Енигма града Пераста

У временима у којима све већи број резидената старих бокељских градова уступа своје адресе за добар бокун преко потребних пара, промишљам о новим власницима тих истих староградских адреса. Обитавају у њима кад је најљепше, од маја до септембра, или краће, током јула и августа. Онда одлећу. И своде куповину векни хлеба на десетину посто.

Још нисам срео континенталца који не би пожелио некретнину у Перасту – бајковитом барокном граду у Боки Которској. Поморство је друго име за Пераст, мјесто необично и по томе што је једну омалену хрид узело да насипа 1452. г, да би током вјекова и вјекова, острво Госпа од Шкрпјела постало циљем ходочашћа, а Госпа од Шкрпјела, кад и Св. Никола – остали заштитници помораца.

Пераст је специфичан и по томе што је остао имун на новоградњу. По граду су и даље барокне палате и палацини, ријетко кад млађи од 250 година.

И монументална палата Змајевић изграђена је у доба барока. Налази се на 7. каскади, изнад пећине у стијени. Очарава ме. Наликује дворцу до кога се долази монументалним степеништем. На прозорским оквирима према мору има уклесане натписе на латинском језику. На сваком натпрозорнику и потпрозорнику натписи чине пар, а сваки пар садржи моралну поруку. Заповијест TEMPORI CEDE – PRINCIPIS OBSTA, затиче ме увијек императивом, јер налаже да попустим пред временом – и почецима да се успротивим. Камен говори да човјек мора успротивити се почецима свега што револуцијом хоће да уништи старе обичаје, норме и мјере – као што мора да попусти пред временом за казну што се није успио да успротиви почецима!

Какав тачан облик мишљења, око кога би се могло дискутовати као да других питања и нема на свијету…

Тек с улаза у палату Змајевић – наднесен над Градом, одгонетнуо сам како је то 15. маја 1654. малобројним Пераштанима пошло за руком да се, уз помоћ Богородице, одбране од напада вишеструко бројнијих Турака.

Степениште Змајевић дебото је најочуванија фортификована улица на Медитерану, с високим зидовима, налик је кланцу, у који кад непријатељ улети, чим помисли да га је освојио, бере зелен бостан. Пераст је премрежио своју урбану територију овим архитектонским триком, изградио промишљен систем одбрамбених кула, изнад града поставио тврђаву Св. Крст, и на острву Св. Ђорђе утврђен пункт. Није имао оклоп око себе као Дубровник, или Котор, али је имао унутрашњи, лукав скелет.

Хоћемо ли се сложити с моралном поруком TEMPORIS CEDE, и коначно попустити пред временима, или ћемо се пак, руководити принципом PRINCIPIS OBSTA, да се успротивимо почецима сваког новог слоја ионако дебелог безакоња? Да ли имамо, као Пераст некад, унутрашњи духовни скелет, или смо изабрали да… у мору лажи уроњени плутамо, па што нам дâ бура дана сутрашњег?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: