„Едип“ најбоља представа овогодишњих Пургаторија

Церемонијом додјеле награда најбољима и извођењем сјајне представе “Путујуће позориште Шопаловић” у продукцији Југословенског драмског позоришта, коју је Јагош Марковић режирао по тексту Љубомира Симовића, у суботу вече завршено је овогодишње, 19. по реду издање међународног Фестивала медитеранског театра “Пургаторије” у Тивту.

Међу десет представа театарских кућа из земаља региона бивше Југославије које је селектор овогодишњих “Пургатроја” Борис Лијешевић уврстио у такмичарску конкуренцију фестивала, једногласном одлуком жирија који су чинили Љиљана Благојевић глумица из Србије као предсједница жирија и чланови Жељка Турчиновић драматуршкиња из Хрватске и Зоран Ракочевић редитељ из Црне Горе, за најбољу представу проглашен је комад “Едип” Југословенског драмског позоришта из Београда.

“Ова представа одличан је и знаковити примјер реинтерпретације амблематске античке драме која је добила неке нове конотације, а да није изгубила свој примарни смисао који се огледа у трагичној судбини главног лика који у незнању ступа у инцестуозни однос с мајком. Осим личне трагедије и свеколиког посрнућа, изведба драме тежи за истином ма колико она кобна била, али истовремено даје слику друштва у односу на демократију и односу према власти. Метафора крчме/кафане постаје метафора друштва у којој се потрага за истином претвара у трагедију појединца и друштва”, стоји у образлошењу одлуке жирија.

Новоуведена фестивалска награда за најбољу режију која носи име рано преминулог чувеног рердитеља Јагоша Марковића, жири је вечином гласова, додијелио Татјани Мандић Ригонат за режију представе “Мирандолина” у продукцији Центра за културу Тиват.

“Иако бисмо могли рећи да је театарски комад ‘Мирандолина’ опште мјесто свјетске драматике, редитељка га доноси у вехементној и динамичној интерпретацији стављајући у фокус крчмарицу Мирандолину као јаку и мудру жену којој интелигенција не допушта да се сведе на допадљив женски Ерос, већ своје квалитете претаче у женски активизам/феминизам, а своју редитељску мисао мудро пласира у сјајној интерпретацији глумице Катарине Марковић. Њена режија кореспондира с данашњим временом борбе жена за исти статус у друштву не поништавајући аутентичне женске квалитете, а посебно је успјешна у раду с глумцима које препознаје као више или мање потентне интерпрете својих улога. У овој представи особена креација, зналачки редитељски занат и професионализам резултирали су допадљивом и репертоарно важном представом како за професионалце, тако и за љубитеље театра/публику”, навели су чланови жирија.

Нови позоришни комад у продукцији Центра за културу Тиват добио је још једну фестивалску награду – ону за најбољу женску улогу која је једногласно додијељена Катарини Марковић за улогу Мирандолине.

“Скоро да нема глумице са амбицијом да се бави и комедијом која не машта о лику крчмарице Мирандолине. Мирандолина Катарине Марковић је брза, њежна, лаконога, управо зато што је глумица препознала медитерански комични нерв и потпуно се поистовијетила са ликом препознавши све његове компаративне предности. Она плијени на сцени и својом енергијом и својом појавом изазивајући код публике радост и смијех. Аналитичким приступом и глумачком интелигенцијом избјегла је све замке јефтине еротике, примитивне смире, површног приступа лику, сваког подилажења публици свега што припада комедији са распродаје. Њена Мирандолина је аутентична, мудра, интелигентна и савремена. Она је мила, љупка а лукава, танана а јака, њежна а одлучна. Воли да осваја, помјера границе али дубоко је емотивно и племенито биће. Ријечју жена. Са великим Ж”, истакао је жири.

“Награду за најбољу мушклу улогу једногласно је добио Милан Марић за улогу Едипа у истоименој представи Југословенског драмског позоришта из Београда.

“Едип у извођењу Милана Марића је доказ фантастичне енергије, изузетне харизме и већ постигнуте умјетничке зрелости у релативно младим глумачким годинама. Његов Едип је дубоког емотивног набоја, напет, упечатљив. Игра га промишљено, еруптивно, антички а савремено. Фантастично влада мишљу и ријечју што и јесте један од глумачких задатака античке драме. Едип смјештен у кафану уз звуке турбо фолка врло смјело и данас врло тачно. Марићев Едип нам показује да се људи и времена не мијењају.

Механизам који људе из власти тјера да зарад власти и моћи сопствени народ, свијет сруше у мрак. И гле чуда, све исто од антике до данас. Марићев Едип је лијеп, модеран, брз, арогантан, властољубив, охол, спреман да зарад моћи уклони сваку препреку на коју наиђе не бирајући средства. Племените артикулације, јасне мисли, прецизног поступка, тачне радње. Истинит. Препознатљив. Савремен. Без јефтиног политиканства замке коју би ријетко који глумац избјегао. Награда у правим рукама”, наводи се у образложењу.

Са затварања
Са затварањафото: Синиша Луковић
Они су једногласно награду за глумачку бравуру додијелили колективној игри преставе “Мој муж” у продукцији Драмског таеатра уз Скопља.

“Да глумачка умјетност ипак има неки свој аутентични простор у односу на редитељско-драматуршки концепт беспоговорна је ствар, али да глумачка подјела у једном комаду као један организам, један комплексан ум, једна наштелована машинерија, у тоталитету умије да темељно разумијева и одболијева сурову савременост, међуљудски понор који се отвара међу најближима, крајње је мајсторство које се све рјеђе гледа. Глумци у овој представи су сами по себи довољна критична маса за одличан театар, свјесно прикључени на сопствену психолошку слојевитост, наелектрисани личним тегобама, спремни да се изнутра и пониште и препороде, разоткривајући гледаоцу стару-нову терапијску истину о људској савјести”, пише у одлуци жирија.

Специјална награда за најуспејешнију визуелно-техничку иновацију једногласно је додијељења представи “Обраћање нацији” у продукцији Атељеа 212 из Београда.

“Редитељски знак толико је јасан, заокружен и функционалан, да се све друге театарске поре лако отварају и прихватају то сјеме игре. Представа посљеднично томе постаје и болно ангажована и жанровски опако засољена, да су се у тумачењу сурреалистичке слике коју гледамо, свеукупног визуелног и етичког дојма који примамо, из наизглед безазлених монолошких шапутања, отвориле неслућене парадигме пред нашим очима: мали човјек се смањио, људске чауре све су тјешње, корупција је људско право, идеологија је идиотизована, људски животи немају садржаја.

Сценографија, костим, свјетло и звук представе осморучке слиједе такав редитељски импулс и вјешто доприносе дистопичности и беспомоћности наших аветињских судбина, расточеним у морској пјени и сувом лишћу”, навели су чланови жирија.

Награде најбољима на фестивалу уручио је предсједник Општине Тиват Жељко Комненовић, док је директор Центра за културу Тиват Горан Божовић цетињском глумцу Момчилу Оташевићу уручио специјално признање за његов укупан досадашњи рад – плакету која носи име препрано преминуле црногорске глумице Иване Томичић.

Божовић је истакао да су овогодишње “Пургаторије” са чак десет представа у такмичарској селекцији и четири посебне плесне представе била најозбиљине до сада, као и да су током трајања фестивала од 1. јуна до 31. августа изведене и четири премијере нових позоришних представа у комплетној сопственој или копродукцији Центра за културу Тиват, пренијеле су Вијести.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: