Енигма Сакашвили
1 min read
Пише: Игор Дамјановић
Михаил Сакашвили, бивши грузијски председник који је непуну деценију раније неочекивано реактивирао сукоб између Грузије и њене побуњене републике Јужна Осетија, поново је у центру пажње светске јавности. Овога пута не у домовини, у којој би да се појави моментално био ухапшен, већ у Украјини — земљи у којој је пре нешто мање од 3 деценије стекао универзитетску диплому.
Много тога је нејасно око овог бегунца од закона, односно «лидера украјинске опозиције» и «осведоченог борца против корупције» како га западни медији представљају. Сакашвили се власти дочепао крајем 2013. године, током Револуције ружа, преврата спроведеног по моделу 5. октобра у Србији. Као многи неолиберални политичари који су власт освојили на паролама демократије, неприкосновене слободе мишљења и других либералних вредности, Сакашвили се по стицању моћи показао се у сасвим другом светлу. Убрзо је увео страховладу, а земљом уз неупитну подршку САД-а, управљао гвозденом руком.
Корумпирани тиранин
Сакашвили је током 2 председничка мандата насилно разбијао демонстрације, претио медијима, гасио ТВ станице, хапсио политичке противнике, који су га оптуживали за бројне корупционашке скандале. Један од хапшених у Сакашвилијево време, генерал грузијске армије Тристан Цителашвили, са којим сам имао прилике да лично разговарам, Сакашвилија оптужује и за убиство свог главног политичког савезника у време доласка на власт Зураба Жваније. Цителашвили наводи да се Жванија оштро противио продаји луке Поти и Међународног аердрома Тбилиси и да је због тога платио главом. Жванија, који се у моменту мистериозне смрти налази на фунцији премијера Грузије, према званичним подацима умро је од тровања гасом у свом стану, узрокованог неисправности система за грејање.
Ту није крај Цителашвијилијевих оптужби на рачун бившег председника. Оне се даље шире на нелегалну продају оружја Ирану и Сирији, које је у време Сакашвилијевог мандата у вредности од 5 милијарди долара Грузија купила од Украјине. Према истом извору, шверц оружја одвијао се преко луке Поти и аеродрома Тбилиси, које након Жванијине смрти приватизује Сакашвилијев ујак, Тимур Аласанија. Најтежа од свих оптужби пензионисаног генерала је да је Сакашвили неочекивано покренуо рат против Јужне Осетије, да би спречио истрагу и избрисао трагове несталог илегално продатог оружја, тако што је недостајући арсенал приказао као војне губитке у рату са Русијом. По мишљењу овог војног ескперта губици у наоружању грузијске армије у рату Русијом, укључујући и арсенал заробљен од Снага Јужне Осетије били су неупоредиво мањи од онога што је декларисала власт у Тбилисију.
Сакашвили са власти пада 2013. године и повлачи се из јавног живота Грузије. Када су нове, такође прозападне власти Грузије, против њега покренуле истрагу он се већ налазио у САД, земљи где је као стипендиста Стејт Департмента средином 90-их година магистрирао из области међународног права на Универзитету Колумбија. Изгледало је тада да Михаил Сакашвили са непуних 50 година одлази у политичку пензију и да ће му САД као и многим својим пре њега штићеницима гарантовати безбедност и лагодан остатак живота.
Сакашвили — амерички држављанин?
Међутим након крвавог Мајданског преврата у Кијеву ситуација са Сакашвилијем добија неочекиван обрт. Овај у својој земљи потрошени политичар, постаје прво саветник председника Петра Порошенка, а недуго затим и гувернер Одеске области, стратешки важног региона који се граничи са Придњестровљем. Многи аналитичари у Москви оценили су тада да је Сакашвилијево именовање на високу функцију у Одеси није било нимало случајно, а да је повезано са тежњама Запада да испровоцира рат отцепљене молдавске провинције са матичном државом, у који би се укључила Украјина. У случају рата са Придњестровљем, Русија, која тамо има свој контигент мировних снага, била би принуђена да се такође укључени.
Политичке елите Кијева и Кишињева ипак нису биле спремне на тај самоубилачки корак и Сакашвили пре неколико месеци бива одстрањен са положаја одеског гувернера. Истовремено одузима му се украјинско држављанство, кога је стекао 2 године раније. Приликом ступања на званичну дужност у Украјини, Сакашвилију је држављанство анулирала и матична држава. Западни медији описују га као апатрида и постављају крајње наивно питање: »Како човек без држављанства и путних исправа путује европским земљама?» Имајући у виду Сакашвилијеву прошлост, сасвим је предвидиво да је у моменту одузимања украјинског држављанства из рукава уместо кеца извукао амерички пасош. Питање само да ли стандардни, или дипломатски.
Ако је ситуација са пасошем само привидно нејасна, праву енигму представља питање шта САД са Сакашвилијем жели да постигне у Украјини. Он тренутно јаше на популистичким паролама упереним против пребогатих украјинских олигарха. На сличним паролама су масе биле мобилисане и током Мајданског преврата. Са изузетком првог олигарха Рината Ахметова, који се током мајданских дешавања углавном држао по страни, сви остали су били дубоко укључени преврат. У готово шизофреној ситуацији нашао се други олигарх Украјине, Јеврејин Игор Коломојски, коме се због финансирања пронацистичке радикалне групе Десни сектор одузима држављанство Израела. Мајдан не да није смањио моћ олигарха, већ је додатно учврстио. Управо је из кругова олигархије изабран је и национални лидер Петр Порошенко, а Игор Коломјски једно време је био гувернер Дњепропетровске области.
Да САД и даље имају значајну контролу над безбедоносним службама Украјине, показала је и фарса са Сакашвилијевим хапшењем. Да су заиста желели да буде ухапшен довољне су биле 2-3 конзерве сузавца да се Сакашвилијеве присталице које су ометале његово хапшење разбију. Сакашвили је театрално ослобођен и са лисицом на левој руци одржао је говор у коме Украјинце позива на револуцију против власти и олигархије. Све то дешавало се у уторак, а до дана данашњег Сакашвили није ухапшен. Са својих неколико хиљада присталица подигао је шаторе у центру Кијева, одакле покушава да запали масе популистичком и револуцинарном реториком.
Понаша се као Лењин
Дакле, кључно питање је због чега се САД сада окрећу против лојалних милијардера и зашто у први план истурају извањца који изиграва Лењина? Да ли се преко Сакашвилија покушава пренијети порука да су украјинске власти дужне да се додатно конфронтирају са Русијом и уочи Светског првенства у фудбала поново распламсају рату Донбасу? Кроз Сакашвилијеве необољшевичке претње украјниским олигарсима, може се дешифровати да Американци управо њих виде као главну кочницу погоршавању односа Русије и Украјине. Чињеница да свођење односа Русије и Украјине на неформално ратно стање, практично није ни окрзнула бизнисе руских олигарха у Украјини и украјинских у Русији, упућује да управо њихови лични интереси ипак под извесном контролом држе хаос и представљају главну баријеру од избијања отвореног војног сукоба две државе.
Упркос томе што отворено прети опасним људима, Сакашвили последњих дана делује крајње сталожено. Уместо култног жвакања кравате за време руске војне интервенције 2008. и недавног шетања по крову кијевске зграде уз претње да ће се бацити, сад крајње присебно саопштава »да је спреман да поведе владу Украјине». Присебност и самоувереност тешко да генерише из невеликог броја својих присталица у Кијеву, пре ће бити да је у питању залеђина Ујка Сема.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
