унипром“ су средином 2021. године ушли у „сукоб“ због цијене електричне енергије, која је тих мјесеци достигла рекордне износе на међународним берзама. До тада цијена мегават-часа за КАП по уговору је била 45 еура, а ЕПЦГ је одбила да продужи уговор за 2022. годину по истој откупној цијени и понудила нову у износу од 120 еура по мегавату, што је Пејовић одбио. Крајем 2021. године кренуло је постепено гашење некадашњег индустријског гиганта, након готово 50 година рада, а без посла тада је остало скоро 500 радника. Пејовић је управљање КАП-ом преузео 2014. године, када је његова фирма „Унипром“ на јавном тендеру купила КАП у стечају за 28 милиона еура. Претходни власник је од 2005. био руски олигарх Олег Дерипаска, који је КАП довео до ивице банкрота, због чега је Влада 2013. тражила увођење стечаја у фабрику. Од преузимања 2014. године, „Унипром“ је у опрему инвестирао 41,1 милион, од чега је 39,6 милиона капитализовано. Средином 2019. године, како су навели, пуштена је у рад Фабрика за производњу легура у форми малих ингота, тј. Фабрика силумина. Укупна вриједност инвестиције износила је 10 милиона еура. У 2021. години пуштена је у рад Фабрика за производњу алуминијских трупаца. Вриједност инвестиције износила је преко 18 милиона.

Према подацима Монстата, последњих пет година рада КАП-а алуминијум и његове легуре које у Црној Гори у цјелини производио Комбинат чиниле су између 15 и 19 одсто укупног извоза на државном нивоу.

Рочиште главне расправе у овом спору заказано је за 15. јун у 11 часова.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: