Еколошка држава која то није: 29 година од „жабљачке Декларације“ – девастирана и деградирана
1 min readЦрна Гора је декларативно „еколошка држава“, али такав епитет тешко да може оправдати с обзиром на катастрофалну девастацију природних ресурса, загађење и градњом уништену обалу и због пројеката које Влада планира. Јасно је, да је еколошка, само на папиру.
Иако је, сада већ давне 1991. године, Црна Гора проглашена еколошком државом, мало тога је урађено да стварно то и постане. Црногорски парламент је 20. септембра прије 29 година на Жабљаку усвојио Декларацију о проглашењу државе еколошком и обавезао се да примјењује стандарде и норме из области заштите животне средине, очувања природе и економског развоја, на принципима еколошки одрживог система.
Међутим, мало је оних који могу да кажу да су држављани Црне Горе еколошки освијећени, а одлазећа Влада је „валоризовала“ односно девастирала бројне природних ресурсе.
Државне институције, НВО и грађани идентификовали су неколико „црних тачака“ на подручју државе. Тако су као највећи загађивачи издвојени КАП, Термоелектрана, Бродоградилиште Бијела, жељезара у Никшићу, јаловиште олова и цинка Градац у Пљевљима…
Након 29 година са правом можемо рећи да је хумана идеја еколошке државе оскрнављена, деградирана и да је за то одговорна одлазећа власт, оцијенио је грађански активиста и директор НВО Озон, Александар Перовић.
Сем трајне еколошке, како је истакао Перовић, направљена је и огромна, ненадокнадива економска штета и као друштво смо ускраћени за десетине милијарди еура, који су одрживим управљањем могле да Црну Гору претворе у једну од најразвијенијих земаља на свијету.
„Мали систем као наш, требао је да препозна потенцијал природних ресурса које има и да правилним управљањем искористи то богатство на најбољи могући начин. Умјесто тога интересне групе из одлаеће власти и са њима повезани лобији опљачали су све што су препознали као прилику за богаћење и то им се не смије заборавити нити опростити“, нагласио је директор Озона.
Потребно је у сусрет обиљежавању 30 година еколошке државе ући озбиљно стратешки, визионарски у процес националног брендирања Црне Горе, што би била права одлука експертске нове Владе, јер само такви људи могу изнијети тај посао. Веома је важно кроз национално бреднирање препознати и потребу реформе образовања, потенцијале попут вјерског туризма, чиме би се превазишли постојећи горећи проблеми и створили повољни друштвени и инвестициони амбијетни.
По ријечима Перовића, никако се не смије дозволити даље девастирање постојећих и потенцијалних заштићених простора, какви су УНЕСКО и национални паркови, будућа НАТУРА 2000 подручја, зашто је потребно прије свега зауставити партијско запошљавање и санкционисати одговорне који су били на кључним позицијама.
Велика је олакшица што постоје глобални циљеви одрживог развоја, које је су препознале Уједињене Нације, па будућа експертска Влада не би требала да има потешкоће да их инкорпорира кроз процец националног брендирања еколоśке државе. Постоје реалне шансе да се релативно брзо осјете бољитци у друштву и систему и врло ћемо брзо видјети да ли ће наши конкретни предлози бити препознати, закључио је Перовић у изјави за наш портал.
Када је у питању “еколошка” држава Црна Гора она је данас у горем стању и већем проблему него што је била прије 29 година када је усвојена декларација. Амбициозна идеја не да није остварена веће је дошло до деградације природних ресурса, истакао је за ИН4С, Миодраг Караџић, предсједник Друштва младих еколога Никшић, НВО организације, препознате по бројним еколошким акцијама и протестима против нееколошких одлука система.
Тек нешто мало наслијеђених еколошких проблема из времена прије доношења декларације је ријешено и доведено у прихватљиве стандарде, казао је.
Овај датум, према ријечима Караџића, ако ништа друго, треба да служи као опомена да је крајње вријеме да се приступи одговорном решавању нагомиланих проблема и другачијем, односно одрживом приступу према природним ресурсима.
Овом приликом бих као важан проблем издвојио све учесталије лоше управљање природним ресурсима. Природни ресурси се не користе као залог за одрживу будућност већ се несумице покушавају искористити у искључиве сврхе остваривања економске добити.
Много је нагомиланих и неријешених програма који се односе на загађења вода, ваздуха, управљење отпадом, управљање заштићеним подручјима, изградња инфраструктурних објеката… али је проблематика утолико већа јер они трају годинама, наглашава Караџић и додао:
Овдје бих појединачно само издвојио изградњу и планове о изградњи мХЕ које стварају негативан утицај на природу и локлане заједнице. Сматрам да је потпуно погрешно на тај начин искоришћавати водне потенцијале црногорских ријека и да умјесто давања субвенција власницима мХЕ, те субвенције треба опредијелити за програме и идеје локланим заједницама у смјеру екотуристичке валоризације подручја. На тај начин ће се остварити и већа корист за укупну заједницу а имаћемо и очувану природу.
На путу ка ЕУ се свакао требају испоштовати високи еколошки стандарди који су препознати кроз предприступно преговарачко Поглавље 27 и за које је крајње вријеме да се почну усвајати на одговоран начин. Умјесто суштинског усвајања директива ЕУ потребно је да се имплементација конкретно ради како на државном тако и на локланим нивоима власти.
Да би Црна Гора заиста била еколошка држава потребно је много посла на терену који мора бити подржан поштовањем постојећих и доношењем нових праведнијих и транспарентнијих закона који на одржив начин помажу природу и људе, поручио је Караџић испред ДМЕН-а.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ljudi što se lažemo 30 godina? Nijesu smjeli da ju proglase za samostalnu nego su je „uvili“ u ekološku, da bi se zvala država. Priča o ekologiji je bila za neznavene, a takvih nas je mnogo. Uz to, veliki sam pobornik ekologije i borim se za to.