ИН4С

ИН4С портал

Џамија у гатачком селу Придворица саграђена на мјесту православног манастира

1 min read
Надгробни споменици који су измјештени на бријег из ограду будуће џамије у Придворици представљају остатке уништеног манастирског гробља средњовјековног манастира у борачком селу Придворица.

Пише: Др. Горан Комар

Намјера овог текста је двојака. Прво, указивање на чињеницу да је џамија у страдалном селу Придворица у Гатачком Борчу саграђена на православном манастиру служећи се надгробним споменицима манастирског гробља, и друго, да позове надлежне установе за заштиту споменика културе у Босни и Херцеговини (Федерацији и Републици Српској) на предузимање неодложних корака за заштиту откривених надгробних споменика средњег вијека, а нарочито оних са ћириличким натписима.

Дана 3. августа, приликом посјете манастиру Пива, дошло је до сусрета са члановима „Удружења добровољних давалаца крви Гацко“ из Гацка. У разговору са предсједником удружења г. Мирославом Вујовићем-Хргом, дознао сам о измјештању великог броја средњовјековних надгробних споменика из темеља и зидова џамије у гатачком селу Придворица (по први пут у историји џамије) на простор ван ограде џамије. Џамија је тренутно у обнови која је у грађевинском смислу скоро довршена. Приликом ранијих обнова, споменици су задржавани као грађевински материјал.

Током 6. августа прије подне посјетили смо Придворицу и помно прегледали све измјештене споменике. Из темеља и зидова џамије измјештено је 47 споменика, сви саграђени од бијелог кречњака и сви типа сандука. Међу њима нема споменика већих димензија. На појединима се виде трагови малтера. Међутим, два споменика чувају ћириличке натписе средњег вијека. На првом споменику који је сада постављен у средишњем дијелу групе повађених и измјештених споменика пише: ОВДЈЕ ЛЕЖИ РАПАЛО КАЛУЂЕР. На тај начин, откривамо да је предање народа Гатачког Борча које говори о православном манастиру на мјесту џамије потпуно тачно.

Други натпис уклесан је у простору чворишта надгробног Крста који је, највјероватније, приликом рушења старог православног манастирског гробља и уградње у зграду џамије поломљен. Недостаје му хоризонтална греда, али је и данас сасвим видљиво да је у питању споменик облика Крста. Уосталом, то открива и сам натпис: …ВИЋ УСЈЕЧЕ ОВАЈ КРСТ РАДОЈЕ КОВАЧ.

Надгробни споменици који су измјештени на бријег из ограду будуће џамије у Придворици представљају остатке уништеног манастирског гробља средњовјековног манастира у борачком селу Придворица. Манастир је био смјештен у близини извора Придворачке ријеке која даје главни дио воде Неретви. Кључни доказ лежи управо у натпису калуђера на споменику који је изнешен из темеља и зидова старе џамије, као и остацима надгробног Крста са натписом.

У непосредној близини џамије леже рушевине кућа Аџића који су, заједно са осталим српским становништвом, на Божић 1942. побијени од стране комшија. У близини, узводније, црква Светог Василија Острошког и Тврдошког са гробљем које је, такође, поломљено 1942. године. На том мјесту сада се, напорима нашег народа, стварају услови за насељење монаха и успостављање манастира.

Низводно, низ Неретву, лежи село Трновица које такође посједује рушевину џамије. И та џамија је саграђена на српском православном манастиру на предјелу Дубраве. У непосредној близини, на платоу високо изнад Неретве, постоје велика средњовјековна гробља са веома крупним и старим примјерцима стећака типа сандука и сљемењака, предио који се и сада назива Варош, као и предио Калађуревине. На главици крај цесте, везано за гробну гомилу, споменик типа сљемењака са ћириличким натписом госпође Стане:  У ИМЕ БОЖЈЕ, ГЛЕ (ОВО ЈЕ), ГОСПОЈЕ СТАНЕ. И ове споменике, као и рушевине џамије која лежи сред старог гробља и такође посједује крупне споменике уграђене у темеље и зидове, посјетили смо истог дана.

Меканом кредом маркиран текст натписа: ВА ИМЕ БОЖИЕ А СЕ ГОСПОЕ СТАНЕ. У име Божије, гле госпође Стане.

Знак Крста усјечен је на западној, ужој страни споменика. Овај натпис тачно је објавио уважени претходник Марко Вего (М. Вего, Зборник средњовјековних натписа Босне и Херцеговине, томус III, Сарајево, 1964, 180, бр. 46), а прије њега помињао га је и уважени Шефик Бешлагић (Ш. Бешлагић, Новопронађени натписи на стећцима, Наше старине ИX, 135-136; исти, Стећци. Каталошко-топографски преглед, Сарајево, 1971, 190).

Према предању, братства оба манастира избјегла су након разарања током или послије Морејског рата (1684-1699) у планину Зеленгору. Народ ових крајева је у катастрофи коју је доживио након рата и слома аустро-српске офанзиве био изложен уништавању и избјегао је ка Босни. Из Придвораца, братство је избјегло ка Котленичком језеру на Зеленгори.

Како смо у последњим годинама могли видјети, свугдје на територији Републике Српске у селима у којима муслиманско становништво живи као доминантно или скупа са Србима, налазе се средњовјековни споменици српског православног народа. Они свједоче, каткада, везаност тог становништва за ове гробне споменике, а каткада, намјеру скривања истине о посљедицама турског освојења Босне и Херцеговине током 15. вијека.

Такав је случај овдје у Придворцима гдје је првобитна џамија саграђена након затирања српског гробља и манастира, као, уосталом, у Бијељини, гдје су темељи џамије крили десетине оваквих гробних споменика са мноштвом натписа, па чак и једним натписом ктитора цркве. Примјера ради, градска црква коју је у Херцег Новом подигао херцег Влатко Косача током осме деценије 15. вијека, послије турских освајања, претворена је у џамију. Такав је случај и у околини Билеће гдје су откривени темељи низа цркава у тамошњим муслиманским селима. Увјерен сам да се и средњовјековна црква у требињској вароши крије испод темеља џамије.

Овај чланак настао је као резултат теренских истраживања ћириличких натписа на простору Старе Херцеговине, као и значајних дјелова централне и источне Босне која трају од 2004. године (Горан Ж. Комар, Ћирилични натписи Старе Херцеговине (са прегледом крстова), треће издање, Подгорица, 2007).

Преузето са портала: Стање ствари

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

1 thought on “Џамија у гатачком селу Придворица саграђена на мјесту православног манастира

  1. Niko se ovim ozbiljno ne bavi na drzavnom nacinalnim nivou. Ni arheologijom lingvistikom. Gotovo jedan vijek niko nista. Ima ljudi koji na svoju ruku rade koliko mogu, i vise od toga, ali su marginalizovani.
    Pa vidi te samo duklju, tzv rimske mozaike , precistu krajinaku, prevlaku. Nema ozbiljnih radova. I u duklji i na mozaicima su tzv kukasti krstovi, sto je nas anticki simbol, niko to ne objasnjava. Ti kukasti krstovi su nadjeni i na cuvenim crtezima iznad risna koje datiraju iz pra istorije. Pa vi vidite koliko su ti mozaici rimski, i koliko je duklja rimska a koliko je to dio nase istorije tradicije i kulture.
    Duklja u cedkoj kod praga, duklja u poljskoj, duklja na sar planini, duklo u niksicu, ducici, dukici, djukici, djukanovici. Svi voislavljevici su krunisani u duklji a stolovali su u skadru.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *