ИН4С

ИН4С портал

(Ексклузивно за ИН4С): Припадници МУП-а Србије који пјешаче 720 км за хуманост: „Није само физички изазов, већ ход вјере“

Уколико се налазите на територији Србије, помоћ за дјецу лептире, можете послати путем СМС поруке: 1 на 3808

Нашу редакцију дубоко је дотакла прича о ходочашћу дугом 720 километара, које је посвећено „дјеци лептирима“ – малишанима који болују од ријетке и тешке болести коже, булозне епидермолизе. Тим поводом разговарали смо са једним од учесника, Марком Маринковићем, припадником Министарства унутрашњих послова Србије.

Заједно са њим, на овај хумани пут кренуле су и његове колеге, Владимир Пенезић и Страхиња Бјелић. Сва тројица су се упутила на ходочашће вођени вјером, жељом да помогну и пошаљу снажну поруку подршке дјеци која свакодневно воде животну битку. У интервјуу који слиједи, Марко говори о својим мотивима, припремама и искуствима са пута који, како каже, мијења човијека из коријена.

1. Шта вас је лично подстакло да кренете на овако захтјевно ходочашће и да га посветите управо „дјеци лептирима“?

Свакако да је ту више циљева. Први и најважнији јесте сазнање о тој тешкој болести и искрена жеља да се помогне, на начин на који смо ми могли. Други разлози проистичу из наших личних уверења, како верских, тако и хуманих и људских. Ово ходочашће је, између осталог, и наш начин да дамо допринос, али и да скренемо пажњу на оне који пролазе кроз много веће муке и борбе од нас.

2. Како сте се припремали – физички, духовно и логистички – за пут дуг 720 километара?

Као припадник специјалне јединице, у оквиру својих свакодневних тренинга и обука, у фазу припрема сам укључио и дуге шетње. Такав тип напора је специфичан и захтева другачији приступ. Уз физичку припрему, наравно, постоји и духовна компонента – јер ово није само физички изазов, већ и ход вере.

Приватна архива/Уступљено ИН4С

3. Какве све изазове очекујете на путу који ће трајати 19 дана?

Свакако бројне изазове и искушења, тим пре што пут има верски карактер. Биће напорно, и телесно и ментално. Очекујемо проблеме попут жуљева, упала мишића и тетива – али на то смо спремни. Са вером и јасним циљем, све се може издржати.

4. Шта желите да јавност разумије или запамти о дјеци обољелој од булозне епидермолизе и њиховим породицама?

Желимо да људи више обрате пажњу на те тихе хероје и њихове родитеље. И не само на њих, већ на сву оболелу децу света. Ако свако од нас пружи макар мало, за њих то значи пуно. То је суштина – да схватимо колико нечије „мало“ може другоме значити „све“.

5. Колико вам значи што вас људи прате и шаљу поруке подршке?

Много нам значи. То је једна од потврда да радимо праву ствар, и да су се људи заинтересовали за ову причу. Надамо се да ће се то одразити и на конкретну подршку – у виду донација за децу, јер то је крајњи циљ. Њима је то најпотребније.

<

6. Шта планирате након повратка? Да ли желите да ова акција има наставак или нову форму помоћи?

Ако Бог да, да се све заврши како треба – онда следи одмор, и једна ретроспектива свега што смо прошли. Тренутно није могуће сагледати све, јер смо усред пута, са пуно емоција и планова. Али свакако бих желео да и након овога учиним још нешто за добро других. Уз Божију помоћ – видећемо где нас пут даље води.

Тројица хероја МУП-а крећу пешке на Свету Гору: 19 дана, 720 километара, један циљ – помоћ деци лептирима

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *