Ekonomski korona cunami u Crnoj Gori: Obustavljena poslovanja, bez ušteđevine, aktuelni i otkazi

Pandemija koronavirusa je ostavila dubok negativni trag u svjetskoj ekonomiji.

Međutim, dok velike države, preko velikih rezova i ogromne akumulacije kapitala, postepeno pronalaze svijetlo na kraju tunela; državama jednolične privredne strukture, bez adekvatne industrijske proizvodnje i ograničenih tržišnih potencijala – poput Crne Gore – predstoji grčevita borba za oživljavanje posrnule ekonomije i punjenje nacionalnog budžeta. 

Istraživački podaci Unije poslodavaca Crne Gore (UPCG) otkrili su nam katastrofalnu privrednu sliku države Crne Gore.

Naime, više od 40 odsto privrednih subjekata je, zbog epidemije koronavirusa, u martu i aprilu u potpunosti prekinulo s radom, 35 odsto je djelimično poslovalo, a samo 23 odsto, iliti manje od četvrtine, je bilo u potpunosti operativno (od čega je 13 odsto njih poslovanje organizovalo kroz rad od kuće).

“Rezultati našeg istrižavanja pokazuju da je svako drugo mikro privredno društvo (koja čine oko 95 odsto ukupno registrovanih privrednih subjekata i zapošljavaju oko 51 000 zaposlenih) imalo potpunu obustavu poslovanja. Pri tome, više od 50 odsto privrednih subjekata uključenih u istraživanje, ukazalo je da nema akumuliranih sredstava, kao ni pristup finansijskim sredstvima koja bi im, u ovom periodu, služila za prevazilaženje nedostatka prihoda i izmirivanje svih obaveza koje proističu iz poslovanja i obrtnih sredstava, a potrebna su za nastavak rada”, istakli su u UPCG.

Kada je u pitanju održanje poslovanja u okolnostima važenja restriktivnih mjera, 29 odsto privrednika je opstanak svog preduzeća ograničilo na period do dva mjeseca, dok je 28 odsto njih taj period procijenilo na dva do tri mjeseca. Gledano po veličini preduzeća, 33 odsto mikro preduzeća smatra da pod pomenutim okolnostima svoje poslovanje može održati najduže 2 mjeseca.

Preduzeća koja imaju između 101 i 250 zaposlenih najčešće procjenjuju ovaj period između tri i šest mjeseci.

Velika preduzeća najćešće su odgovarala da pod restriktivnim mjerama mogu održati poslovanje najmanje godinu dana.

Najugroženiji zanatlije, ugostitelji i sektor saobraćaja

Među sektorima, procijenjeni vremenski period održanja poslovanja najkraći je kod privrednika iz sektora zanatstva.

“Njih 29 odsto je ovaj period ograničilo na manje od nedjelju dana, a 40 odsto period ne duži od 2 mjeseca. Sektor ugostiteljstva je takođe pokazao veliku ranjivost budući da je svaki drugi privrednik iz ovog sektora svoj “opstanak” pod restriktivnim mjerama vezao za period kraći od dva mjeseca, a svaki peti na period kraći od nedjelju dana”, stoji u istraživanju UPCG.

Trideset odsto ispitanih privrednih subjekata odgovorili su da bi im za obnavljanje poslovanja bilo potrebno između jednog i tri mjeseca, dok je skoro po četvrtina ovaj period procijenila od tri do šest mjeseci, odnosno preko šest mjeseci.

“Razmatranje odluke o privremenom ili trajnom gašenju preduzeća registrovano je kod četiri odsto ispitanih privrednika”, navodi se u istraživanju.

Među naznačenim sektorima, najduži period oporavka poslovanja (preko 6 mjeseci) procijenjen je od strane privrednih subjekata iz sektora saobraćaja (40 odsto), trgovine (39 odsto) i turizma i hotelijerstva (39 odsto).

Privredni subjekti iz sektora ugostiteljstva i zanatstva najčešće su vrijeme potrebno za oporavak vezivali za period od tri do šest mjeseci.

Pod pretpostavkom da Kovid-19 kriza potraje do kraja juna, preko jedne četvrtine privrednih subjekata iz uzorka pad poslovnih prihoda procjenjuje između 5 000 i 20 000 eura, a otprilike isto toliko njih taj pad procenjuje između 20 000 i 100 000 eura.

“Svaki peti ispitani subjekat očekuje pad prihoda između 100 000 i 500 000 eura, dok je kod 11 odsto njih ova cifra veća od 500 000 eura”, ističe se u istraživanju.

Posmatrano po sektorima, najveći pad prihoda očekuju privrednici iz sektora turizma i trgovine, gdje je skoro četvrtina njih svoje gubitke procijenila na iznos veći od 500 000 eura.

Ono što posebno zabrinjava jete činjenica da preko pola privrednih subjekata nema izvore finansiranja koje će im pomoći da prevaziđu novonastalu krizu i na taj način oporave svoje poslovanje.

Skoro 30 odsto njih smatra da takvo finansiranje može dobiti kroz određeni kreditni aranžman, dok 16 odsto privrednih subjekata smatra da, u cilju podrške poslovanju, može računati na sopstvenu zalihu gotovine, stoji u saopštenju UPCG, koje je interpretirao Bankar.me.

Mikro preduzeća su, za razliku od većih privrednih subjakta, najranjivija usled nepostojanja drugog izvora finansiranja koji bi im pomogli da savladaju krizu budući da čak 61 odsto njih nema pristup takvim izvorima.

Otpuštanje radnika – realnost i uslov opstanka

Smanjenje broja zaposlenih najčešće je zabilježeno u sektorima turizma i hotelijerstva (15 odsto), trgovine (16 odsto) i ugostiteljstva (11 odsto).

“10 odsto privrednih subjekata je smanjio broj zaposlenih u usled pojave Kovid – 19 krize, dok 90 odsto njih to nije učinilo. Od privrednika koji su smanjili broj zaposlenih, 1/3 je svoje ljudske resurse umanjilo za preko 31 odsto, dok je kod 54 odsto njih to smanjivanje u manjoj mjeri, od jedan do 10 odsto”, pokazalo je istraživanje UPCG.

Smanjenje broja zaposlenih najčešće su sprovodila preduzeća koja zapošljavaju od 11 do 100 zaposlenih (12 odsto), dok kod velikih preduzeća nije zabilježeno smanjivanje.

Skoro polovina mikro preduzeća koja su smanjivala broj zaposlenih učinila su to u procentu većem od 31 odsto od ukupnog broja zaposlenih.

Među prikazanim sektorima, planovi o smanjenju broja zaposlenih najprisutniji su u sektoru turizma i hotelijerstva (19 odsto) dok su nešto manji u sektoru ugostiteljstva (17 odsto), trgovine (16 odsto) i saobraćaja (15 odsto).

“Približno svaki deseti privrednik iz sektora zanatstva odgovorio je da planira smanjiti broj zaposlenih”, ističu u UPCG.