Елементи ранохришћанске сахране пронађени у Виминацијуму
1 min read
фото: Археолошки институт
Последње у низу значајних открића на заштитним ископавањима јужне виминацијумске некрополе, донело је додатне информације о најранијим заједницама хришћана на овим просторима, а реч је о гробу и сахрани одраслог мушкарца, о чијој ће се доби више знати након физичко-антрополошке анализе, казао је за Танјуг Миомир Кораћ директор Археолошког института у Београду и руководилац пројекта Виминацијум.
Кораћ каже да је време сахране процењено на прву половину III века, што је имплицирано открићем новца од бронзе положеног уз преминулог, а који је искован за време владавине императора Каракале (211-217. г. н. е.).
„Ради се о гробу слободно укопаног покојника. Нађен је на релативној дубини од 1,55 метара. Оријентисан је у правцу запад-исток. Дужина скелета износи 1,73 метра, дужина десне бутине је 47,5 центиметара. Покојник је сахрањен у опруженом положају, десна рука је савијена у лакту и положена на стомак, лева је опружена и положена поред тела. Глава је благо наслоњена на леви образ. Кости су добро очуване са изузетком кости у пределу грудног коша где недостају поједини пршљенови и ребра. Слободно укопан покојник у археолошком жаргону значи да није био сахрањен унутар дрвеног сандука или конструкције од опеке и камена”, каже Кораћ.
Према његовим речима, сам вид сахране ни по чему није издвајао овај гроб од десетина сличних који се на недељном нивоу истраже у Виминацијуму, али предмети положени уз покојника говоре потпуно другачију причу.
„Пре свега се овде мисли на прстен откривен на руци покојника, који је један од ретких предмета из поменутог периода, а да приказује недвосмислено ранохришћанске симболе. У пределу појаса откривена је појасна копча од бронзе, а поред стопала шестар од бронзе, калем златне жице и предмет од гвожђа непознате намене будући да је јако кородирао”, каже Кораћ.
Он је додао да је масивни прстен са гемом израђен од сребра, а на глави се налази лежиште са уметнутом гемом.
„Гема је драги камен тамноплаве боје и највероватније је ахат. Камен је украшен урезивањем, и на њему је представљено сидро са по једном рибом са обе стране”, каже Кораћ.
