Џомић: У Црној Гори ућутали они који мрзе СПЦ

Уставну суд Црне Горе ставио је тачку на спорења појединих партија, појединаца и невладиних организација да су неуставни закони и поједине норме којима је регулисан однос између Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве (СПЦ) и државе Црне Горе.

„Уставну суд Црне Горе одбацио је предлоге за утврђивање неуставности и незаконитости Темељног уговора закљученог између државе и Српске православне цркве и Закона о изменама и допунама Закона о слободи вероисповести или уверења о правном положају верских заједница“, саопштено је из те институције.

Додаје се да је „Уставни суд, након разматрања поступка доношења оспореног Закона о изменама и допунама Закона о слободи вероисповести, као и садржине оспорених одредаба чл. 5, 7. и 19. тог закона, утврдио да су испуњени услови да се одбије предлог за утврђивање неуставности закона“.

Темељни уговор између СПЦ и државе Црне Горе потписан је 3. августа 2022. године, а потписали су га тадашњи патријарх српски Порфирије и тадашњи премијер Дритан Абазовић. Изменама Закона о слободи вероисповести уклоњени су спорни чланови који су се односили на могући прелазак имовине верских заједница у државно власништво ако верске заједнице немају адекватне доказе да су власници те имовине.

Након потписивања овог историјског документа, део грађана незадовољан одлуком је тада протестовао, а иницијативу за оцену уставности поднели су посланици Демократске партије социјалиста.

Протојереј-ставрофор подгорички парох Велибор Џомић за „Политику“ подсећа да је после промене власти на изборима одржаним 30. августа 2020. године у Црној Гори главна мета напада и даље била Српска православна црква.

„Власт у Црној Гори јесте промењена вољом грађана, али су познати монтенегрински јуришници на патријарха српског, епископе, свештенике, монахе и верни народ српске цркве остали исти. Мржња поражене политичке мањине, оличена у одређеним политичким партијама и невладиним организацијама, према српској цркви не само да је остала иста него је драстично увећана, посебно после усвајања измена и допуна Закона о слободи вероисповести или уверења о правном положају верских заједница 29. децембра 2020. године, устоличења митрополита црногорско-приморског Јоаникија 5. септембра 2021. и закључивања Темељног уговора између Црне Горе и СПЦ 3. августа 2020. године“, каже џомић.

Додаје да су се на политичком, медијском и „уставном“ удару прво нашле измене и допуне дискриминаторског Закона о слободи вероисповести од 2019. године, који је митрополити Амфилохије са пуним правом назвао „безаконим законом“, јер је садржао бројне неуставне, нелогичне и противречне одредбе које су биле у супротности и са међународним стандардима о слободи вероисповести, али и са цивилизацијским тековинама.

„За један део јавности у Црној Гори је било уставно, правно, правично и цивилизовано да се укине СПЦ, да се православни верници лише права на слободу вероисповести, да се манастири и храмови претворе у пицерије и кафетерије, а свештеници, како је јавно обзнанио тадашњи председник владе Душко Марковић, на тракторским приколицама испрате у Србију, истиче саговорник „Политике“.

Апсурд је, како каже, што је у измењеном и допуњеном Закону о слободи вероисповести за ове „уставобранитеље“ неуставно било све оно што је и те како у сагласности са Уставом и правним поретком Црне Горе и што је то став Уставног суда као највише судске инстанце чије су одлуке обавезујуће и извршне.

„Ускоро ће се навршити две године како је тај правни акт политички оцењен као неуставан, велеиздајнички, ништаван и дискриминаторан. Ипак, Уставни суд је оценио да ниједна од оспорених правних норми није неуставна. И то је сада пресушена ствар“, каже Џомић.

Он истиче да је Уставни суд једини надлежни орган у држави који одлучује шта јесте или није у сагласности са Уставом.

„Уставност и законитост су два важна принципа у праву и свако има право, а посебно правници да износи мишљење о евентуалној неуставности неке правне норме. Дакле, не спорим право никоме, па ни подносиоцима ових предлога и иницијатива, да пред Уставним судом покрећу поступак за оцену усаглашености норми неког правног акта са Уставом. С обзиром на то да сам учествовао у том поступку по овлашћењу Светог архијерејског синода СПЦ и да имам списе тих предмета, морам да изнесем и свој утисак“, наводи Џомић.

Додаје да су аутори више предлога и иницијатива пред Уставним судом „једино показали да Устав и правни поредак сопствене државе не знају минимално, што се и види из судске одлуке, али да српску цркву и сопствене грађане – православне вернике – мрзе максимално“.

Подсећа да за њих нису биле неуставне норме уз три уговора које је Влада Црне Горе закључила са Римокатоличком црквом, Исламском и Јеврејском заједницом, али су готово идентичне норме оспоравали у Темељном уговору са ПЦ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: