Поводом годишњице од смрти великог писца Душка Радовића, објављујемо неке од његових пјесама за дјецу.
ДА ЛИ МИ ВЕРУЈЕТЕ
Умивао се један дечко
свакога дана, без престанка,
па су му уши расле, порасле,
па му је кожа постала танка.
— Да ли ми верујете?
Мајка је стално викала „доста!“
ал’ он је хтео, он је хтео. . .
Умивао се сваког дана
па се одједном разболео.
— Да ли ми верујете?
Дошао један лекар строг
па каже:
— Тако ми прслука мог,
вода је крива,
— забрањујем му да се умива!
— Да ли ми верујете?
СТРАШАН ЛАВ
Био једном један лав…
Какав лав?
Страшан лав,
нарогушен и љут сав!
Страшно, страшно!
Не питајте – шта је јео.
Тај је јео шта је хтео –
трамвај цео
и облака један део!
Страшно, страшно!
Ишао је на три ноге,
гледао је на три ока,
слушао је на три ува…
Страшно, страшно!
Зуби оштри, поглед зао,
он за милост није знао!
Страшно, страшно!
Док га Брана,
једног дана,
није гумом избрисао.
Страшно, страшно!
ЦАР ЈОВАН
Велика ствар, значајна ствар
Јова је, децо, постао цар!
Имао је бркове до ушију
и браду до појаса;
имао је хиљаду белих коња
и хиљаду брзих паса.
Имао је још безброј двораца у злату
и још више пространих имања;
имао је, децо, милион војника
и сто златних одликовања.
Имао је хиљаду слуга,
и седамдесет само посластичара…
Сви су они свлачили и облачили,
чували и хранили
Његово Величанство Цара.
И он је тако владао
ко зна колико векова и година,
најео се колача и сладоледа
и напио се лимунада и малина.
И једног дана, кад Њ. В. Цар,
од чоколаде и лимунаде
није могао ни ићи ни лећи,
пробудио се гладан и сањив
у свом кревету поред пећи.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
1 min read
1 min read
