Двије деценије тишине: Злочин на Биочу без истине и одговорности

Двадесет година након што је 23. јануара 2006. воз који се кретао на релацији Бијело Поље – Бар исклизнуо са пруге у кањону Мораче код мјеста Биоче, однијевши 47 живота и оставивши преко 200 људи са лакшим и тежим повредама — питања која су се отворила те ноћи и даље нису добила одговор. Умјесто истине, породице жртава су добиле зид — зид институционалне ћутње, правосудне инертности и политичке калкулације.

Шта се догодило?

Према званичној верзији, до несреће је дошло због „непажње“ машиновође, који није на вријеме закочио композицију на низбрдици. Воз, препун путника који су се враћали у Подгорицу након зимског распуста, сурвао се у провалију дубоку 30 метара. Вагони су се искривили и смрскали, а многи путници, укључујући дјецу, живот су изгубили на лицу мјеста.

Судски поступак: казне за најниже, амнестија за најодговорније

Умјесто темељне и свеобухватне истраге која би утврдила читав низ одговорности — од стања у Жељезници Црне Горе до институција које су требале контролисати систем — процес је сведeн на индивидуалну кривицу машиновође и неколико службеника. Машиновођа Веселин Бујошевић осуђен је на шест година затвора, док је технички директор Жељезничког саобраћаја Марко Љешковић добио двије године. Сви остали су ослобођени.

Није било оптужнице против менаџмента Жељезнице ЦГ, нити против тадашњих министра саобраћаја или директора управних органа задужених за контролу и надзор. Породице страдалих су с правом указивале да је системски немар — неодржавана инфраструктура, неисправни вагони, недостатак аутоматског кочења, непровјерене сигнализације — довео до трагедије, али су њихови гласови остали игнорисани.