Џомић: Славски поздрав Рашку Коњевићу

Данас је Свети Сава, први архиепископ српских и поморских земаља. Прилика је да крсну славу честитам, прије свега, дјеци, јер је Свети Сава школски патрон. Даље, прилика је да честитам и многим братствима из Црне Горе која вјековима прослављају Светога Саву као своју крсну славу.

Да поменем само нека братства: Грбовиће, Ћераниће, Ћоровиће, Абазовиће, Ковијаниће, Давидовиће, Мучалице, Барце, Сандиће и, наравно Коњевиће. Има их још на десетине. Довољно је да поменем да Светога Саву као крсну славу прославља и више од двадесет братстава из рода Косовчића.

Као Србин који је рођен у Србији одговорно тврдим да ни у Србији нема толико братстава и породица који прослављају Светога Саву као крсну славу. То, али и много другога, непобитно свједочи колико је култ Светога Саве утемељен у Црној Гори.

Прексиноћ сам присуствовао изузетној Светосавској академији у Колашину. И док је у препуној сали Дома културе трајао диван програм који су припремила дјеца са вјеронауке при цркви Светог Димитрија у Колашину, сјетио сам се извањег министра Рашка Коњевића. Овај министар-извањац је, попут многих, уточиште од ратних збивања у родној му Босни и Херцеговини нашао као избјеглица у Црној Гори.

Министрови преци славили Светог Саву

И он, по сопственом јавном признању, слави Светога Саву као крсну славу. Али, то му није сметало да прије неколико мјесеци, када се поставило питање односа СДП-а према Светосавској академији у Колашину и односу нове коалиционе власти у том граду према томе, каже да, иако и он слави Светога Саву, не види ”у чему је допринос Светог Саве за Колашин и Колашинце”.

Ваљда је био ред да прво проучи и размотри у чему је допринос Светога Саве за његову породицу која тог светитеља слави као крсну славу. Било би добро, кад већ није, да Коњевић прочита „Житије Светог Саве” или неку другу књигу о њему.

Из тих књига би сазнао у чему се огледа непроцјењиви значај Светога Саве не само за православну  вјеру на простору данашње Црне Горе него и за развој писмености, просвјете и културе. Да ли је Коњевић икад чуо за Законоправило, Хиландарски, Карејски или Студенички типик Светога Саве? Да ли Коњевић зна да је најстарији препис Законоправила Светс га Саве настао 1262. године у манастиру на Михољској Превлаци код Тивта?

Не би било лоше да Коњевић, кад већ није, прочита и неку књигу о православним храмовима у Црној Гори. Из њих би, кад већ није, могао да сазна колико у Црној Гори има храмова посвећених његовом светитељу или фресака и икона са његовим ликом. Такође, било би добро и да прочита неку књигу која се бави топонимима у Црној Гори.

Из њих би, кад већ није, могао да сазна колико је Савино име уткано у топониме у Црној Гори. Било би добро, кад већ није, да се Коњевић запита по ком Сави су названи Савин кук, Савин лакат, Савина вода, Савин поток, Савина и многа друга мјеста по Црној Гори. А кад би, кад већ-није, узео у руке Цетињски мјесецослов из 1495. године видио би да се и у њему налази име Светога Саве.

Mанастири непознаница

Апсурдно је да извањи министар Коњевић не зна да су Немањићи ктитори Манастира Мораче из 1252. године. А тај манастир се, ако Коњевић не зна, налази у близини Колашина. И да нема ничега другога до Манастира Мораче код Колашина то би било више него довољно да се у Колашину, као и у другим градовима, организује Светосавска академија и прославља спомен Светога Саве.

И зашто би то Коњевић или нека партијска послушница оспоравали Колашину и Колашинцима? И зашто би Коњевић, како је обавијестио јавност, имао право да са својом породицом прославља Светог Саву као крсну славу, а да Колашинци то право немају?

Е, па министре, прво нека ти је срећна крсна слава Свети Сава и да је са својом породицом славиш много љета и година. Нека ти Свети Сава благослови дом, али и нека те просвијетли, јер је теби то најпотребније. А кад се просвијетлиш духовном свјетлошћу Светога Саве онда ћеш научити и да радиш свој посао, али ћеш и научити да Свети Сава не благосиља прогањање свештеника, монаха и вјерника који чувају спомен Светога Саве.

Аутор текста је проторејер – страфоров  доц. др Велибор Џомић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: