Душан Обреновић препешачио од Косовске Митровице до Острога: У част свецу и оцу за душу

Живот пише романе… А ти романи најчешће су најзанимљивије, храбре, подвижничке и крајње предивне или тужне приче. Свака за себе посебна. Па сваком страницом оставља траг за будућа поколења. Тако и прошлост помаже садашњости за будућност. Тако и Душан, некада Сулејман, прича о свом ходочашћу до Острога… Путу који је прешао у част свецу и за душу свом покојном оцу..

Младић Душан Обреновић, који је пре седам година променио веру и вратио се у православље, из Косовске Митровице пешака стигао је на Острог.

Он каже за портал ИН4С да ово није први пут да иде у манастир, али је први пут да то ради пешака.

„Пре овог најпосебнијег и најсвечанијег ходочашћа на ком сам све време пута провео пешачећи, ишао сам већ неколико пута на Острог, тако да ми ово није први пут, први пут је овако само пешака. Пре неколико година смо ја и мој покојни отац Енвер ишли на Острог заједно, тада је њему  био први пут и толико му се свидело и јако се одушевио. То вече смо преспавали горе на Острогу и сањао је Светога Василија то вече. Вратили смо се после тога кући у Косовску Митровицу и након неког времена, отац ми је рекао: „Толико ми се свидело горе, морамо још једном да одемо, прелепо је горе“. Нажалост отац се пре две године упокојио и нисмо отишли још једном под Острог заједно.

Како Душан наводи, ово ходочашће посветио је зато свом покојном оцу.

„Ово сам ходочашће, пешачење и овај велики подухват наменио мом покојном оцу за душу. И ово ми је најсвечаније ходочашће до сада. Путовао сам до манастира Острог 300 км и провео укупно 7 дана путовања у подухвату. Било је реакција многих људи са стране, скоро сви су са одушевљењем посматрали и дивили се и заиста желим да се захвалим свима који су ми на било који начин помогли на овом ходочашћу и великом подухвату. Осећај је заиста неописив, немам речи којима могу да опишем овај доживљај“.

Он наводи да није било лако кроз кањон Мораче, али каже да је „код Господа ипак превагнуло да идем даље ка циљу, јер сам се увек водио тиме да се под овим сунцем једино Бога бојим. За мене манастир Острог има посебно место у мојем срцу из разлога што ми је Бог преко Светог Василија једном помогао у проблему великом, и што ме је он тада позвао код њега горе. И за мене манастир Острог није место са којег само одем, већ је место којем се увек радо враћам, и то је највећи бисер наше Српске Православне Цркве, мени је свака наша светиња прелепа и рајска, али Острог је са својим простором, висином, местом и изгледом нешто заиста неописиво речима.“

Душан Обреновић, који се родио под именом Сулејман Муратовић, живи у Косовској Митровици и потиче из мешовитог брака, а у православље се вратио 2016. године. Презиме је узео по династији Обреновић, име по цару Душану, а за славу – Светог Јована.

„Ја сам био муслиман до 18. године али не религиозан, ја сам се са Господом и Богом Исусом Христом упознао још у основној школи, добијали смо литературу духовну Православну коју сам читао и која ме је занимала баш, толико ми се свидело да сам ту заволео Христа на тај начин, касније сам почео да идем и у Цркву и да се све више зближавам Богу и вери Православној и у 18-ој години сам се коначно и крстио на Марковдан.

Он наглашава да није у православље прешао, већ му се вратио.

„Ја нисам нигде прешао, јер нам је покојни отац Енвер причао да су нам преци били једни од најстаријих православних хришћана Срба на просторима Краљевине Босне. И зато свакоме кажем нисам ја нигде прелазио, ја сам се само вратио тамо где су моји преци стали. Слава Богу.“ закључује Душан.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: