Ефекат

Butterfly effect.

Најосетљивија реакција на најмању промену.

Пазите како прелиставате странице Крика и беса.

У математичким моделима – како воли да научава мој пријатељ Владо Божовић – који је, богати, „ефекат лептира“ пренео са Флориде (мисли се на теорију ефекта), додајући и подвлачећи важним! –  доцније ћемо ефектније видети и зашто важним! за опис промене – показало се, како минимална одступања (најомиљени исказ матеметичара), код, наизглед, безначајних параметара (опет, замислите математичара без параметара), може, преокренути резултат у његову супротност. Каква геометријска чистота исказа. О, лепоте ли. Ни мање ни више него (!), преокренути у његову супротност. Боже, како су велика дела твоја. Скидамо шешир, професоре. У, одахнусмо. Можете мислити какав је то прозрак мисли кад је и гладан поетин слушао математичара, не трепћући, и не дишући. Да не би створио какав ефекат. Међутим, деловање „ефекта“, видљиво је, и оставило је трага у тексту, зато је и хаос пред публикумом.

Већ дуже време, такво понашање постало је познато као „ефекат лептира“. Овде су, штокад, гором и богазом, на делу били и биће други ефекти и лепети, урлици и мекети, мркутања и помркивања, квакања и грактања, рзања и њискања двоногих папкара, али гореприсутни професор, враћајући се са Флориде кући, на дно кофера, ипак је тутнуо теорију Ефекат лептира. (Знамо и зашто на дно кофера, и зашто је Теорију још умотао у алуминијске, танке фолијице). Елем, ренгентски зраци не могу да продру кроз алуминијум, и слободно прођете кроз аеродромске закривљене кабине док се путујете (често сретамо: док се путујемо), и друго, откуд знате може ли Теорија сама од себе да изазове извесни ефекат, а било какви ефекти током лета, нису пожељни. (Дужносник на аеродрому само вас иииссспипипипа…) Моделски прорачуни (заваљени у жуте фотеље Матице српске, Теорија ефекта безбрижно напредује, иако се један читач одмиче од Мунковог Крика  на Сиорановм Крику безнађа; чак ни успорено и изненадно присуство и обимно попуњавање простора сале књижаре Матице Гојком Раичевићем, не изазва никакав ефекат на Теорију, нити га усупрот покрену), показују, како ударац крилима лептира, може проузроковати олујно невреме чак, чак на другом континенту. Ударац крилима лептира на Флориди, може изазвати олују на североистоку Африке, у Делти Нила, а ефекат пратити кругом од Триполија. (У књижари Матице, намах  постаје светлије, као да је изнад Голеш планине прошао облак, јер је Гојко са лептир-машном, коначно, ушао, у, in4s). Уто, приводећи причу крају, професор Божовић додаје да су пословној пракси овакви ефекти познати већ дуже време. „Бећире, зашто одавно да корицама Бајки нема лептира“, заврши професор Божовић. „Из истог разлога, Владимире, на аутомобилима нема лептри- стакала:“ (Ефектно завршена теорија о теорији ефекта са „познати су већ дуже време..“ (Следеће  среде, опширнију теорију одвешћемо другом крају, нпр., како се простор и време односе на Северном полу.

Уобичајено начело каже: мали узрок има мале последице, а велики велике. У стварности, међутим, присутне су најразличитије комбинације узрока и последица, праузрока и будућих непојамних последица, међу којима не постоје предвидљиви односи. Тако мали узрок може довести до малих (или!), великих последица. Само удар крила лептирових. Само удар крила papillona у Прованси, изазове грмљавину на Уралу. (У закриљу теорије Ефекат лептира крије ли се и теорија о покретним гробовима…) Само удар сузе дететове у крило мајке, изазове изливање реке Јордан. Али проблем над проблемима јесту непредвидивости односа између узрока и последица. 

Изградња стратешког радара за прикупљање таквих сигнала (професор Божовић научава да би га ваљало монтирати уврх Пипера, ја пак вучем удно Мртвог Дубоког, али срешћемо се на по пута, у грло Мртвице), олакшава препознавање надолазећих промена још у њихову раном стадијуму, и тада, омогућава на време прилагођавање предузећа (и волонтера-еколога-чистача), будућим изазовима. На вратима in4s, опет се обимом  појави велеуважени господин Раичевић, и присуством причи најави кончину. Кад је, напокон,  замакао низ стаклени ходник књижаре, сијалица се осмехну.

Унеке, упоредо излазећи из Матице, Владо ме преко рамена  пита. „Бећире, кад смо дошли, је ли било, баш, упекло.? „Јесте, Владимире, баш..!“ „Гле, а сад нам требају кишобрани.“ „Ко је изазвао ефекат, Владимире, Владимире..“?

Биље осети кишу. Лишћем, тек, мало, зањише. Треперећи ли, преко Римског трга, поред паркиране „веспе“ са осоликим лептир-стаклом, и једна Биљана ефектно се улапа у текст, и обасјава нас осмехом.  Биљана је лепа биљчица. Плави. Лист.

Од морачког сутока и горичке вегетације смркло се.

Севну.  

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: