Џемперашка времена

Између једнога џемпера на раскопчавање са јеленима као апликацијама некад, и једног сата познате швајцарске марке, вриједног стотињак хиљада евра данас, стане пола мога живота. И док је џемпер одавно опаран а сат са златним манжетнама изнад њега поносно на руци, ја сам упао у вир. И као што то обично бива када вас вир усиса, прво дотакнеш дно па те вир избаци на другу обалу. На другој обали ја сам транзициони губитник а Он са сатом и златним манжетнама. Друга обала, друго вријеме.

Ово вријеме, овакво какво живимо, вјерујем није ни боље ни горе од прошлих времена. Није ни мало лакше. Исто је. Само се у одређеном тренутку овог времена неки људи покваре и истопе као снијег на прољећном сунцу. Док збуњено жмиркам гледајући људе и догађаје који пролазе поред мене, питам се како ће ми проћи сљедеће године ? Како ћу утрошити катастар свога живота?

Настојим себи да дочарам теме и дилеме прошлих времена, и искушења мојих предака. А све за наук себи у овом времену. За себе и у себи закључујем да су моји преци били бољи од мене данашњег. Јер заваравам себе идејом да они, моји преци нијесу гријешили. Немушто питам себе да ли ћу погријешити ако се сад пред изборе, дам у промет и продам свој глас некоме чија је сјенка заклонила моје сунце? Или ћу опет по обичају да побјегнем у шутњу и моје повремене изливе писмене храбрости. Да ли је довољно за моју храброст да лајкујем туђе статусе из сигурности моје собе ? Да ли да се и даље тјешим да сам могао и да сам нешто урадио док се кула од карата опасно љуља. И коначно,да ли да се у себе не слажем са њима. Јер нема лоших времена, има само лоших људи. Да ли да преврнем поткошуљу и промијеним капу и пређем у клуб побједника ?

Мој свештеник, добар човјек, одавно ме тјера да се причестим и исповиједим. Забринут је човјек за моју грешну душу. Отприлике све се своди на вјеровање да мени једино још може помоћи добри Бог. И стога моја грешна душа је у опасности. Трпи и ћути. окрени други образ. Дозволи кротко својим господарима да те и даље пљачкају. док ме прогањају, благосиљај своје прогонитеље…. И кад сводим рачуне свога живота треба да кажем себи добро је још увијек живим. Да ли да кажем мом духовном оцу, да дигне руке од мене јер моја је сјенка постала дужа од мог мјеста под сунцем, гласаћу за ДПС јер ми је више мука да ме вир гута и баца на непознате обале. Хоћу и ја златне манжетне ?

Како год било да било преживјећу ово вријеме. Са душом или без ње. Збуњен какав јесам остаћу овдје на другој обали да жмиркам према сунцу из Његове дебеле сјенке. Јер у коначном ова ће времена бити упамћена као џемперашка времена.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: