Егзодус

Пише: Митар Ђукановић

Током кампање за претходне парламентарне изборе у Црној Гори, у 24 интервјуа са 32 изборна кандидата, постављено је 299 питања. Ниједно о здрављу и образовању. Овај податак је наравно остао неопажен у медијима, а преузео сам га, да не буде забуне, од бившег шефа представништва УНИЦЕФ-а за Црну Гору, господина Бенџамина Перкса. Ниједно о здрављу и образовању, гранама од општег интереса, које би нужно требале бити деполитизоване.

Резултанта заблудне матрице која битише од социјализма, титоизма, како га год назвали, која није разбијена до данашњега дана. Матрица је проста и акценат са друштвено-економског прогреса суштину преноси на онога ко влада, јер се преко власти узима рента на друштвени производ. Одлазак младих у том случају није ни чудан, а одавно није ни нека нова вијест. Навикнути смо на то, само што заборављамо да годинама разлог одласка није „зеленија“ плата.

Таквим размишљањем, по устаљеној матрици, лако се стварају проблеми који наводе младе да одлазе у иностранство. Овдје ћу их само таксативно споменути кроз призму матрице, тачније двије стране медеље: хиперпродукција кадра, како је било у титоизму увијек више запослених него што је било потребно, неквалитетни факултети попут неквалитетних фабрика, недостатак праксе.