Експертска или принудна влада

Пише: Јован Лакићевић

Био сам обећао себи да се нећу „политички“ оглашавати на ИН4С све до обзнане нове Владе, како не бих ни на који начин нарушавао принудно, крхко и привидно браство и јединство између три побједничке коалиције.

Морам да признам да сам то обећање ево испунио са поприличном муком и колебањем.
У оним првим постизборним данима рекао сам, као „оптимиста с грешком“, све што сам мислио и о изборној побједи с којом „ још ништа није готово“ , и о понашању мањинских партија као о „политичкој перверзији“ и о могућој „влади експерата“ без првака побједничких политичких странака као неуспјешном политичком експерименту…

И шта значи флоскула да „неће бити реваншизма“. И да ће нам Влада бити (опет) састављана уз помоћ страних амбасада. И да ће много тога од остварења разложних народних нада, изборних побједника, бити помјерено за мало прекосјутра…
Оно што ме је посебно мучило, јесте сазнање да је мандатар за састав нове Владе један од саоснивача антисрпског „Монитора“ од прије тридесетак година.
Не знам у каквом су односу мандатар и „Монитор“ потоњих година (волио бих, а и ваљало би, да то он сам каже) али ми је то био озбиљан разлог за забринутост. Поготово кад сам се опсјетио да је „ 200 посто Црногорац“ био на челу претежно просрпске коалиције окупљене око Демократског Фронта, која је у последњим изборима освојила понајвише опозиционих гласова!
То је, вјероватно, промакло и многим гласачима који су се, након библијских литија, опредијелили за политичку групацију која је, да поновим, дала пресудан допринос коначној побједи.
Да будем до краја искрен, била су ми смијешна и она два тројна саопштења, писана, чини се, по диктату неких западних амбасада, али сам се тјешио да је то политички маневар и уступак онима који су у оваквим приликама навикли да се питају, ма колико то било понижавајуће! (Отприлике, да им не би на старту правили неприлике.) Да подсјетим, коментатори билтена Побиједе су тада рекли да би такве „споразуме“ потписали и челници одлазећег режима, без задршке!?
По накнадним сазњањима, у диоби побједничког горког колача, испоставило се, нажалост, да то уопште нијесу били политички маневри, већ озбиљан наговјештај уступaка и неким странцима и “странци зелених“ која је, све су прилике, учествовала у састављању „владе експерата“, упркос томе што им је „страначка намјера“ буквално прочитана (диктат Друге фамилије!).
Оно што ме је посебно занимало, а и многе друге постизборне радозналце, јесте- како ће се понијети мандатар (пријатељ мојих пријатеља) стиснут између негдашње љубави, у својству суоснивача „Монитора“, с једне и неочекиване функције предводника најбројније побједничке (просрпске) коалиције, с друге стране. Искуснији политичари би рекли – то је могла да буде и предност, али само до тренутка док мандатар „не преломи“. Сад смо видјели како то изгледа, а тек ћемо вудјети како ће функционисати…
Оно што би се у овом часу једино са сигурношћу могло рећи јесте да је предложена Влада боља од – ничега! Јер, како је било кренуло, могло се десити да се избори понове, што ће рећи да се вратимо у – ништа, у фаталистичку неизвјесност, односно у оно предизборно стање у коме је ДПС, већ по устаљеним шемама, свему кројио капу. Па све испочетка. Дакле, изабрано је – мање зло.
И не бих да будем до краја скептичан: за 200 дана видјећемо на чему смо. Ко зна, може ова анонимна Влада-изнудица и нешто добро да уради! Након тога, биће прилике и за друге приче.
Ако сам добро схватио, за тих 200 дана неће бити пожељна, да не кажем дозвољена, никаква критика будуће Владе, па користим, можда последњу прилику за „критику напамет“, односно за нека безазлена критичка упозорења, знајући , баш као и сви њени протагонисти као и будући противници да „Влада мора бити изгласана“!
А у међувремену, предпостављам да ће све озбиљне странке искористити прилику за што већу и сврсисходнију консолидацију, па и партије овога пута заиста прикраћеног ДФ.
Но, да се вратим почетку ове приче.
Још једном, да будем искрен, судбина антисрпског „Монитора“ ме одавно не занима, пошто ту врсту новинарског штива, из хигијенских разлога, одавно не читам. Сачувао сам, међутим, и до ових дана један занимљив списак који ми је неко дотурио још прије 15 година. Наслов је био: ТЕРАЗИЈСКЕ ПОСРБИЦЕ И АНТИЦРНОГОРЦИ, наводно извађен из књиге „Соланијада“, за коју ни прије, ни послије, заправо никад нијесам чуо, објављен у „Монитору“.
Сјетио сам се да су у питању чланови Одбора за очување заједничке државе, из Србије, из разних области друштвеног, културног и привредног живота, од којих ће многи и Србији и Црној Гори служити на част и понос, (већина су били доктори наука!) Познато ми је, такође, да су се неки од њих, међу којима сам и сам био, изјашњавали као Црногорци, што ће рећи (нека се нико не љути) као први Срби! Неки од њих су, нажалост, покојни. Да их не би разни „монитори“ звали посрбицама, опредијелили су се да буду национално – Срби.
Овога пута нећу подсјећати пратиоце Портала, како смо, у вријеме Соланиног и Лајчековог референдума, били изиграни и с једне и с друге стране будуће границе. Било нас је у тим данима близу 300 хиљада са црнорским документима, спремних да гласамо на судбинском референдуму о опстанку (или раздвајању) заједничке државе Србије и Црне Горе, али нам је то разним, безочним и криминалним манипулацијама било – онемогућено!
Отада је број Црногораца у Србији пао, кажу, на око 3о хиљада.
Но, да се вратим списку из „Монитора“. Многи са тог списка жалили су ми се, у минулим годинама, да су вазда, кад би прелазили границу Србије и Црне Горе, имали „специјални третман“. Као и аутор овог текста, уосталом. Кад смо ишли колима, било је обавезно – „Изволте у жуту траку. Да видимо шта то имате у колима“… Потом би услиједило детаљно „тркељисање“ и царињење половних, домаћих ствари… Слично се понављало и у возовима. Знали смо, наравно, да смо „обиљежени“… Уз помоћ „Монитора“.`
Искрено се надам да овај мој текст ни на који начин неће нашкодити успјешном старту нове „експертске“, умало не рекох експресне Владе, што би злобнике можда асоцирало на њен могући вијек трајања!
Не могу, нажалост, да кажем: „Са срећом!“, јер још не знамо, ни чиме ће се све бавити , ни како ће тај политичка експеримент функционисати и хоће ли то бити на корист, или, не дао Бог – на штету Црне Горе…