Насловна Поглед Енглески адмирал бранио Београд

Енглески адмирал бранио Београд

0
ПОДИЈЕЛИ

Пре тачно 100 година, јануара 1915. године, из Лондона у Београд стигао је адмирал Ернст Трубриџ. Његов задатак је био да помогне Српској врховној команди да организује одбрану Београда и Србије са река. Јер, анализа наше команде је показала да су Аустроугари 1914. премоћ остварили искључиво захваљујући бродовима Ратне флотиле коју ми нисмо имали.

rep_E1538_620x0

Британски тада контраадмирал, био је највиши савезнички заповедник који се придружио српској војсци. Преузео је командовање над релативно малим саставом савезничких војника, углавном противбродских артиљераца, у којем је било неколико британских и француских официра, са 190 морнара, неколицина руских официра и морнара, као и артиљеријске посаде за 13 противбродских топова великог калибра и три торпедне батерије. Трубриџ је схватио да то није довољно. Направио је план одбране Београда и Србије који је укључивао набавку 12 ратних бродова топовњача из Енглеске.

Трубриџов план одбране Београда завршен је почетком фебруара. Краљ Александар и Врховна команда су били одушевљени. Енглески адмиралитет је одмах у фебруару дао сагласност да се Србији направе речне топовњаче, а четири бродоградилишта у Британији добила су уговоре према којима је требало да сви српски монитори буду готови и испоручени до краја 1915.

Како објашњава Владимир Пожег, публициста и истраживач морнаричке историје, програм градње бродова за Србију кренуо је добро. Конструктори у Британији осмислили су програм топовњача за српске реке класе “инсект”, јер су бродови морали да буду плитког газа. Топовњаче су добиле имена инсеката и прве четири – “Гнат”, “Мантис”, “Мотх” и “Тарантула” (“Комарац”, “Бубашваба”, “Мољац” и “Тарантула”) – завршени су за три месеца. У јуну су се нашли на Малти, где је монтирано наоружање. Било је предвиђено да, кад се све заврши, доплове до Солуна, где је требало да буду растављени и копненим путем пребачени на притоке Дунава. Али, Мекензен је ударио у октобру 1915, а први брод је комплетно био завршен месец дана касније. Осталих 11 ступило је у савезничку службу до априла 1916.

О адмиралу Трубриџу у српској војној истриографији има мало записа – прича Пожег. – Колико га је ценио Александар Карађевић сведочи податак да га је током рата именовао за свог специјалног саветника и одликовао са два највећa наша војна одликовања – Карађорђевом звездом и Медаљом белог орла са мачевима првог степена. Његов допринос формирању Српске речне флотиле је немерљив, а одликовања је добио и због тога што су под његовим заповедништвом априла и маја 1915. из британског дрвеног брода “ведете” извршени први торпедни напади на рекама у свету. Његове посаде су под окриљем ноћи торпедима гађале аустријске мониторе, који су се због тога повукли из домета одбране Београда.

Трубриџу су се Срби изузетно допали и није их напуштао све до 1919. Био је убеђен да се српска пешадија и британски бродови могу одупрети на балканском бојишту Немцима. Али, они нису стигли и аустроугарски монитори су постали несавладива ватрена тачка непријатеља. Савезничка и српска артиљерија успеле су да потопе неке од бродова, али то је било недовољно да се задрже Немци.

После октобарског слома Трубриџ и остаци његових војника су заједно са Србима прошли голготу Албаније. Већ од јануара 1916. радио је на организовању пребацивања српске војске бродовљем савезника до Крфа и даље, а затим је, при Српској врховној команди, радио на организовању снабдевања наше војске ратним материјалом. Све до пробоја Солунског фронта. По капиталуцији Бугарске, главнокомандујући фронта Франш д`Епере именовао је Трубриџа за командујућег адмирала на Дунаву.

Трубриџ је после рата, 1. јануара 1919. у Београду формирао Српску речну ратну флотилу од два британска монитора и неколико лађа бивших непријатеља.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here