Насловна Друштво Дукљански историчари бриљирају: Библија се дијели на Тору и – Библију (?!)

Дукљански историчари бриљирају: Библија се дијели на Тору и – Библију (?!)

5
ПОДИЈЕЛИ

Арогантно испољавање незнања дукљанских „историчара“ трагикомедија је црногорског школства којој се, нажалост, није умјесно смијати, а имало би се, с правом, разлога.

Поред отворене фашизације просвете, уперене против српског народа у Црној Гори, дукљански књигоклепци „бриљирају“ и у познавању религије.

Наиме, у историјском уџбенику за основну школу стоји податак да се Библија дијели на Тору и – Библију.

„Слобода вјероисповиједања била је дозвољена свим народима у Царству, а нарочито онима који су имали Божју књигу – Тору и Библију“, написано је у уџбенику историје, у дијелу који се бави Отоманским царством.

Сепаратизам којим су затровани новоцрногорски повјесничари пренио се, како видимо, и на Свето писмо, па су одлучили да одвоје и јединство Старог и Новог завјета.

Подсјетимо и на неке раније објелодањене уџбеничке „бисере“ из пера поменутих стручњака: да су Симеон Немања и Св. Сава огњем и мачем Црногорце превели из католичанства у православље; да је „по наговору Николе Пашића француска влада забранила повратак краљу Николи у Црну Гору“, те да је српска војска 1918, окупирала Црну Гору; испод репродукције Лубардине слике Битка на Вучјем долу уписано је: „Величање црногорске борбе за слободу“, а испод слике Косовски бој: „Сликарев обрачун са косовским митом“ итд…

Због свега наведеног, али и због још неоткривених фалсификата, редакција ИН4С апелује на одговорне у васпитно-образовном процесу, у првом реду на родитеље, да добро мотре на оно што из новоцрногорских уџбеника допире до мисли наших ђака.

ПОДИЈЕЛИ

5 КОМЕНТАРИ

  1. 0
    0

    Biblija je knjiga zbog koje je nastalo hiljadu sekti,jr kad god je neko mislio drugacije dok je tumacio Bibliju, pravio je svoju sektu,zasto bi kod nasih nepismenih istoricara bilo drugacije,jer nijesu oni ni izucavali Bibliju iako su je pokusali tumaciti,zasto se tome cuditi.Biblija ima 63 knjige kad bi se sve to napisalo odvojeno ,a poceloo se pisati odavno sa Mojsijevim Petoknjizjem ili Tora kako to Jevreji nazivaju prije 3500 godina,kada je napisao o stvarnju svijeta,jevrejsku istoriju i pravila koje je Bog dao ljudima da se po njima vladaju.Nakon toga,nesto ksnije nastaju sest vecih i trinaest manjih porockih knjiga,negdje 2700 godina nastaju jos jedanaest drugih manjih i vecih knjiga Biblije.Sve ove knige danas zovu se Stari Zavet,ili Zavjet,i sve su pisane na hebrejskom jeziku,sve te knjige bave se BOGOM,religijom istorijom tradicijom,i nasi novi istoricari sebe nazivaju istoricarima a nemaju ni elemntarnih znanja o ovim stvarima,niti citaju niti izucavaju,sem ljudi CRKVE i poneki zaljubljenik o ove stvari.
    U Jevrejskoj religiji pocinju da se javljau prije 2100 godina razliciti pravci u tumacenju Biblije.Jedan od najpoznatijijih istoriskih pravca vezan je za Isusa Hristosa Sina Bozjeg,koji je promijenio tumacenja nekih djelova Starog zavet,koji je u to vrijeme prihavtio najveci dio ljudi u tdasnjem Izraelu.
    Nakon Njega neki Njegovi sledbenici kasnije APOSTOLI iSVETI ljudi su napisali 4 jevendjelja,Matej Marko Luka i Jovan,pored ove cetir knjige o Isusu i religiskom pristupu napisano je jos 18 manih knjiga,i sve te knjige od Isusa na ovamo zovemo Novi zavjet.Danas vecina Jevreja ne prihvata ovo ucenje koje je napisano posle Isusa,zato za Sveto Pismo smatraju Stari zavet. Isusov pristup religiji kasnije se naziva Hriscanstvo,a Sveto Pismo smtra se i Star i Novi zavjet.
    Godine 424 prije Isusa Jevreji su odlicili koje ce knjige uci u Bibliju a Hriscani 393 posle Hrista prave dogovor i prihvataju jevrejske stavove o ovme.
    Naravno da se Biblija izucava i danas ,ali se uvjek trazi nesto sto svremena nauko voli da opovrgne,ta istrazivanja bi trebala da su neurtalan ali nijesu je kreacionizam se ne izucava nego na Teoloskim fakultetima dok je u zvanicnim drzavnim skolama vazeca teorija majmuna,iako je naucno oborena ona se i dalje izucava.Tako su u Svajcarsku javili predprosle godine senzacionalno da su uhavatili BOZJU CESTICU,ali ispade samo sto nijesu.A mi se cudimo sto nasi skrabaju u Montengro drzva jedne osobe za jednokartnu upotrebu!

  2. 0
    0

    1. BEREŠIT (Prva knjiga Mojsijeva)
    2. ŠEMOT (Druga knjiga Mojsijeva)
    3. VAJIKRA (Treća knjiga Mojsijeva)
    4. BAMIDBAR (Četvrta knjiga Mojsijeva)
    5. DEVARIM (Peta knjiga Mojsijeva)
    6. JEHOŠUA (Isus Navin)
    7. ŠOFTIM (Sudije)
    8. ŠEMUEL (Samuilo)
    9. MELAHIM (Carevi)
    10. JEŠAAJAHU (Isaija)
    11. JIRMEJAHU (Jeremija)
    12. JEHEZKEL (Jezikelj)
    13. HOŠEA (Osija)
    14. JOEL (Joil)
    15. AMOS 10
    16. OVADJA (Avdija)
    17. JONA
    18. MIHA (Mihej)
    19. NAHUM (Naum)
    20. HAVAKUK (Avakum)
    21. CEFANJA (Sofonija)
    22. HAGAJ (Agej)
    23. ZEHARJA (Zaharija)
    24. MALAHI (Malahija)
    25. TEHILIM (Psalmi)
    26. JOV
    27. MIŠLE ŠELOMO (Priče Solomonove)
    28. RUT (Ruta)
    29. ŠIR HAŠIRIM (Pesma nad pesmama)
    30. KOHELET (Knjiga propovednikova)
    31. EIHA (Plač Jeremijin)
    32. ESTER (Jestira)
    33. DANIEL (Danilo)
    34. JEZDRA UNEHEMJA (Jezdra i Nemija)
    35. DIVRE HAJAMIM (Dnevnici)

  3. 0
    0

    Ако се текст односи на пасус приказан фотографијом, морам рећи да исти нисам разумио тако да су дукљански историчари подијелили Библију на Тору и на Библију – толико ипак нису незнавени. Међутим, суштина је погођена – наиме,“цијењени“ писци уџбеника имају проблем са писменошћу.
    Муслимани су у својој држави толерисали тзв. „народе књиге“, Јевреје и хришћане. Многобошци су, као идолопоклоници, били уништавани. Нећу наводити разлоге у разлоге оваквог поступања, да се не шири прича. У тексту је, дакле, требало да стоји: „божје књиге“ , у множини, што би било значењски исправно, иако стилски сумњиво. Овако, испада да постоји једна Божја књига која се зове Тора и Библија.
    Ипак, опасније је оно што се у овоме тексту не помиње, а то је да је слобода вјероисповјести за припаднике ових религија у Османском царству била регулисана нечим што се зове Канун – и – раја, „закон за рају“, о чему је писао Иво Андрић у својој докторској дисертацији.
    Ко прочита одредбе тог канона, биће му јасно каква је била и како се спроводила османска вјерска толеранција.

  4. 0
    0

    Dukljani velicaju otomansko carstvo i „siroke slobode“ i „kulturu“ tursku. Sa druge strane, pricaju da su srbi(janci) „okupirali“ crnu goru i sproveli necuveni „genocid“ nad nepostojecoj „crnogorskoj naciji“. Sve je kod dukljana izopaceno i kontra istini.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here