Министарство унутрашњих послова (МУП) још није поправило два авиона АИР трактор за гашење пожара, капацитета од по 3.000 литара, који су у квару од 2020. и 2021. године (пет и четири године), па је тако на располагању њиховом Директорату за заштиту и спасавање само једна летјелица за гашење пожара.
Такође, у хангару МУП-а је и фиксни резервоар за хеликоптер БЕЛ капацитета од 1.500 литара воде, који се не користи. Из МУП-а су нам казали да ће на питања у вези са овим авионима одговорити у наредном периоду.
Пензионисани ваздухопловни инспектор Предраг Бољевић поручује да би ваљало прозвати пресједника парламента Андрију Мандића, потпресједника Владе и координатора свих безбједносних служби Алексу Бечића и министра Данила Шарановића, чији кадар управља Директоратом за ванредне ситуације, у чијим хангарима већ пет година лежи `замрзнут капацитет` од једног и по канадера (7.500 литара воде).
– Два АИР трактора капацитета од по 3.000 литара воде и фиксни резервоар за хеликоптер БЕЛ капацитета од 1.500 литара воде или других противпожарних хемијских средстава који нам је давно, давно донирала Америка, а ми немамо на што да га монтирамо јер је, гле чуда, вазда један хеликоптер на ремонту док гори Црна Гора и тражимо помоћ, оцјењује Бољевић.
Подсјећа да је један АИР трактор оштећен 22. децембра 2020. приликом гашења пожара у рејону Сутомора, а други 22. јуна 2021. приликом гашења пожара у околини Подгорице.
– МУП ни до дан-данас не умије пронаћи ко га умије поправити!! Не умије или је у питању што друго, али 7.500 литара воде годинама лежи на аеродрому Подгорица и не гаси пожаре по Црној Гори, док мољакамо по бијеломе свијету и комшилуку друге за помоћ, упозорио је у изјави за „Дан“ Бољевић.
Професор за управљање кризама на Универзитету Доња Горица Мехмедин Тахировић казао је у изјави за „Дан“ да пуних 17 година непрекидно и у медијима наглашава да наш систем заштите и спасавања није прилагођен европским стандардима. Тахировић каже да још није ниво планирања кризних ситуација и одговара на њих доведен на ниво како се то ради у одјељењу НАТО-а, без обзира што смо постали чланица Алијансе.
– То је био и услов приликом уласка да морамо то прилагодити НАТО систему. Међутим, ни дан-данас то није урађено. Тако да наш систем заштите и спасавања постоји фиктивно, али у суштини нема ни способности, ни капацитета да одговори изазовима који су пред Црном Гором. Црна Гора је превасходно туристичка држава са природним ресурсима који привлаче људе из цијелог свијета. Наша богатства су море, планине, шуме, инфраструктура. Када су у питању пожари, ту имамо различите способности, од локалне самоуправе до локалне самоуправе. Имамо посебне ватрогасне службе и у Херцег Новом, Котору и Будви које су на вишем нивоу.
Остале нијесу адекватно попуњене, нити су људи који раде адекватно обучени. Имамо на стотине пензионисаних војних лица и полицајаца који оду млади у пензију који би се могли преоријентисати за ову врсту посла. Међутим, раде као таксисти, ноћни чувари, а наше службе заштите и спасавања полупразне, истиче Тахировић.
Указује да не постоје компатабилности у планирању пожарне сезоне са механизмом Европске уније за кризне ситуације и са НАТО одјељењем за планирање одговора на ванредне ситуације и употреба ресурса за те намјене.
– И ми у тим ситуацијама долазило у колапс, који нас је задесио. Ово што се сада десило је исто као снијег када нас изненади зими. Исто наш Директорат за заштиту и спасавање дао је саопштења за грађане да воде рачуна како се понашају, да не бацају опушке кроз прозор, да не пале ватру на отвореном. Питам се шта су они предузели да би службе адекватно поступале. Ако имамо јасно дефинисано која су кључна и приоритетна мјеста ризична од пожара, зашто на њима нема дежурних чувара, зашто нема дронова који су у контакту са тим чуварима, зашто нема комуникације на терену како би се избјегла катастрофа? Ово је катастрофа за Црну Гору. Огромни су материјални губици који се не виде, а које ће неко да плати, а то ће бити грађани. Наравно губици људских живота, у овом случају припадник Војске Црне Горе, који је без одређених способности за обављање послова у овим условима, срцем и храброшћу приступио, и дао свој живот за грађане, материјална добра и своју државу. Треба приступити изради система који је сличан Словенији, то је формирање Управе за цивилну заштиту Црне Горе, која ће имати регионалне центре. Словенци имају 13 регионалних центара и годишње обучавају по 6.000 грађана за различите ситуације које су могуће, наводи Тахировић.
Поручује да цивилна заштита Црне Горе мора кренути у процес едукације и обуке грађана како да се понашају у тим околностима.
– Мора се донијети закон о цивилној заштити и она треба да прецизира шта су обавезе и одговорности грађана и институција. Премијер Милојко Спајић је изјавио да је немогуће да сви пожари на територији Црне Горе буду изазвани у једном дану, али он би морао да да одговор и шта урадити у таквим околностима, истиче Тахировић.
Предлаже да се формира цивилна заштита која би била под руководством Министарства одбране, јер оно има и ресурсе и капацитете за едукацију и обуку грађана.
Јасне процедуре за ресурсе НАТО-а
Професор Тахировић указује да постоје јасне процедуре за стављање ресурса НАТО-а и Европске уније за погођене земље.
– У НАТО-у постоји одјељење за планирање кризним и ванредним ситуација. Ми као чланица НАТО-а морамо имати план који је компатабилан годишњем плану који има одјељење НАТО-а. Ако је угрожена одређена сигурност војним фактором, онда је Министарство одбране надлежно да позива НАТО структуре за помоћ. Ако је то кризна ситуација изазвана природним појавама (људским фактором), онда је надлежно Министарство вањских послова, тј. Мисија Црне Горе при НАТО-у која је у директној комуникацији са Министарством. Оног момента када наша мисија реагује, када постоји план, онда се по том плану реагује које НАТО чланице су подобне да што прије реагују у датој ситауцији. У овом случају ту су наше најближе комшије. У овим околностима погођене су и друге државе. Морају постојати планске активности и људи обучених за реаговање у тим ситуацијама. Црна Гора је дио механизма ЕУ за регаовање у кризним ситуацијама, али и за њихову реакцију мора постојати план. Наш Директорат дјелује врло паушално. Директор тог Директората огласио се тек 24 сата послије избијања пожара. То је незамисливо. Он је морао по плану кризног комуницирања да се обрати најмање два сата послије кризне ситуације, да позове медије и информише јавност. Изостало је то. Грађани нијесу били упознати како би правовремено и они реаговали. Зато заговарам да се формира управа за цивилну заштиту при Министарству, закључује Тахировић.
Извор: Дан
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
