Еди, Марфи, Мафија…

Да ли је Еди геј.

Да ли сте били у љубавној вези са Едијем.

Да ли вас, у одређеним (националистичким круговима), зову Алија – фијукнуло је питање са десне стране. Специјалном тужиоцу још се више зацрвенеше уши. Мука је са ушима кад у њих бризне крвца врела.

Да ли ико може веровати, да са таквим именом (именом за пудлице), можете бити руски националиста. У то неће поверовати ни они магарци на фарми у Мартинићима. Еди, Едии, Едиии…

На клупи калемегданској, испод гране ариша, у црвеним фармерицама, и љубичастим чарапама. Два модра језика палацају – врховима се тичу – веверица фркће, и шири реп. Заљубљени типови често мењају мајице. Зашто си издао, Едија?

Нико вас не мрзи попут напуштене љубавнице. Таква, на свако зло је спремна. Уууу… Зашто га, аман, тако безочно – вређа љубавник? Да ли су љубавници на састанке, излазили у ципелама, или у ботинкама? (Ботинке, по русском – чизме). Да ли се (на љубавним састанцима овога типа), на босе ноге навлаче само чизме. Да вам је још лакше: да ли на овакве љубавне састанке идете без чарапа. Еди, не носи чарапе. Али, на Калемегдану је виђен са розе чарапама, а кад је тако обувен, онда кује ратне планове. Тако искаче из сваке логике, и тешко га је пратити. У Јајинцима, на ломутини, покрај путељка, освануле су, црвене чарапе. Зато је и затворен случај Јајинци.

Питања морају да отварају. Питања морају бити отварена – ко отворени прозори. Тада се најбоље види. Боље се види са отвореног прозора, него испред куће. Питања морају да скроз отварају процес. Добро, де, питања морају и да поентирају. Тако и тече процес. Присуствујемо цикцак слалому.

Опет, кроз ретки ваздух собичка суднице, из микрофона је зашумило питање: јеси ли се лупао са Едијем.

Изненада, запомага судиница Сузи: немојте више о бушилици.

Бочно, преко једне ћеле, храпавим гласом долелуја и овакво питање: да ли специјалац,  икада, игде, иде, без шлема.

Еди, Едии, Едиии… Одјекује испод трема украјинске штале… Доцније, излазио сам са девојком, коју је, пре тога, неко повалио у штали, у сену. Едиии, кући Едиии….

Цели процес је прожет и некаквим несловесним хумором. Јесте ли приметили. Али, и неког баш финог ткања, фине поткице смеховне. Имаде понека туфница сатиричног. Грки, сатирични том понајвећма даје специјлни сведок, али, не узмиче ни специјални тужилац.

Елем, имате посла не само са убицом, него и са шизофреником. Шизофреник, умисли да је величина, да је каква личност, да је у центру – да је на тргу – али, кад га уведете у шупу, кад му покажете пластичну кесу, кад му из џепа извадите укардену кесу са шарафима, онда, он, закрешти, зарокће, позарже, онда се усмрди, онда га облије зној, онда одонуд надру вали воња…

Ливадом, цветовима пасу пчеле, около цвркућу птичице, некакав лахорчић бехаром пирка, али, кад, накрај ливадице, нагло отворите септичку јаму, и почне пумпа дајца да срче страву из јаме, све се стумба, све погине, све се смрачи и помрачи… Исто је и са шизофреницима. (Ако ничим не може да скрене пажњу, он се, за трен –  ошиша нуларицом…) Сећам се једног портпарола, који је трипут дневно стругао лобању.

Специјалног свједока доза носи негде до подне. Онда, почну да се коче устени мишићи, онда понабрекну жиле вратне, онда специјални тужилац дадне миг судиници (миг – два), да прекине процес, онда се специјални сведок, народски речено – подмири – намири – нашмрче.

Типови, каквог вам покушавамо нарисовати, просто су у стању да обришу део прошлости. Ко брисачем по шофершајбни. На пример: Синђа је апсолутно обрисао да је убио сељака код Вуковара. Он је, ушао, уфурао у мрак јазбине, улетио у профил некаквог значајног фактора, још, можебити,  политичко – националистичке личности, а то није мало. Не, богами. Такав, и да оде на полиграф, био би – чист. Али, такве типове треба само – отворити. Зато смо горе и описивали септичку јаму. Дакле, септичка јама, кад је запломпирана, около је рај, али кад је отворите, у трену настаје – пакао. Зато, такви се типови, на вешалима – упишају. Просто – напуне чизме.

Зарад поређења, читаоцу помињемо и једног величанственог осуђеника, који је, док су га водили на вешала преко бетонске писте војног логора – прескакао локвице чисте воде –  у којима се огледало јутарње небо. Божанствено.

Да, током суђења, јасно се види модерна реторика, елеганција елоквенције адвоката, речју, јасно се води судар новог начина логичког вођења истраге путем питања, и наглих заокрета, тушева и туширања, питања о, наоко, ситницама, стварчицама и бизаријама које чине један овако поцепан лик, и, са друге стране – стару, комунистичку судијску праксу, просту, надмену, полицијску, једнопартијску, једнолинијску…

П. С.

Специјални државни тужилац почео да цмиздри: ко, је ли ја, ја, никад ја, никад нијесам, ни зуцнуо, а не поменуо, да су руски тајни агенти, и руске тајне службе, да су Руси учествовале у државном удару, ја, ја то никад нијесам ни помислио а некамоли рекао, ништа ја нијесам рекао, ја, ја нијесам, нека види ко јесте, али, ја, нијесам… Можда јесте Ђука, и онај вајни министар вањских…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: