Осамнаест година је Ангела Меркел била на челу ЦДУ. Сада се повлачи са места председнице странке. Колико је променила демохришћане?
Да ли ће ЦДУ остати на курсу Ангеле Меркел или ће направити заокрет, пита се утор Дојче велеа.
Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) почетком 2000. Била је то странка којом су доминирали мушкарци. Умерено конзервативна, народна партија. Помало досадна, али са јасним принципима. На листи њених приоритета високо се котирала либерална економска политика. И „хришћанска перцепција човека“. Тако је ЦДУ описао политиколог Оскар Нидермајер.
Самосвена ЦДУ је, међутим, тада била у кризи. Преживела је тежак пораз од Социјалдемократа (СПД) на изборима. Убрзо после тога, Хелмут Кол уводи у свој кабинет младу источну Немицу – Ангелу Меркел. Звали су је „Колова девојчица“. Али та „девојчица“ се веома брзо еманциповала. И више од тога.
У сред афере с донацијама за ЦДУ, Меркелова се у отвореном писму дистанцирала до свог ментора. Само неколико месеци касније, она постаје шефица партије. Као источна Немица, протестанткиња, разведена научница – деловала је као страно тело у Коловој ЦДУ.
Скретање улево
Један од оних који је тада на њену кандидатуру гледао критички био је Фридрих Мерц – данас најизгледнији кандидат за њеног наследника. Он је био један од читавог низа њених политичких ривала који су сматрали да би они били много бољи шефови партије. Међу њима је био и Волфганг Шојбле. Али Ангела Меркел их је све гурнула на маргине. Када је 2005. постала канцеларка, за њу више нико није представљао опасност. Када се радило о питању моћи, Меркелова је показала чврстину. Наступала трезвено и уљудно.
Хелмут Кол предводио је ЦДУ 25 година, Ангела Меркел више од 18. Нидермајер говори о „ери“ Ангеле Меркел. „Не само због дужине њеног председавања, већ и због тога што је снажно обележила партију, јер је и у привредном и у друштвено-политичком смислу скренула улево.“
Све промене Ангеле Меркел
Многе промене које су се догодиле под Ангелом Меркел, у Колово време би биле готово незамисливе. Притом она у почетку није деловала као велики играч. Често јој се приговарало да предуго тактизира и одуговлачи, уместо да донесе одлуку. Онда је постало јасно да Меркелова управо у важним питањима одлучује тихо, без да партији дозволи да о томе дискутује. Изненадила је код бројних тема.
2010: Ангела Меркел деловала је као „штедљива швапска домаћица“. Усред финансијске кризе искључује могућност финансијске помоћи за презадужену Грчку. Али, ускоро гласа за први пакет помоћи којем су уследила још два. Евро и одржање Европе постају једна од њених великих тема.
2011: Ангела Меркел – која важи за неког ко се залаже за нуклеарке – након нуклеарне катастрофе у Фукушими преко ноћи мења мишљење и владајућа коалиција под њеним руководством одлучује да се одустане од нуклеарне енергије.
2013: изјашњава се против двоструког држављанства, што је увела претходна влада Зелених и СПД. А 2017. пак стаје у одбрану „два пасоша“, а против одлуке сопствене партије.
Деутсцхланд Ангела Меркел Канзлерин дер Флüцхтлинге
Једни је славе, други критикују
2015: Ангела Меркел је 2004. сматрала да је мултикултурално друштво „пропало“. Али током избегличке кризе 2015. изговара ону своју чувену реченицу: „Успећемо!“ Отворене границе за избеглице – то мишљење ЦДУ дели и данас.
2017: Ангела Меркел је дуго била против истополног брака. Непосредно пред савезне изборе 2017. отворила је пут да се о томе гласа у Бундестагу – и то без да је било притиска посланичких група других странака. Такозвани „брак за све“ је изгласан.
Нове теме, нове позиције
Ангела Меркел је као шефица партије ЦДУ гурнула ка политичком центру. На тај начин је и убирала поене. Многе теме које су традиционално биле нешто за шта се залажу Социјалдемократе и Зелени, Меркел је неочекивано изрекламирала као теме ЦДУ. На пример: породична политика. Под влашћу Ангеле Меркел, усвојено је право на дечији додатак, као и право на место у јаслицама. Тако је ЦДУ на савезним изборима 2013. добила преко 40 одсто гласова – што је данас за ту странку само давни сан. Ангела Меркел успевала је да уз помоћ друштвених тема и тема које се тичу заштите животне средине убере поене и код конзервативних бирача.
Тек по питању миграција и азилантске политике дошло је до поделе међу Демохришћанима. Док су многи тражили да се уведе горња граница по питању прихвата потражилаца азила и избеглица из ратом захваћених подручја, Меркелова је била против. „Она је ту заузела став и бранила га, без обзира на све неугодности и критике“, указује Оскар Нидермајер.
Због таквог става, ЦДУ је на последњим изборима 2017. изгубила много гласова. Чак и то што је Меркелова одлучила да се више не кандидује за место председице ЦДУ, своје разлоге има у миграционој политици – које се, иначе, сви кандидати за њеног наследника данас одричу.
Ко ће бити нови шеф ЦДУ: Фридрих Мерц, Анегрет Крамп Каренбауер или Јенс Шпан?
„У крајњој линији, било је то веома успешно време за ЦДУ“, сумира политиколог Вернер Пелц, који је и сам члан те странке. Но, „тамну сену на све баца то што је Меркелова на крају була тврдоглава и непомирљива, и није препознала велику опасност за ЦДУ: успон једне партије здесна“. Он при том мисли на Алтернативу за Немачку (АфД).
Нова партијска демократија
Можда се промена ЦДУ која се догодила за време Ангеле Меркел, најбоље огледа у трци за њеног наследника. Троје главних кандидата на регионалним конференцијама такмиче се једни против других. И још неки су се „извукли испод покривача“ и нападају досадашњу шефицу. То је новум код Демохришћана: Хелмут Кол се за изборе 1998. сам прогласио за кандидата за канцелара.
ЦДУ је данас отворенија и разноврснија. Она осликава друштво које је све више хетерогено. Додуше, истина је да у редовима ЦДУ постоји и чежња за поновним успостављањем јасних, конзервативних позиција, али „време се неће вратити уназад, без обзира ко буде био њен наследник“, сматра Оскар Нидермајер. Тај политиколог сматра да то „уопште и није могуће“. И додаје: „То нико и не жели“. Питање је само „хоће ли се у потпуности наставити исто или ће се направити умерене коректуре“. Јер, за временом какво је било под „патријархом Колом“, изгледа да већина у ЦДУ – не жали.
Извор: Дојче веле, б92
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
