ЕПЦГ поднијела кривичну пријаву против шест особа због штете од 5,8 милиона евра
1 min read
ЕПЦГ
Електропривреда Црне Горе (ЕПЦГ) поднијела је кривичну пријаву Вишем државном тужилаштву против шест особа, због сумње да се иза судског спора против компаније крије покушај организованог извлачења вишемилионске одштете. Како је потврђено Порталу РТЦГ из ЕПЦГ у одговору на наша питања поводом овог случаја, финансијски налази указују на причињену штету у износу од 5,8 милиона евра.
Спор се односи на тврдње фирме „Квадрат комерц“ ДОО о наводној штети насталој због прекида испоруке електричне енергије, што је наводно онемогућило производњу и реализацију уговора вриједних десетине милиона евра.
ЕПЦГ, како су нам рекли, истиче низ нелогичности и недостатака доказа који доводе у питање основаност потраживања.
„Милиони без фабрике, производње и струје“ – тако се у саопштењу за РТЦГ описује ситуација у којој се, према доступној документацији, поставља озбиљна сумња у постојање организоване криминалне групе која покушава да кроз судски поступак наплати одштету без реалне економске основе.
„Према наводима из поступка, фабрика са 50 машина могла је радити на снагу електричне енергије какву троши просјечан стан. Фирма која је годинама имала минималну добит потписивала је уговоре вриједне десетине милиона евра. Производња вриједна 25 милиона евра наводно је изостала, али без јасних трагова наруџбина, испорука или производних евиденција“, казали су нам из ЕПЦГ-а.
Истовремено, како су изјавили, финансијски налази показују да се из добити од неколико хиљада еура долази до процјене штете у износу од 5.8 милиона евра (главни дуг 2.8 милиона плус камата), док су машине које би требало да производе робу, према документацији, извезене још прије периода у којем је та производња требало да се догоди.
„Када се све те чињенице ставе једна поред друге, отвара се питање које превазилази обичан пословни спор: да ли је ријеч о погрешним процјенама или о покушају да се кроз судски поступак из државне компаније наплати вишемилионска одштета без реалне економске основе“, навели су из ЕПЦГ.
(Фото: Пиxабаy)Због тога је, како кажу, легитимно и у јавном интересу поставити неколико врло конкретних питања.
„Тим прије што извршни директор ‘’Квадрат комерца’’ ДОО закључује уговор са физичким лицем, тј. сам са собом, којим уступа потраживање ‘’Квадрат комерца’’ ДОО које је по основу штете то правно лице имало према ЕПЦГ. Који су разлози уступања потраживања, уколико фирма послује у складу са прописима државе Црне Горе? Да ли је у моменту закључивања таквог уговора, Квадрат комерц ДОО имао доспјеле обавезе које није могао да реализује? Који је разлог што обавезе нису реализоване? Који је статус фирме ‘’Квадрат комерц’’ ДОО на данашњи дан? Да ли су блокирани рачуни, у ком износу и по ком основу су блокирани? „, навели су из ЕПЦГ.
Уговор о уступању потраживања је, како кажу, закључен 20. маја 2013. године, а дио наводних уговора о продаји произведене робе (уговори о дугорочној пословној сарадњи) раскинути су 14. маја 2013,.године, 15. децембра 2013. године и 14. јуна 2014. године.
„ЕПЦГ се данас суочава са посљедицама одлука и поступака из ранијег периода, а који, према доступној документацији, отварају озбиљна питања о квалитету тадашњих процјена, управљања и правне заштите. Управо зато се поставља питање како је поступак без јасног економског и чињеничног основа могао трајати годинама. У међувремену, Електропривреда Црне Горе поднијела је кривичну пријаву Вишем државном тужилаштву против шест особа, због сумње да се иза спора крије покушај организованог извлачења вишемилионске одштете из те компаније“, казали су нам из те компаније.
ЕПЦГ наводи 15 конкретних питања која отварају сумњу у цијели случај
Прво је питање, додају, може ли фабрика са 50 машина радити на струју јачине једног стана.
„Одговор је да се тврди да је производни погон са 50 машина, шест линија и 30 радника у двије смјене могао радити са одобреном снагом од само 8 кW – приближно потрошња четири пегле истовремено. Елементарна техничка логика говори да такав погон не може ни покренути, а камоли производити робу вриједну десетине милиона еура“, казали су из те компаније.
На питање гдје је роба вриједна 25 милиона евра, кажу да нема трагова фактура, отпремница, евиденције производње, наруџбина или испорука.
„Без тих елемената не може се говорити о реалној производњи, а камоли о изгубљеној добити у милионским износима“, казали су из ЕПЦГ.
(Фото: РТЦГ)Потом, како се од 2.902 евра добити долази до пола милиона.
„Финансијски извјештаји показују да је фирма 2010. године остварила добит од 2.902 еура. Међутим, у налазу вјештака та цифра се трансформише у 527.199 евра добити. Ова „изгубљена добит“ је за 2011. годину, по налазу вјештака економске струке, јер није дошло до пуне реализације уговора са фирмом „Спин Теxтил Гроуп“. Преостали износ до пуне накнаде изгубљене добити (2.654.353,21 ЕУР), вјештак је нашао кроз остала 4 уговора, са чијом реализацијом није ни започето“, кажу из ЕПЦГ-а.
То, како су навели, значи да је процјена добити повећана за више хиљада процената.
„У озбиљној економској анализи такав скок захтијевао би изузетно снажне и детаљно образложене претпоставке. У овом случају јавност с правом пита: на чему се заснива таква рачуница?“
Одговарају и на питање како се трошкови кредита и плата претварају у штету.
„Кредитна задужења, отплата главнице, камате и плате запослених представљају редовне трошкове пословања сваке компаније. То су улагања без којих фирма не може радити. Када се такви трошкови прикажу као штета, добија се слика као да свака фирма која узме кредит аутоматски трпи губитак. Таква логика је супротна основним принципима пословних финансија“, кажу из ЕПЦГ.
Како два потпуно супротна вјештачења могу бити накнадно усаглашена
„Један налаз говори о маржи од око 5%, док други из исте ситуације изводи добит која је десетинама пута већа од реалне добити фирме. Ради се о износима који се разликују двоструко: од цца 1.3 милиона дошло се до више од 2.5 милиона. То нијесу нијансе у процјени, већ фундаментално различите методологије и закључци. Упркос томе, један вјештак је касније прихватио образложење другог које је, од стране суда, прихваћено без јасног објашњења како два међусобно супротна закључка могу истовремено представљати основ за пресуду“
Ту је и питање како се планира производња без машина.
„Према документацији достављеној суду, већи дио машина је извезен још 2010. године. Међутим, уговори на основу којих се потражује штета односе се на период 2010–2015. године. То отвара врло једноставно питање: како се планира производња у милионима евра без основне производне опреме, будући да су машине извезене у периоду када је требало почети с реализацијом уговора“, кажу из компаније.
Питање које такође озвара сумњу је како фирма са једним еуром капитала потписује уговоре од 27 милиона?
„Квадрат Комерц је фирма основана са 1 еуро оснивачког капитала. Финансијски извјештаји показују минималне приходе и мале профите. Упркос томе, закључени су међународни уговори вриједни преко 27 милиона евра. У пословној пракси такви послови захтијевају озбиљан капитал, банкарске гаранције, логистику и производне капацитете. Зато се намеће питање како је мала фирма без капитала могла гарантовати реализацију таквих уговора“, кажу из ЕПЦГ.
Зашто четири од пет уговора никада нијесу ни започета
Како истичу у ЕПЦГ, од пет уговора укупне вриједности преко 27 милиона евра, реализован је само дио једног.
„Остала четири уговора никада нијесу ни започета. Ако нема реализације, нема производње, нема фактура и нема испоруке робе, поставља се питање на основу чега се процјењује изгубљена добит“, наводе из компаније.
Логично питање би било и ако су прекиди струје узрок милионске штете, гдје су жалбе.
„У реалном пословању, када прекид напајања угрози производњу, компаније одмах подносе приговоре и захтјеве за накнаду штете. У овом случају таквих жалби практично нема. То је изузетно необично ако се тврди да је штета била милионска“, кажу из ЕПЦГ.
На питање гдје је евиденција о производњи одговарају да у озбиљној производњи се води прецизна евиденција: колико је робе произведено, када, на којој линији, за ког купца и по којој цијени. Таква документација је основ сваке пословне контроле. У овом предмету, како наводе, таква евиденција није презентована.
Како се фабрике широм Европе муче са енергетским капацитетима, а овдје је довољно 8 кW?
„Индустријски погони широм Европе улажу огромна средства у електроенергетске прикључке и стабилно напајање јер без тога нема производње. У овом случају испада да је за рад фабрике са десетинама машина довољно оно што је у пракси снага једног стана. Такав закључак изазива озбиљне дилеме“, кажу из ЕПЦГ.
Неке чињенице нијесу узете у обзир
На питање да ли је суд имао све релевантне чињенице, кажу да постоје индиције да поједине кључне чињенице нијесу у потпуности узете у обзир приликом формирања вјештачења и судског закључка.
(Фото: Пиxабаy)„У поступку овакве сложености свака чињеница може бити пресудна, па је легитимно питање да ли су сви елементи заиста сагледани у цјелини“, наводе у компанији.
На питање како фирма која послује са минималном добити одједном генерише милионску штету, кажу да финансијски извјештаји показују да је фирма годинама пословала са врло малим профитима, а у једној години чак и са губитком. Из таквог пословања тешко је извести закључак о потенцијалној добити од више стотина хиљада или милиона еура годишње.
Зашто нема трагова о наручиоцима робе, такође је питање.
„Када међународни партнери наруче робу у милионима еура, они инсистирају на роковима, шаљу ургенције и траже испоруку. Таква комуникација увијек оставља траг. У овом предмету такви трагови нијесу представљени“, казали су из ЕПЦГ.
На крају, на питање зашто ЕПЦГ тражи додатно преиспитивање кажу да је разлог комбинација нелогичности које је тешко игнорисати.
„Фабрика са 50 машина наводно ради на 8 кW, уговори вриједни десетине милиона без реалних капацитета, извоз машина прије периода наводне производње, огромна разлика између реалне добити и процијењене штете, недостатак основних доказа о производњи“, кажу из ЕПЦГ.
Када се све ове чињенице ставе заједно, додају, природно је питање да ли је ријеч о погрешним процјенама или о много озбиљнијем проблему, који иде ка сумњи у постојање организоване криминалне групе, а које захтијева темељно и независно преиспитивање.
(РТЦГ)
