Емир Кустурица објаснио Мектићу: Прилепин је војник као Толстој и Тургењев
1 min read
Емир Кустурица
Режисер и идејни творац Андрићграда Емир Кустурица изјавио је данас „Срни“ да је руски писац Захар Прилепин војник литерата и посебан човјек, који је себе ставио у службу војске да би био раме уз раме са Толстојем, са Тургењевим, који су били пуковници руске царске војске.
-Тај (министар безбедности у Савету министара Драган) Мектић, не само што ме подсећа на креденац чије су багламе попустиле, па унутра зјапи празно и дува промаја, него је научио да лаже и изговара бесмислице и то све једну за другом, попут тих да су се Прилепин и (председник Републике Српске Милорад) Додик некада срели и то још у Андрићграду, где су ковали планове да руше опозицију“, истакао је Кустурица.
Кустурица је нагласио да је Прилепин један посебан човјек који, поред тога што је написао велики роман „Обитељ“, можда и један од највећих романа данашњице, покушава да буде као Толстој, као Тургењев, дакле, да буде војник.
–Прилепин је војник литерата. Он је себе ставио у службу војске да би био раме уз раме са Толстојем, Тургењевим, који су били пуковници руске царске војске. Као такав, он може бити лака храна овим ловцима што нису у стању да улове један прави реалан прекршај, него се тако убацују у те апстрактне сфере, гдје је обавештајни рад заправо претходница било чему што би могло евентуално да користи људима. Дакле, заустављен је на граници неко ко се уписао у историју литературе са великим романом, а онда, пошто се ретроактивно све успоставља, лаж иде на највиши степен. Па тако, тај Мектић каже да су се Додик и Прилепин, а ето изгледа и ја с њима, срели у Андрићграду. Никада Додик није био са Прилепином у Андрићграду и мислим да се никада у животу нису ни срели, али за Андрићград одговорно тврдим да нису. Дакле, све је као у данашњем свијету — елита која прослеђује својој светској полицији задатке који немају везе са истином, него је важно само да чине оно што елити иде у корист, али не својој елити, елити свог народа, већ свјетској елити и наравно, онда умјесто истине иде лаж“, закључио је Кустурица.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Predrag Ćeranić je na svaki način pokušavao da dođe u fokus i postane i nametne se kao mogući CIA insajder i doušnik iz Republike Srpske ove najveće američke špijunske organizacije. Činio je sve kako bi oblatio prvog predsjednika Republike Srpske dr Radovana Karadžića, pa ga je pred stranim i domaćim novinarima optužio da je odlučio da kupi nuklearno oružje i time preokrene tok rata u BiH.
Rukovodilac resora državne bezbijednosti u MUP-u RS lojalnom Biljani Plavšić, Predrag Ćeranić, saopštio je novinarima senzacionalnu informaciju. Prema njegovim riječima, u martu 1995. godine, nekadašnji predsednik Republike Srpske, dr Radovan Karadžić, sa grupom saradnika bio je, u pokušaju da preokrene ratni sukob, odlučio da kupi nuklearno oružje, čije radioaktivno dejstvo prestaje nakon 12 časova.
https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/karadzic-kupio-lazno-atomsko-oruzje/
Lični stavovi
1997 VREMEPLOV DANAS 2007
Karadžić kupio lažno atomsko oružje
Na jučerašnjoj koferenciji za štampu rukovodilac resora državne bezbijednosti u MUP-u RS lojalnom Biljani Plavšić, Predrag Ćeranić, saopštio je novinarima senzacionalnu informaciju. Prema njegovim riječima, u martu 1995. godine, nekadašnji predsednik Republike Srpske, dr Radovan Karadžić, sa grupom saradnika bio je, u pokušaju da preokrene ratni sukob, odlučio da kupi nuklearno oružje, čije radioaktivno dejstvo prestaje nakon 12 časova.
Piše: M. Šipka 21. novembra 2007. 00.00
Na jučerašnjoj koferenciji za štampu rukovodilac resora državne bezbijednosti u MUP-u RS lojalnom Biljani Plavšić, Predrag Ćeranić, saopštio je novinarima senzacionalnu informaciju. Prema njegovim riječima, u martu 1995. godine, nekadašnji predsednik Republike Srpske, dr Radovan Karadžić, sa grupom saradnika bio je, u pokušaju da preokrene ratni sukob, odlučio da kupi nuklearno oružje, čije radioaktivno dejstvo prestaje nakon 12 časova.
Karadžić i njegovi saradnici su se pouzdali u vještinu, iskustvo i ruske veze liberijskog trgovca oružjem Omana Nikolasa, koji je slične poslove obavljao i za Bošnjake i za Hrvate – saopštio je juče Predrag Ćeranić.
Vrijednost ukupnog posla ugovorena je na 60 miliona dolara i za garanciju je, u Osnovnom sudu u Derventi, 28. februara 1995. godine, stavljena hipoteka na rafineriju u Srpskom Brodu. Avans za trgovca iz Liberije u iznosu od 10 miliona njemačkih maraka iz Narodne banke podigao je sadašnji ministar odbrane u Vladi Republike Srpske, Milan Ninković – rekao je Ćeranić, ustvrdivši da o tom Ninkovićevom postupku postoje dokumenti u Narodnoj banci. Kontejner sa navodno razornim oružjem je, stigavši iz Zagreba, prešao Savu i stigao do dr Karadžića, na Pale. Razorno nuklearno oružje trebalo je da bude u obliku i veličini ping-pong loptica.
PRIJEDLOG ZA ANGAZOVANJE SARADNIKA „SLAVUJ“:
https://postimg.cc/image/i8yihzcep/
https://postimg.cc/image/4wm8qkr7z/
Ko je Predrag Ćeranić?
https://www.stormfront.org/forum/t394681-6/
LEPA BRENA..agent OSAe..
Glavni osumnjičeni za izdaju Karadžićeve lokacije uoči hapšenja
Prethodno radio za UDBU kao SLAVUJ
On se zaposlio u Obavještajno-sigurnosnoj agenciji BIH pod čudnim okolnostima jer nije prošao sigurnosne provjere, pa je iz iste službe odstranjen. Odmah je uputio žalbu Sudu BiH koji je donio odluku da mora biti vraćen na posao. Almir Džuvo, direktor OSA-e, morao je sprovesti tu sudsku odluku i Ćeranić je postavljen prije mjesec i po dana na položaj stručnog saradnika u odjelu za istraživanje ratnih zločina. Jedan od razloga bio je i taj što su iz Banjaluke vršeni teški pritisci na Džuvu i što je Ćeranić javno predstavljan kao iskreni i žestoki lovac na ratne zločince i borac protiv njih. Ispostavilo se, međutim, da je Ćeraniću trebalo samo da se uvuče u taj odjel kako bi došao do strogo povjerljivih informacija. Prema izvorima našeg lista, Ćeranić je zapravo bio tajni obavještajac.On je osumnjičen da je bio u kontaktu sa Stojanom Župljaninom.
Kako “San“ saznaje, Predrag Ćeranić ima jake privatne i poslovne veze sa Tomom Kovačem, ratnim predsjednikom općine Ilidža koji je bio jedan od najvažnijih i najpovjerljivijih ratnih saradnika Radovana Karadžića. Naime, Ćeranić i Kovač su vlasnici jedne firme u Banjaluci koja posluje i na području Srbije i Crne Gore.
Miroslav Lajčak,EU Slovak, (na slici)
http://www.balkantimes.com/cocoon/se…av?country=BiH
ga je smenio..Maja 2008.godine
U novinama je bio naslov „OSA smenila Stršljena“
Quote:
ODLUKU
kojom se smjenjuje g. Predrag Čeranić sa svog sadašnjeg položaja u Obavještajno- sigurnosnoj agenciji Bosne i Hercegovine,
i zabranjuje mu se obnašanje svake službene, izborne ili imenovane javne dužnosti, kao i kandidiranje na izborima i obnašanje dužnosti u političkim strankama, ukoliko ili sve dotle dok ga visoki predstavnik naknadnom odlukom eventualno izričito ne ovlasti da iste obnaša ili se kandidira.
http://www.ohr.int/decisions/removal…ntent_id=41768
Kada ga je Lajcak smenio, ljut na CIA-u i Amerikance u jednom od proslih brojeva sarajevske Slobodne Bosne je dao intervju u kome je priznao da je samo nekoliko meseci posle divljackog bombardovanja NATO snaga po nezasticenom srpskom stanovnistvu radio za CIA i spasio im neku komunikacionu opremu u Bosni da ne bi pala u ruke ruskih obavestajnih sluzbi.
Hvalio se da je imao prisne odnose sa Dzordzom Tenetom koji je u to vreme bio sef CIA, (onoga koji je zajedno sa Bilom Klintonom isplanirao akcije hrvatske vojske poznate kao „Bljesk“ i „Oluja“) koji ga je pozvao da poseti sediste CIA u Lengliju u Virdziniji posle uspesno izvrsenog zadatka.
Nezadovoljan sto ga CIA za koju je izvrsio mnogo korisnih zadataka nije spasila od Lajcakove odluke, pretio da ce svedociti pred americkim Kongresom o neuspehu CIA i pogibiji dvojice agenata ove americke spijunske agencije koje je ubilo Karadzicevo obezbedjenje u Podgrabu kod Pala, gde je Karadzic zivio sve do proglasenja za ratnog zlocinca od strane Haskog tribunala po nalogu Amerike.
http://bhstring.net/tuzlauslikama/tu…s/08062008.txt
Uostalom, Ceranic je nakon Lajcakove odluke na TV BN i u nekim listovima tada tvrdio da Amerikanci znaju gde je Karadzic, samo ne zele da ga
uhapse. Odakle on zna sta oni znaju, ako im on licno nije preneo svoja saznanja o mestu Karadzicevog boravka i skrivanja?
Po nalogu tih istih Amerikanaca i CIA putovao je (zajedno sa Zupljaninom) u Hilandar ne da poseti iz religioznih razloga jedno od najsvetijih srpskih mesta, vec i da za njihov racun licno utvrdi da li se Karadzic tamo krije, a sa istim zadatkom je isao u posetu crnogorskom manastiru Ostrog.
Quote:
Ćeranić tvrdi da je priča o njegovoj smeni počela krajem 2006. kad je u „Dnevnom avazu“ objavljen članak „U mreži pomagača obaveštajci iz RS“, uz koji je bila i fotografija na kojoj je zajedno sa Stojanom Župljaninom, a koja je snimljena 1998. na Hilandaru, mnogo pre nego je Haški tribunal podigao optužnicu protiv Župljanina.
„Na fotografiji se vidi i Miloš Prica, ambasador BiH u Misiji UN u Njujorku. Nije logično da je bivši obaveštajac bitniji od drugih i da ova fotografija nije smetnja da Prica bude ambasador, a ja ne mogu da budem običan operativac OBA“, naveo je Ćeranić.
http://www.blic.co.yu/repsrpska.php?id=44103
Briga Ceranica za pravoslavlje, on je i onako po majci Hrvat, a ove posete su mu samo sluzile za izvrsenje njegovih mracnih ciljeva i zadataka koje mu je davala CIA.
Quote:
Ćeranić je prije rata bio doušnik UDBE – cinkario je svoje kolege sa fakulteta u Sarajevu:
Socijalistička Republika Bosna i Hercegovina
Služba državne bezbjednosti
Sektor SDB Sarajevo
Operativni radnik: Ramić Zlatan Reg. br. V-2169
Dana: 25.03.l986. godine Dat. Evid 3.9.86
P R I J E D L O G
Za angažovanje operativne veze pod pseudonimom „Slavuj“ na osnovu člsna 46 Pravila o radu SDB
za:
ĆERANIĆ PREDRAGA, sin Vojina i Ljilje, rodjen 1.1.1964. godine u Zenici, Jugosloven, državljanin
SFRJ, student III godine Filozofskog faklteta u Sarajevu, stalno nastanjen u Zenici, ul. Prvomajska br.
32, a privremeno u studentskon gomu „Bratsvo-jedinstvo“ u Sarajevu, nije član SKJ.
R a z l o z i
Realizujući mjere predložene u našoj operativnoj informaciji broj 248 od 27.1.1986. godine, ostvarili smo kontakt sa Ćeranić Predragom, studentom treće godine Filozofskog fakulteta u Sarajevu.
Tom prilikom Ćeranić nam je dao više bezbjednosno-interesantnih saznanja za PAVIĆ ŽELJKA,
(POO), koja se prije svega odnose na identifikaciju njegovih bliskih veza pred kojima je isti
negativno istupao. Nakon toga, Ćeranić se više **** samoinicijativno javljao Službi, kada je davao saznanja o Pavićevim neprijateljskim komentarima sa pozicija gradjanske desnice i hrvatskog nacionalizma, koja su provjerena i putem pouzdanog izvora.
Kroz sve dosadašnje kontakte, Ćeranić Predrag je pokazao spremnost da na dobrovoljnoj osnovi i na konspirativan način saradjuje sa Službom, a kako je u mogućnosti da prati i da nas blagovremeno informiše o kretanjima i bezbjednosno-interesantnim komentarima Pavić Željka, to predlažemo da se isti angažuje kao operativna veza i vodi pod pseudonimom „S l a v u j“.
P r e d l a ž e:
Op. radnik Ramić Zlatan
S a g l a s a n
NAČELNIK ODJELJENJA 03
Alibabić Munir
O D L U K A
Na osnovu čl. 46 Pravila o radu SDB, odobrava se nagažovanje Ćeranić Predraga za op. Vezu pod
pseudonimom „Slavuj“
NAČELNIK SEKTORA ZA SDB
Ilija Sprečkić
Ne treba zaboraviti da je Ceranic bio jedna od poslednjih osoba koja je imala kontakt sa Mauzerom neposredno pre njegovog ubistva na jednoj od gradskih raskrsnica u Bijeljini.
Pitanje je kako je tako lako ubijen Mauzer u klasicnoj sacekusi iako je danonocno pracen od raznih ekipa SFOR-a, a i u stalnom kontaktu sa Ceranicem?
Isto tako, od istih nalogodavaca je dobio i zadatak da se priblizi Cicku Bjelici, jer je znao da ovaj kao clan Glavnog Odbora SDS, Karadzicev initimus kome je licno Karadzic dao zadatak da vodi kadrovsku politiku u SDS moze da ga odvede do tragova koji vode prema Karadzicu.
Iako nikada nije bio u dobrim odnosima sa Momcilom Mandicem (kao sto to nije bio ni Ceranicev sponzor Tomo Kovac),Ceranic je kao nacelnik Operativne uprave OBS RS (iako je to tada bio zadatak Javne bezbednosti iskoristio priliku da se licno angazuje i predvodio je ekipu operativaca OBS RS 2001. godine koji su zajedno sa predstavnistvom AID – muslimanske obavestajne sluzbe pokusavali da pronadju brata Momcila Mandica kojeg su oteli sarajevski kriminalci u Bijeljini i pobegli prema Tuzli.
Po nalogu CIA, Ceranicev zadatak je bio da se priblizi Mandicu odnosno vrhu SDS, otkrivanje pocinilaca otmice bio je najobicnija kamuflaza, kako bi ovaj americki agent sto vise usao u pore i zadobio poverenje SDS.
O svemu ovome dovoljno je prelistati novine iz vremena kada se Ceranic nametnuo Biljani Plavsić za sefa tadasnjeg dela obavestajno bezbednosne sluzbe Zapadnog dela RS i bezbroj njegovih izjava koje je dao zapadnim medijima u vreme krize koja je izbila u RS nakon odlaska Karadzice sa vlasti pod pritiskom Holbruka i americke administracije.
Dovoljno je na Google pretrazivacu ukucati ime ovog spijuna preletaca i doci do mnogih zapanjujucih cinjenica koje govore kakvoj grupi mracnih tipova pripada ovaj „srpski“ obavestajac, dobro placeni saradnik CIA, pod nadimkom Lepa Brena koji je svoju spijunsku karijeru zapoceo od svojih studentskih dana kada je postao operativna veza, a zatim saradnik predratne sarajevske, odnosno bosanske UDBE.
Quote:
Medjutim, njegovo priznanje da je po zadacima CIA i za njihov račun radio samo nekoliko mjeseci poslije bombardovanja Kosova i Srbije, apsolutno će ugroziti Ćeranićevu reputaciju u Srpskoj demokratskoj sranci RS. Zato ne bi bilo ni malo cudno da se ekspresno prikljucio timu za hvatanje preostalih haskih optuzenika koje predvodi Tadiceva BIA.
Izjava Predraga Ćeranića na konferenciji za stampu u B. Luci koju je prenio novinar Glasa Srpske N. Tomašević 02.06.2008. g. najbolje govori o sadašnjem dekanu Fakulteta bezbjednosti u Banjoj Luci (Predragu Ćeraniću i njegovom radu za americku CIA-u) i njegovom zaštitniku Miloradu Dodiku. Ćeranić svom „padroneu“ svakodnevno vraća usluge pisanjem svojih „kolumni“ o rušenju Dodika „obojenom revolucijom“ i „planovima stranih ambasada i njihovih obavještajnih službi za konačno uklanjanje Dodika sa političke scene u Republici Srpskoj“. :
http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Uklonjen-jer-sam-ustanovio-da-nece-da-nadju-haske-optuzenike/lat/8205.html
02.06.2008 22:00 | N. Tomašević
BANjA LUKA – Predrag Ćeranić, smijenjeni sa dužnosti u Obavještajno bezbjednosnoj agenciji BiH, rekao je da je uklonjen iz OBA jer je ustanovio da su neki pravci rada u pronalasku haških bjegunaca pogrešni, zbog čega je postao opasan.
– Iznio sam viđenje zasnovano na realnoj procjeni, kojim bi se eliminisale mnoge nepotrebne mjere koje su se tada primjenjivale prema širokom krugu lica. Metodologija koju sam predložio bila je prihvaćena, a ja sam postao opasan i neko koga treba ukloniti, rekao je on na pres-konferenciji u Banjoj Luci.
On je istakao da je malo kome stalo da se haški bjegunci pronađu, nego je cilj da se u nedogled traže, a da je on samo kolateralna šteta u obavještajno-birokratskim igrama.
– Zašto ostati bez ogromnih fondova za plaćanje stvarnih i fiktivnih troškova, zašto se lišiti fondova za isplatu naduvanih troškova? Zašto ostati bez metoda zastrašivanja i poluga za politički pritisak – upitao je Ćeranić.
Rekao je da između haških bjegunaca i onih koji ih navodno traže postoje „strašne tajne, zbog kojih su neki platili visoku cijenu“.
Ćeranić je kazao da je on „obični operativac koji nije smijenjen, nego istjeran sa posla“ i za to optužio zamjenika direktora OBA Ristu Zarića, čijom voljom je, kako je rekao, iz OBA udaljen 31. decembra 2004. godine.
– Nakon pravosnažne presude Suda BiH, koju je potvrdio Vrhovni sud BiH, vraćen sam na posao 1. aprila ove godine. Tada su me rasporedili na problematiku ratnih zločina i to u Banja Luku, iako živim u Bijeljini. Od strane rukovodilaca uvršten sam u tim koji radi na potrazi za haškim bjeguncima. Zašto, ako ranije nisam prošao provjere i ako se sumnjalo u mene? Zar nije bilo logično da me prate i uhapse i mene i one kojima odajem informacije – upitao je Ćeranić.
On je rekao da je priča o njegovoj smjeni počela kada je u medijima objavljena fotografija na kojoj je zajedno sa Stojanom Župljaninom i Nenadom Novakovićem, snimljena još 1998. godine na Hilandaru, mnogo prije nego je Haški tribunal podigao optužnicu protiv Župljanina.
Visoki predstavnik u BiH smijenio je Predraga Ćeranića sa dužnosti u Obavještajno-bezbjednosnoj agenciji BiH u petak, 30. maja, jer se, ukoliko ostane u službi, „dovodi u pitanje sposobnost OBA da ispunjava svoju zakonsku obavezu saradnje sa Haškim tribunalom“.
Poziv Komisiji za kontrolu nad radom OBA
Ćeranić je pozvao Zajedničku komisiju za kontrolu nad radom OBA Parlamenta BiH da ostvari uvid u predmet na kojem je u protekla dva mjeseca radio u ovoj agenciji.
Član Komisije za nadzor rada OBA agencije BiH Slavko Jovičić je rekao da će Komisija, ukoliko Ćeranić zatraži da preispitaju njegov slučaj, to razmatrati.
On je istakao i to da Ćeranića niko ne može vratiti na posao, jer su odluke visokog predstavnika neprikosnovene.
– Sumnjam da bilo koja komisija, pa i ona u Parlamentu BiH, može da promijene odluku visokog predstavnika – rekao je Jovičić.
http://www.nebojsavukanovic.info/node/1489
Dodikovog pretorijanca Ćeranića obučavala CIA-a u svom sjedištu
Submitted by Nebojša Vukanović on Fri, 02/03/2017 – 11:02
Dodikovog pretorijanca Predraga Ćeranića obučavala CIA-a
Prvi udbaš Republike Srpske, visoki funkcioner MUP-a i samozvani ekspert za bezbjednost Predrag Ćeranić je američki čovjek koga je obučava CIA-a!? To je priznao sam Ćeranić u intervjuu Slobodnoj Bosni objavljenog 5.6.2008. u kome se hvali dobrim odnosima i saradnjom sa Amerikancima, te potvrđuje da je na njihov poziv kao provjeren kadar i špijun sredinom marta 2001. godine boravio u sjedištu CIA-a u Lengliju. Ćeranić se hvali da je kao službenik OBE predano radio na otkrivanje Srba osumnjičenih za ratne zločine, da je u Sarajevu predstavio novi plan razbijanja mreže pomagača i hapšenje haških optuženika, te da je u više navrata pomagao svojim partnerima iz Amerike.
Najzanimljiviji dio intervjua odnosi se na Ćeranićeve tvrdnje da je pomogao Amerikancima da otkriju dva vozila koja su navodno nestala u BiH tokom tajne operacije otkrivanja Radovana Karadžića, a svoju lojalnost i odanost Amerikancima Ćeranić je bio spreman dokazati čak i svjedočenjem pred američkim Senatom. „ Amerikanci su zatražili pomoć u traženju dva ukradena vozila i sofisticirane opreme „black box“ za praćenje koja je bila u gepeku jer su se bojali da će pasti u ruke Rusima. Sa najboljom operativom sam prerovio Semberiju i Tuzlu, bio sam uporan i želio sam pomoći Amerikancima, i na kraju smo opremu našli u Bosanskom Novom. Tada sam otkrio da su moji američki prijatelji prikrili dio istine jer dva vozila „golf 3“ nisu nestala u Tuzli već Podgrabu kod Pala kada su se dva marinca tragajući za Karadžićem približila njegovoj kući, a njegovo obezbjeđenje ih je razoružalo i likvidiralo. Oružje su zadržali, vozila prodali u Bugarskoj, a špijunsku opremu sakrili u Bosanskom Novom, gdje sam je ja kasnije otkrio. Spreman sam o cijelom događaju i detaljima da svjedočim i pred Komisijom američkog Senata..“ svjedočio je Ćeranić Mirhi Dedić, novinarki Slobodne Bosne.
Intervju je dao samo 7 dana nakon smjene, i u njemu Ćeranić javno traži pomoć i zaštitu Amerikanaca nakon što ga je tadašnji visoki predstavnik Miroslav Lajčak odstranio iz OSE zbog veza sa Stojanom Župljaninom. Tvrdio je da iza otkaza stoji tadašnji zamjenik direktora OSE Risto Zarić, teško ga optužujući da je odgovoran za zločine u Srebrenici. Između ostalog Ćeranić kaže da su ga razočarali i neki Bošnjaci, poput Almira Džuve i Zlatana Ramića, jer mu nisu vjerovali i pomogli u hvatanju Srba – haških bjegunaca?!
Imajući u vidu sankcije i loše odnose Milorada Dodika i SAD-a, svakako treba izraziti bojazan da Ćeranić ponovo ima ulogu „trojanskog konja“ i dvostrukog agenta koji potkopava predsjednika Srpske odajući važne informacije. Ćeranić se u više navrata javno hvalisao zbog saradnje sa CIA-om i prijateljestva sa Amerikancima, pa ga je čudno sada slušati kako kritikuje SAD zbog uvođenja sankcija Dodiku.Ćeranić javno priznaje da je bio dvostruki agent koji je radio za više Službi, da je radio za Amere protiv Rusa, pa ne treba puno vjerovati u njegove novije izjave i kolumne u kojima hvali Rusiju i Putina a napada američku spoljnu politiku.
Da li je Ćeranić podijeljena ličnost i treba li imati povjerenje u Dodikovog pretorijanca i prvog obavještajca Srpske, visokog funkcionera MUP-a Republike Srpske? Prema podacima iz knjige „Čuvari Jugoslavije“ Predrag Ćeranić je rođen 1.1.1964. u Zenici od oca Vojina i majke Ljilje, i kao mlad student treće godine Filozofskog fakulteta u Sarajevu, komunista i Jugosloven po nacionalnosti, postao je doušnik DB-a kodnog imena „Slavuj“ zadužen za špijuniranje studenata u Studentskom domu „Bratstvo i jedinstvo“. Nakon tajne akcije „Leopard“ ,u kojoj je ozvučena soba 404 u studentskom domu i praćen student Željko Pavić, Ćeranić je nagrađen i od saradnika pod kontrolom Munira Alibabića i Zlatana Ramića napredovao do radnika DB-a. Nakon puča, Biljana Plavšić i Milorad Dodik su ga postavili na čelo OBS-a RS, ali je ubrzo smijenjen zbog nestanka veće količine novca iz trezora DB-a. Iz tog vremena će ostati upamćen po izjavi da je Radovan Karadžić velika opasnost za region jer je nabavio atomsku bombu?
Postavlja se pitanje može li se bivši Jugoslaven i sitni špijun koji je cinkario kolege studente preobraziti u velikog patriotu i Srbina koji štiti Republiku Srpsku, kako Ćeranić pokušava da se sada lažno predstavi. Kratka biografija dovoljno govori da je „Slavuj“ običan špijun i ulizica, a Meša je za ulizice davno rekao da su najgori, najštetniji i najpokvareniji ljudi koji siju strah i podržavaju svaku vlast, da su kao psi vjerni svakoj državi a kao kurve nevjerni gospodaru.
Kad je veliki Meša pisao o ulizicama stiče se utisak da je pred sobom imao sliku lažnog eksperta i analitičara, koji već deceniju svojim lažima, podmetačinama i podlostima kontaminira javni prostor i truje građane Republike Srpske. Slavuj je pjevao Titu, Zlatanu, Radovanu, Biljani, Amerikancima i sada Dodiku. Iako smo žestoki politički protivnici, ipak treba dobronamjerno upozoriti Dodika da obrati pažnju na svog „Slavuja“, da se ponovo ne zaokrene, zabode nož u leđa i propjeva u odsudnom trenutku.
Dodik je bio duboko uključen sa Predragom Ćeranićem, tadašnjim načelnikom Operativne uprave OBS RS (Obavještajno bezbjednosne službe Republike Srpske) u pripremu 5. oktobra 2000. godine. Nije slučajno da je taj pripremni sastanak u Laktašima kod Banjaluke na kome je bila prisutna plaćenička vrhuška sastavljena od kvislinga, jednog broja pojedinaca iz vojnog vrha Srbije, opozicionih lidera i „Otpora“ dan prije puča pred Narodnom Skupštinom Srbije, organizovanog protiv predsjedinka Miloševića – kako u svojoj knjizi kaze Tim Maršal.
„Događajima koji su se odigrali 5. oktobra 2000. prethodila je velika priprema. Niko od milion ljudi koji su tog dana bili u Beogradu nije se, tek tako, probudio i došao na ideju da ode u prestonicu i spali zgradu parlamenta. To je moralo da bude dobro organizovano. U seoskoj kafani u Laktašima, u Republici Srpskoj, održan je 4. oktobra sastanak britanskih obaveštajaca, službenika CIA i predstavnika vojne obaveštajne službe Jugoslavije. Britanci su, kao zaštitu, poveli ekipu specijalaca iz SAS-a. Na tom poslednjem sastanku trebalo je doneti konačne odluke o onome šta će se dešavati sledećeg dana. Ljudi iz vojne obaveštajne službe jasno su rekli: „Čak i ako Milošević pozove vojsku da izađe na ulice, Vrhovna komanda neće poslušati.“
Da onaj izdajnik Dodig nije preneo sve kompetencije Dejtonske RS uSarajevo, sami bi olucivali ko
moze da poseti RS !
Postovi drugih čitalaca o Dodikovom obavještajnom „savjetniku“ svjedoče da, sve što je radio ovaj neskriveni američki spijun P. Ćeranić, je bilo u skladu sa Dodikovim aktivnostima i naređenjima.
O tome govori i knjiga novinara britanskog Skaj njuza Tima Maršala „Igra senki: Petooktobarska smena vlasti u Srbiji“.
Autor piše: „Amerika, Britanija i Nemačka potrošile su više od 60 miliona dolara na finansiranje opozicije… Bi-Bi-Si je omogućavao prenos programa Radija B92 na veću razdaljinu, a nemački Dojče vele je pomagao najmanje jednim opozicionim novinama tako što je plaćao papir i štampu.“
U jednom od retkih intervjua koje je dao povodom objavljivanja ove senzacionalne knjige, novinar Skaj njuza je rekao:
„Događajima koji su se odigrali 5. oktobra 2000. prethodila je velika priprema. Niko od milion ljudi koji su tog dana bili u Beogradu nije se, tek tako, probudio i došao na ideju da ode u prestonicu i spali zgradu parlamenta. To je moralo da bude dobro organizovano. U seoskoj kafani u Laktašima, u Republici Srpskoj, održan je 4. oktobra sastanak britanskih obaveštajaca, službenika CIA i predstavnika vojne obaveštajne službe Jugoslavije. Britanci su, kao zaštitu, poveli ekipu specijalaca iz SAS-a. Na tom poslednjem sastanku trebalo je doneti konačne odluke o onome šta će se dešavati sledećeg dana. Ljudi iz vojne obaveštajne službe jasno su rekli: „Čak i ako Milošević pozove vojsku da izađe na ulice, Vrhovna komanda neće poslušati.“
Na pitanje odakle mu podatak da je Zapad potrošio 60 miliona dolara na organizaciju 5. oktobra, Tim Maršal je bio izričit:
„To nije nikakva tajna, dovoljno je videti dokumenta američkog Kongresa… A ja mislim da vi u Srbiji sami možete tom novcu da uđete u trag.“
Jedan od bliskih operativnih saradnika pokojnog premijera Zorana Đinđića svedoči da su nekoliko puta pokušavali da uđu u trag novcu utrošenom u pripremi 5. oktobra. I uspeli su da dešifruju puteve koji su „doneli“ 40 miliona dolara. Onih dvadesetak se rasulo negde po Beogradu…Nesporna uloga inostranih tajnih službi u organizovanju pučeva u Jugoslaviji. Svetske sile režirale i platile dva najveća prevrata u modernoj srpskoj istoriji. Detaljnije se može pogledati na slijedećem linku:
https://www.intermagazin.rs/svima-je-jasno-ko-stoji-iza-5-oktobra/
SVIMA JE JASNO ko stoji iza 5. OKTOBRA
9 oktobra 2017
inShareSave
Nesporna uloga inostranih tajnih službi u organizovanju pučeva u Jugoslaviji. Svetske sile režirale i platile dva najveća prevrata u modernoj srpskoj istoriji.
Značajna dešavanja u istoriji jednog naroda, vrlo često, neophodno je nanovo procenjivati i ocenjivati. Pogotovu ako se posledice tih događaja osete tek mnogo, mnogo godina kasnije. Takav je slučaj i sa 27. martom 1941, a po svemu sudeći, i 5. oktobrom 2000. godine. Ispravno sagledavanje istorijske uloge pojedinih velikih događaja biće zapravo zalog i za ispravne ocene gotovo svih glavnih tokova nacionalne istorije.
O prvom martovskom događaju od pre 76 godina napisano je nekoliko desetina knjiga, što u zemlji, što u dijaspori, koje su izuzetno protivrečne. Jednu grupu autora činili su pučisti i njihovi simpatizeri, koji su branili svoju ulogu i relativizovali posledice. Podršku im je zdušno pružala komunistička vlast. Neke je, kao generala Simovića, nagradila penzijom i bezbednim povratkom u Jugoslaviju. Drugu grupu su činili članovi oborene vlade, koji su, iako malobrojniji, uporno pokušavali da dokažu ispravnost svojih kapitalnih odluka. U trećoj grupi bili su zvanični jugoslovenski istoričari i publicisti, koji su glorifikovali ulogu Komunističke partije Jugoslavije u dešavanjima oko 27. marta.
Zbivanja u srpskoj prestonici 59 godina kasnije, 5.oktobra 2000, nažalost su mnogo siromašnije zabeležena. Delimično zbog nedovoljne istorijske distance, a mnogo više iz interesa i kukavičluka, dobro umotanog u divljenje, i nekritičkog hvalospeva živim akterima.
Pojavu knjiga novinara britanskog Skaj njuza Tima Maršala „Igra senki: Petooktobarska smena vlasti u Srbiji“, Milana St. Protića, istoričara i funkcionera DOS-a, „Lica i naličja – Izneverena revolucija“, i Miodraga Mileta Isakova „PraDOS“ uglavnom je dočekalo – ćutanje.
Izostale su otvorenije političke analize, naročito Maršalovih tvrdnji, a na njih se gotovo niko nije osvrnuo. Prema ovom svedočenju, pokazalo se da su zapadne sile, odnosno njihove tajne službe, pripremile, izvele, pa čak i platile prevrat kojim je srpska opozicija smenila Slobodana Miloševića i njegov režim. Jedina poruka knjige Tima Maršala jeste: „Srbijo, pogledaj sebi u oči i budi iskrena!“
Neposredno posle 5. oktobra, Miroslav Svirčević, iz Balkanološkog instituta SANU, u britanskim arhivama je došao do seta nepoznatih dokumenata o 27. martu koja bacaju sasvim drugačije svetlo na ovaj značajan istorijski događaj.
Samo na prvi pogled ova dva otkrića u srpskoj javnosti nemaju nikave uzajamne veze. Naprotiv, ona potvrđuju smelu tezu o povezanosti događanja 27. marta 1941. i 5. oktobra 2000. godine.
Srbi su ponovo pronašli svoju dušu, uzviknuo je ser Vinston Čerčil 27. marta negde oko podneva, kada mu je poslanik Kempbel javio da je puč u Beogradu definitivno uspeo. To ushićenje Srbima neće dugo trajati. Već krajem te iste godine Siton Votson, britanski profesor univerziteta, reći će nešto drugo: „Mi smo ulazak Jugoslavije u rat platili pola miliona funti, pa ne dugujemo Srbima ništa!“
Nešto docnije oglasiće se i Vilijem Donovan, američki general, obaveštajac, otac Centralne obaveštajne agencije (CIA), čovek koji će se janura 1941. godine naći u Beogradu i upoznati ključne pučiste: „Srbi se ne mogu pozivati na 27. mart 1941. godine, jer smo mi tu revoluciju kupili.“
A tri dana pre puča, u Beograd je stigao šifrovani telegram: „Stav kneza-namesnika pokazuje takvo beznadno osećanje nerealnosti da se od njega ništa ne može očekivati. Imate puno ovlašćenje za bilo koju meru koju smatrate da je ispravno da preduzmete da biste pomogli promenu vlade ili režima, čak i putem državnog udara.“
Telegram, pod broj 4, Džordža Tejlora, specijalnog agenta koga je lično Čerčil krajem 1940. poslao u Beograd, za nas je najinteresantniji: „Otkako sam preuzeo SOE u Jugoslaviji potrošili smo najmanje 100.000 funti sterlinga… Mislim da smo dobili dobru protivvrednost za uloženi novac!“
Agenti su isplaćivali saradnike po Beogradu, od novina do političkih stranaka. Dokumenta koja je pronašao Miroslav Svirčević kažu: Zemljoradnička stranka dobijala je 5.000 funti mesečno, neke dnevne novine, poput „Pravde“, imale su 150.000 dinara mesečno, a neke druge uzimale su apanažu u naturi, odnosno u olovu, bez koga je bio nezamisliv štamparski slog. Na listi su bili i Samostalna demokratska stranka Svetozara Pribićevića, kojoj su takođe isplaćivane značajne sume, a jedan od lidera, Srđan Budisavljević, bio je i član Vlade. Na spisku se nalazilo i Udruženje starih ratnika, kao i Seljačka stranka Dragoljuba Jovanovića. Dva engleska izvora spominju da su funte odlazile i na račun Srpskog kulturnog kluba Slobodana Jovanovića i Dragiše Vasića.
Motiv Britanaca da režiraju ove događaje najbolje ilustruje Čerčilov savremenik, vojni istoričar Lidl Hart, koji je napisao: „Čerčil je postao veliki samo zato što je umeo da za život jednog Engleza žrtvuje čitave narode“, što je, inače, crvena nit britanske spoljne politike.
Pripreme za ono što se dogodilo 5. oktobra trajale su mesecima. Još krajem 1999. godine počeli su sve učestaliji kontakti srpske opozicije sa državnicima ključnih svetskih sila i operativcima njihovih službi. Ako danas i nije moguće otkriti sve pojedinosti, određeni zaključci se ipak mogu izvući. Suština svih tih sastanaka bila je ista – Slobodan Milošević mora da ode sa vlasti.
U NATO bazi u Berlinu pada dogovor da se primeni princip Filipa Makedonskog, koji je govorio da i najutvrđeniji grad može da osvoji samo sa jednim magarcem natovarenim zlatom. Srpskoj opoziciji je poslata poruka: Pare naše – posao vaš!
Velike sume novca godinama su ulazile u Srbiju. Prva šuškanja su počela kada su pojedini aktivisti drugog ešelona DOS-a naglo počeli da troše neubičajeno velike iznose. Već 26. novembra 2000. godine u „Njujork tajmsu“ je objavljeno da nema preciznih podataka o tome koliko je tačno novca uloženo u svrgavanje Miloševića.
Američka agencija za međunarodni razvoj je tvrdila da je oko 25 miliona dolara uloženo samo 2000. godine. Nekoliko stotina hiljada dolara je dato direktno „Otporu“ za propagandni materijal – majice, bedževe i slično, rekao je Donald L. Prisli, pomoćnik upravnika ove agencije. Lideri „Otpora“ su kasnije priznali da su dobijali mnogo „tajnih dolara“, ali tu temu nisu hteli da komentarišu u Vašingtonu.
Jedan od zvaničnika Međunarodnog republikanskog instituta, američke nevladine organizacija, Danijel Kalingart rekao je da se sa liderima „Otpora“ sastao sedam-deset puta u Mađarskoj i Crnoj Gori, počev od oktobra 1999. godine.
– Deo od 1,8 miliona dolara, koliko je Institut prošle godine potrošio u Srbiji, direktno je dat „Otporu“ – rekao je tada Kalingart.
„Otpor“ više nije bio obična studentska organizacija već dobro podmazana mašina, podržana sa nekoliko miliona dolara iz Amerike, pisao je „Njujork tajms“.
A onda se pojavila knjiga Tima Maršala „Igra senki: Petooktobarska smena vlasti u Srbiji“. Autor piše: „Amerika, Britanija i Nemačka potrošile su više od 60 miliona dolara na finansiranje opozicije… Bi-Bi-Si je omogućavao prenos programa Radija B92 na veću razdaljinu, a nemački Dojče vele je pomagao najmanje jednim opozicionim novinama tako što je plaćao papir i štampu.“
U jednom od retkih intervjua koje je dao povodom objavljivanja ove senzacionalne knjige, novinar Skaj njuza je rekao:
„Događajima koji su se odigrali 5. oktobra 2000. prethodila je velika priprema. Niko od milion ljudi koji su tog dana bili u Beogradu nije se, tek tako, probudio i došao na ideju da ode u prestonicu i spali zgradu parlamenta. To je moralo da bude dobro organizovano. U seoskoj kafani u Laktašima, u Republici Srpskoj, održan je 4. oktobra sastanak britanskih obaveštajaca, službenika CIA i predstavnika vojne obaveštajne službe Jugoslavije. Britanci su, kao zaštitu, poveli ekipu specijalaca iz SAS-a. Na tom poslednjem sastanku trebalo je doneti konačne odluke o onome šta će se dešavati sledećeg dana. Ljudi iz vojne obaveštajne službe jasno su rekli: „Čak i ako Milošević pozove vojsku da izađe na ulice, Vrhovna komanda neće poslušati.“
Na pitanje odakle mu podatak da je Zapad potrošio 60 miliona dolara na organizaciju 5. oktobra, Tim Maršal je bio izričit:
„To nije nikakva tajna, dovoljno je videti dokumenta američkog Kongresa… A ja mislim da vi u Srbiji sami možete tom novcu da uđete u trag.“
Jedan od bliskih operativnih saradnika pokojnog premijera Zorana Đinđića svedoči da su nekoliko puta pokušavali da uđu u trag novcu utrošenom u pripremi 5. oktobra. I uspeli su da dešifruju puteve koji su „doneli“ 40 miliona dolara. Onih dvadesetak se rasulo negde po Beogradu…
(Novosti)