Ефендија збринуо протину фамилију

Имам Хусеин Хоџић помаже изградњу куће за породицу покојног свештеника Драгана Цвијановића. Ако људи који никада и нису били у Билећи помажу – то је за мене вредност.

Жеља мог покојног пријатеља, требињског протојереја Драгана Цвијановића била је да за себе и породицу сагради кућу. Купио је плац, али га је смрт зауставила. Како његова жеља не би остала неиспуњена, покренуо сам акцију, издвојио новац, али се сада придружују и други. Расим Хамидовић и власник Компаније „Јавуз“ даће сву унутрашњу и спољашњу столарију… Ако неки људи из Тузле који никада и нису били у Билећи прихватају и помажу – то је за мене вредност. Нешто што нам у несрећним временима даје наду да људи са људима могу да живе… То је тај мој мотив који ме покреће!

Овако у разговору за „Новости“ прича доскорашњи главни имам Меџлиса Исламске заједнице Требиње, Хусеин ефендија Хоџић, а садашњи имам у Херцег Новом, али и председник Меџлиса Исламске заједнице за Боку которску и Будву и координатор у Црној Гори за међунационалне и међуконфесионалне односе. На опаску да је помогао да се изгради кућа за породицу преминулог требињског проте Цвијановића, кратко каже:

• Служим Богу и народу, ево већ 42 године!

И док у Билећи ниче кућа за породицу покојног проте, у Херцег Новом ефендија наставља причу молбом да не пишемо о овоме као о неком хуманом гесту, јер је то према његовим речима једноставно природно. Људски.

• Покојног проту сам видео као себе – каже ефендија Хоџић. – Дао сам, не да бих купио мир. Ја сам га већ имао. Не да бих платио пријатеље. Ја сам их имао. Дао сам да бисмо дали пример другима. Ја да сам верски вођа муслимана или да сам шеф државе Турске, рекао бих: браћо православна, Аја Софија је Света Софија, ваш је храм, изволите служите, молите се, и није то неки мој посебан респект према православљу, ја имам само велики респект према човеку.

Ефендију Хоџића су у последње време оптуживали да у Требињу превише сарађује са Србима и то га је, каже, „коштало“, међутим објашњава да такве оцене само политичарима требају.

• Они узму вагу, кантар и додају или одузму шта им треба – каже с много разумевања наш саговорник, одлучан да не дозволи политици улазак у његове просторе.

Прича потом и како је једном, 1976. године, напустио молитву да би спасао дете на улици.

– Рекао сам да је важније и веће спасти дете него да Богу молимо и мало лажемо, мало истину говоримо. То је и одговор на оцене да сам конфликтна личност, које су ме заболеле, а чуле су се у неким највећим органима и телима у Босни – каже ефендија.

Насупрот томе, каже да му Црна Гора „лежи“ као мала, нејака, сиромашна исламска заједница, у којој га барем неће назвати конфликтном особом.

• Осећам да је ова држава отишла напред у секуларном приступу према религији и верским заједницама, ако се то потврди, биће ми драго. Наћи ћу и ја своје место као човек који је заговорник заједничког живота, добрих међуљудских односа, сарадње, мирнијег сна – објашњава ефендија Хоџић.

ИСКУШЕЊА

Ефендија Хоџић је својим средствима помогао многобројним породицама, дао је и за обнову Хиландара, каже помоћи ће и свакој хуманој акцији у Херцег Новом, јер, како објашњава, нама само треба још добрих људи, а ми ово несрећно време морамо да премостимо:

• Да је хтео, Бог нас је могао поделити. Могао је свакоме дати по једну планету, али је хтео да нас искуси, искушења треба савладавати, треба пустити да се свачије добро чује и у том смислу мени је понос и задовољство што ће „Новости“ пренети ову причу, јер је и њих све мање.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: