Дукљански идентитет Црногораца прелазна фаза ка „црвеним Хрватима“
Карикатура: Горан Шћекић
Пише: др Александар Раковић
Покатоличавање и унијаћење православних Срба на простору од Горског котара преко Лике, Далмације, Херцеговине до Конавала траје од 16. вијека до данас. Сличан процес се одвија у Црној Гори гдје садашња власт врши политички притисак на православне Србе – једини историјски народ Црне Горе – да умјесто српског одаберу тзв. „дукљански идентитет“ којим Црногорци не би више били Срби.
Наиме, према хрватским идеолозима који су током 20. вијека у Загребу ковали планове према Црној Гори, „дукљански идентитет“ и „црвенохрватски идентитет“ су синоними. Истовјетан процес се уочава у западној Украјини гдје је покатоличавање Малоруса започето крајем 16. вијека.
Међутим, ни Срби ни Руси нису били прва мета. Углавном се заборавља – или јавност уопште не зна – да су прве жртве покатоличавања били Грци у њиховим историјским земљама Сицилији и јужној Италији.
Грци су Сицилију и јужну Италији населили у 8. вијеку прије Христа. Тим земљама су донијели свој антички идентитет и уврстили их у свој цивилизацијски круг. Римљани су Сицилију и јужну Италију називали „Велика Грчка“ и њом су у античко вријеме доминирали градови који грчка имена носе и данас: Напуљ у јужној Италији, а Сиракуза на Сицилији. Римљани су у трећем вијеку прије Христа освојили те грчке земље.
Од 200. године прије Христа до 14. године послије Христа трајала је романизација Велике Грчке. На простору Сицилије и јужне Италије се у дугом периоду одвијала латинска колонизација. Римска администрација и чврста централизација довели су до тога да грчки идентитет утихне. Грци су се у првом вијеку прије Христа све чешће опредјељивали за латинска властита имена. До првог вијека послије Христа грчка популација на простору Велике Грчке – као некадашњег етнополитичког појма – знатно је разријеђена али није у потпуности нестала.
Грчки идентитет се на Сицилију и у јужну Италију вратио с византијским походима и побједом над Остроготима у шестом вијеку. Послије грчког идентитета паганске Велике Грчке, на исто тле византијске Италије стигао је грчки хришћански идентитет. Током муслиманског освајања Леванта (источног Медитерана) у првој половини седмог вијека, велики дио грчке популације је прешао у сјеверну Африку, Малу Азију и Италију. Новопридошло грчко становништво се у јужној Италији стапало са преосталим грчким старосједиоцима.
КАКО МИСЛЕ ДА ИМ ЂЕЦА И УНУЦИ КОЈА САДА УЧЕ ЛАТИНИЦУ У ШКОЛАМА, ЧИТАЈУ У БУДУЋНОСТИ ЊЕГОША И СЛАВНУ ИСТОРИЈУ ПИСАНУ ЋИРИЛИЧНИМ ПИСМОМ?! ЛАТИНИЧНО ПИСМО И 3 ТУРСКО-АЛБАНСКА СЛОВА УВЕЛИ СУ МИНИСТРИ ОБРАЗОВАЊА У ЦРНОЈ ГОРИ КОЈИ СУ ИСЛАМСКИ ТУРСКО-АЛБАНСКИ АГЕНТИ (ЊИХОВА ИМЕНА И ПРЕЗИМЕНА ДОВОЉНО ГОВОРЕ) А ШКОЛОВАНИ СУ У ЗАГРЕБУ!
Kad je ovaj prelazak iz dukljana u crvene hrvate , treba li kakvijeh potvrda ili što , je ozluđeh više ???
Како кад МАшја/шора/шале/мишја… јадан не био ?!Па зар није ваш метафизички отац,пјесник-академик, и фризер-брицо; Јеврем Брковић, давнијех данах написао да су Црногорци и Хрвати један те исти народ ?Ови први црвени ови други бијели ?!
ti znas kako je podijeljen svijet,ti znas ..,
Pa zato sto ti ne znas moram caktar da stavim.
“Čobanine” sa ovcama, pa kad ste navodno “Sloveni”, što ste onda tako histerično protiv Rusa? Prestanite više da “blejite” jer se intelektualno “saplićete” čim nešto progovorite!
Ja nisam protiv Rusa,ali se mora znati da ruska i americka masonerija rade zajedno,bukvalno su podijelili interesne zone..
Има лијек од монтенегризма, а то је промјена имена Црној Гори.
Име Црна Гора није нам донијело ништа добро већ муке, нереде, јурњаву, трагедије од памтивијека до данас. Ово име привлачи све црно и ружно, убија у појам. Ни слично ружно име нема ни једна држаба на свијету. Погрдно је, црно… па нам се тако и догађа.
Замислите кад авион са натписом “црна – горска авиокомпанија” слети неђе у свијету ђе је вјерујући народ (а свуђе је вјерујући без код нас власт), људи кад то чују имају осјећај ко гавран да је слетио, бјеже са аеродрома да их како зло не трефи… И наравно да неће нико да се вози таким авионом, тако да није чудо што је МА пропала фирма, на пеимјер. А тако нам је и за остале послове…
Него да ми лијепо узнемо име, на принјер, Свијетла Гора и да се спасимо од зла. Нестаће имена монтенегрина, а боље и да се прозову свјетлогорци него овако црногорци. Тим потезом би повртатили српски идентитет већинског становништва, спасили се од пропасти која се надвила, приближили се осталом српском народу и живљели живит пуним плућима…
Ideja ti nije losa ,samo sto se ja necu bratimit sa “ostalim srpskim narodom”,nego jedino sa slovenskim,a kako vi srbi niste sloveni,nego velite stariji od slovena ,ne zanima me nikakvo bratimljenje sa neslovenskim narodima…
Ako cvet srpstva, naša Sparta Republika Srpska, tvrdi da joj je matica Srbija, kako nazvati one koji iz najgore srpske države govore da im je ona (Crna Gora) majka a ne naša Srbija?
Босна је боља српска држава од Црне Горе?
Vidi ,cak i Srbi iz Crnogorice znaju da je Cg starija drzava ihaha od Srbijice,sa potpunom suverenoscu doduse pod ruskim patronatom.Srbija je svoju ekspanziju,i kao narod i ekonomski i politicki i demografski dozivjela za vrijeme Tita,uduplala brojnost ekonomski se uzdigla a i politicki je nesto znacila.Od kad nema Jugoslavije ,zasta su oni sami krivi,oni su najnepismenija zemlja Jevrope,jeftine radne snage,porazena iz 3-4 rata u demografskom minusu i ekonomskim izbjeglicama.Da ne pricam dalje.Sto se ne razumijete u politicke i spijunske igre to je zasluga biranih vodja ,koje jedno rade u zemlji ,a drugo u inostranstvu.Recimo ,mislite da bi pobjedili Albance,u velikoj ste zabludi,samo bi vas jedan covjek ,ruski covjek ,pobjedio ,Pacoli.A on je sa Putinom na ti…A to sto vi nemate takvog je stvar ,sto vam Ekonomiju drze Rusi ,a vojsku Ameri,sto prouzrokuje shizofreniju kod samog naroda,koji je malo reci jad i bijeda.Pa vama su heroji nabildovani dileri ,sa sjevera sa pederskim tatuima.Koji sprecavaju djevojcice da igraju,a ako bi se zaratilo ne bi izasli iz Bg-a,eventualno da naprave koji masakr i pokradu tehniku.Ko vas ne zna…
Ne prećeruj!
Slažem se sa profesorom Rakovićem, današnji Crnogorci su “tikva bez korena”. Nisu mnogo bolji ni oni “Srbi” koji tvrde da im Srbija nije matica već ova ogavna NATO deponija Crna Gora. Njih treba očistiti iz našeg nacionalnog jezgra i oterati u tzv. naciju crnogorskih separatista.
Твоје писаније су “депонија”!
A Srbijica ti je matica je li?Pa sto ne odes tamo nacionalna manjino,u zemlju kablova i pelena ,ogranicenog suvereniteta od 1878.
“Dioklecijan” i “ovce, budite se”, ko je vama kriv što niste išli u školu ili ste bili užasno loši đaci pa niste nikad čuli da je npr. grčki matematičar Arhimed rođen i živio na Siciliji!
Nikola, Barsku nadbiskupiju, iako su njeni istorijski bogoslužbeni jezici bili latinski, staroslovenski, pa čak i italijanski u istorijskom smislu prikazuju kao jednu od “povijesnih institucija crkve u Hrvata” da bi danas, zahvaljujući ovoj vlasti, bila u potpunosti okupirana i devastirana djelovanjem velikoalbanskog klera i to onog najekstremnijeg sa tzv. “Kosova”!
Надбискуп Барски од в1089. године носи титулу “примас Србије”. Он је један од 12 примаса који укупно постоје у Римокатоличкој цркви.
Znam sto mislis,Vatikan je uvjek ispred onoga sto govre ,i rade obicni ljudi,ili vjernici kako god kazemo.Tako sam dosta trazio i citao o konkordatu s Kraljevinom Srbijom i dogovarnju istog.Koliko je u to vrijeme bila jaka Austrougraska netreba pricati,ali Vatikan je uz veliko protivljenje Austrije i njenog dvora napravio taj konkordat,milsite da nijesu znali zab reakciju koja je bila,itekao.tako i ovdje,oni ce nase rimokatolike ignoristai za racun Rimokatoika sciptra,jer zanmo da su u albani poslai svoje biskupe ,iako tamo imam mislim nesto do 15% Rimokatolika,ovo sam rekao onako bez neke provjer.Navodno nijesu priznali Kosovo i metohiju a nasi se time kao busaju,zar je moguce da nam to nije poznato.Znamo kod trazenja mira da je Slobodan Milosevic preko nekih ljudi izmedju ostalih i Njemaca Vilija Vimera,dakle oni ne prepustaju nista slucaju,ama bas nista ,sto je Siptar to se ne cudi,nego sto nai Rimokatolici ne poslaju nekoga da se za to mjesto iskoluje,u tome je problem ,koji je i kralj nikola uslovio kada se potpisao konkordat sa Knjazevinom Crnom Gorm,lijep tamo sve pise ,crno na bijelo.
Његова Светост Врховни свећеник Лав XIII и Његова Висост Никола I. Књаз
Црне Горе именовали су за своје опуномоћенике
Његова Светост…
и Његова Висост његову милост Монсињора Висаријона, бискупа захумског
и рашког, који размијенивши своја опуномоћења, за која су утврдили да су
добра и правоваљана, уговорили су како слиједи.
Чланак I.
Католичка апостолска и Римска вјера имат ће слободу изражавања у Црној
Гори. Њезино богоштовље бит ће јавно што се уређује прописима редарства
које ће кнежевска влада наћи потребним ради јавнога реда.
Чланак II.
Његова Светост именоват ће једног бискупа у Бару, но прије него што га
именује, Његова Светост приопћит ће црногорској влади име, својства и
народност одабране особе. Именовање бискупа и запосједнуће бискупске
столице моћи ће се признати једино након што црногорска влада с обзиром на
ту особу у случају да јој не одговара.
Чланак III.
Бискуп барски овисит ће у црквеним пословима искључиво и изравно о
Светој Столици.
Чланак IV.
Црногорска влада признаје барском бискупу наслов Његова Милост и
Монсињор.
Чланак V.
Прије неголи преузме службу бискуп ће особно положити заклетву вјерности
пред Његовом Висости Књазом, сљедећим ријечима:
„Над светим еванђељима ја се заклињем и обећавам Богу послушност и
вјерност Његовој Висости Књазу Црие Горе и његовој влади. Обећавам да се
нећу било како сложити, да нећу присуствовати никаквом савјетовању нити
потакнути или допустити судјеловање мени подложнога клера у било којем
потхвату који иде за ремећењем јавног мира Државе”.
Чланак VI.
Католички бискуп барски имат ће пуну слободу у извршавању својих
црквених дужности али ће бити одговоран пред црногорским законима за сваки
прекршај, злочин или пријеступ политичког или друштвеног реда. Ако се
прекршај, злочин или пријеступ докажу, Света Столица ће опозвати или
смијенити бискупа коме је утврђена кривња и умјесто њега именовати друтога,
у складу с одредбама претходног чланка другог.
Чланак VII.
Црногорска влада даје барском бискупу сталну плаћу од пет тисућа франака
годишње. Та је плаћа једнака оној коју сада примају православни епископи
Кнежевине. У случају да црногорска влада повећа плаћу православним
епископима, исто ће повећање учинити такођер за барског бискупа.
Чланак VIII.
Кад се испразни бискупска столица барска, црногорска ће влада одредити
једног католичког свећеника да управља дијецезом. Он ће примати бискупску
плаћу до именовања новог бискупа.
Чланак IX.
Бискуп је слободаи у именовању и опозивању жупника као и сиих других
црквених службеника који раде у душобрижништву или у некој другој црквеној
служби; исто тако у оснивању нових жупа уз оне које сада постоје. Но било за
споменута именовања или опозиве, као и за оснивање нових жупа, увијек ће
бити неопходан претходан пристанак црногорске владе.
Чланак X.
Уздржавање жупника и свакога другог католичког црквеног службеника у
Црној Гори бит ће и остат ће на терет кЧланак IV.
Црногорска влада признаје барском бискупу наслов Његова Милост и
Монсињор.
Чланак V.
Прије неголи преузме службу бискуп ће особно положити заклетву вјерности
пред Његовом Висости Књазом, сљедећим ријечима:
„Над светим еванђељима ја се заклињем и обећавам Богу послушност и
вјерност Његовој Висости Књазу Црие Горе и његовој влади. Обећавам да се
нећу било како сложити, да нећу присуствовати никаквом савјетовању нити
потакнути или допустити судјеловање мени подложнога клера у било којем
потхвату који иде за ремећењем јавног мира Државе”.
Чланак VI.
Католички бискуп барски имат ће пуну слободу у извршавању својих
црквених дужности али ће бити одговоран пред црногорским законима за сваки
прекршај, злочин или пријеступ политичког или друштвеног реда. Ако се
прекршај, злочин или пријеступ докажу, Света Столица ће опозвати или
смијенити бискупа коме је утврђена кривња и умјесто њега именовати друтога,
у складу с одредбама претходног чланка другог.
Чланак VII.
Црногорска влада даје барском бискупу сталну плаћу од пет тисућа франака
годишње. Та је плаћа једнака оној коју сада примају православни епископи
Кнежевине. У случају да црногорска влада повећа плаћу православним
епископима, исто ће повећање учинити такођер за барског бискупа.
Чланак VIII.
Кад се испразни бискупска столица барска, црногорска ће влада одредити
једног католичког свећеника да управља дијецезом. Он ће примати бискупску
плаћу до именовања новог бискупа.
Чланак IX.
Бискуп је слободаи у именовању и опозивању жупника као и сиих других
црквених службеника који раде у душобрижништву или у некој другој црквеној
служби; исто тако у оснивању нових жупа уз оне које сада постоје. Но било за
споменута именовања или опозиве, као и за оснивање нових жупа, увијек ће
бити неопходан претходан пристанак црногорске владе.
Чланак X.
Уздржавање жупника и свакога другог католичког црквеног службеника у
Црној Гори бит ће и остат ће на терет католичких вјерника.
атоличких вјерника.
Чланак XVIII.
Неће се моћи подићи, установити или овластити приватне капеле, ораторији
без допуштења црногорске владе.
Допуштење ће бити дано, након замолбе, преко барског бискупа.
Чланак XIX.
У катедрали и у католичким жупним црквама бит ће предвиђено посебно
мјесто за представнике црногорске власти.
Чланак XX.
Кад Књажева влада заповиједи јавне молитве, бискуп барски саслушат ће мјесне
власти гледе начина извршења те наредбе.
Чланак XXI.
Звона не смију звонити без допуштења мјесног редарства, осим за позивање
вјерника на слављење службе Божје или на молитву према обичају.
Чланак XXII.
У жупама гдје нема зграде за католичко богослужје, бискуп ће се
споразумјети с мјесним властима да му се за то нека одговарајућа зграда
дозначи.
Чланак XXIII.
У Црној Гори нема конфесионалних православних школа, неће бити отворене
нити католичке.
Чланак XXIV.
Поучавање младежи земље обавља се у државним опћим школама за све
обреде. Католички свећеник бит ће, пак, позван предавати вјеронаук католичкој
дјеци и имат ће исту плаћу као и други црногорски учитељи.
Чланак XXV.
Књажевска влада не противи се да у селима гдје је становништво искључиво
католичко, школама управљају католички црквени службеници. Унаточ томе, те
школе ће се сматрати јавним државним школама и, стога, бит ће подвргнуте
службеним прописима и програмима те надзору црногорских власти.
Чланак XXVI.
Именовање учитеља католичког вјеронаука у црногорским школама, као и
сваког другог учитеља у школама споменутим у претходноме чланку XXIV,
учинит ће бискуп барски уз сугласност црногорске владе.
22
Чланак XXVII.
Гледе приправе будућих кандидата за католнчке свећенике, Књажева влада у
сугласности с барским бискупом у ту сврху изабрат ће неке који ће бити
послани у школу Св. Фрање у Риму.
У првих пет година од дана потписивања овог уговора, слат ће се два
младића сваке године, а потом само један сваке године.
Ти младићи бит ће дужни у Риму студирати и славенски језик.
Црногорска нлада одређује износ од двије стотине франака годишње и то за
сваког појединог питомца, све до доби коју закони Католичке цркве утврђују
достатном за примање виших редова.
Чланак XXVIII.
Премда црногорска влада бдије да у јавним школама буде поштовано вјерско
ћудоређе, бискуп барски ипак ће моћи, као што то већ могу православни
епископи, упућивати јој у том погледу своје примједбе, а оне ће бити озбиљно
промотрене.
Чланак XXIX.
Књажевска влада признавајући свим својим подложницнма, без обзира на
вјеру, пуну слободу савјести, досљедно се одриче сваког уплетања у питање
мјешовитих бракова измећу својих подложника католика и православаца.
Чланак XXX.
Сваки мјешовити брак законито склопљен пред православним или пред
католичким свећеником законит је у очима црногорске владе, осим ако тај брак
није посљедица подвала физичких или моралних насиља илн других
незаконитих радњи које потпадају под судство Црне Горе.
Чланак XXXI.
Књажева влада не мијеша се у питање којој вјери припадају дјеца рођена у
мјешовитнм браковима. Одлука је препуштена слободној вољи и слободну
договору мужа и жене. Супружници ће морати само изјавити грађанским
властима којој вјери ће припадати синови.
Чланак XXXII.
Диспензе за мјешовите бракове који се склапају пред католичкнм
свећеницима неће бити на терет Књажеве владе.
Чланак ХХХШ.
Ниједна була, бреве, пропис, одлука, спис или било каква публикација коју је
издала Света Столица или барски бискуп неће моћи бити објављена,
разглашена, читана или прибијена на огласно мјесто без претходна одобрења
Књажевске владе.
Чланак XXXIV.
Овај уговор ступит ће на снагу одмах након потврде са стране Његове
Светости Врховног Свећеника Лава XIII и Његове Висости Николе I, књаза
Црне Горе.
Учињено у два примјерка у Риму.
39
М .П . М .П .“
Пошто је Ванутели крајем новембра 1883. јавио Штросмајеру да је нацрт
овог уговора послао Светој Столици, у преписци међу њима конкордат и Црна
Гора нису помињани пуних годину и по дана. За то време Штросмајер је о
питањима која су се тицала конкордата био у преписци са Јованом Сундечићем,
повереником књаза Николе.
40
У истом периоду у којем у преписци између Штросмајера и Ванутелија нема
вести о Црној Гори, има неколико занимљивих података о Србији и о конкордату
који је са њом требало склопити. У том погледу пажњу заслужују
Штросмајерова писма, која ћемо подробно приказати да бисмо добили што
уверљивију слику о тежњама и циљевима тог високог прелата Католичке цркве.
У писму од 13. октобра 1883. Штросмајер је следећим речима упућеним
Ванутелију осликао Србију и тамошње односе, а све у вези са конкордатом:
„Што се пак тиче Краљевине Србије примјећујем да тим несретним
краљевством непрестанце витлају олује и да је лишено оног мира и спокоја који
су му најпотребнији да доскочи својим великим и многобројним потребама. Као
што је Преузришености Вашој познато, канио сам поћи у сам Биоград и новоме
краљу изразити своје штовање, уз молбу да католичко питање у својој краљевини
коначно размотри и ријеши. Но, у садашњим приликама које у Србији владају, у
неку руку, то је немогуће извести јер се оправдано треба бојати да би моја
назочност у Биограду дала повод новим сумњичењима са стране оних који воле
изокренути и најбезазленије моје потезе. Држим да у садашњем тренутку ваља
особито прегнути како би српска влада засад једнога свећеника на стално у
Биограду намјестила и платила, а он би служио католичким радницима који
граде жељезницу те онима у Крагујевцу и Шапцу. Ових дана о томе ћу писати
самоме краљу јер никога од нових министара боље не познајем. Вашу пак
Преузвишеност усрдно просим да ту ствар препоручите српском дјелатном
министру у Бечу. Велечасни отац Тондини јако ће се око тог послања у
Краљевини Србији заложитн будући да има потребито нскуство као и повјерење
српских власти. Ја ћу у писму хвалевриједном краљу, како се пристоји, то
споменути. Што се пак тиче коначна уговора који треба склопити с Краљевином
__________________________________
39
Кореспонденција, 289, 291, 293, 295, 297, 299.
40 Р. Драгићевић. п.д. ,19-21.
24
Србијом, држим да тај посао треба одгодити све дотле док се ствар не среди с
црногорским Књазом. Предложак уговора с црногорским Књазом могао би
послужити као образац Краљевини Србији, а и као дјелотворно средство за
прев-ладавање нових потешкоћа ако се којим случајем појаве.” 41
После овог писма преписка с Ванутелијем је настављена али више месеци
Србија није била предмет пажње ђаковачког бискупа. Тек 29. септембра 1884.
јавио се нунцију с обавештењем да је тих дана послао више писама мннистру
унутрашњих послова Србије, Стојану Новаковићу.
42
Писма су се тицала
конкордата, а Штросмајер њима није био задовољан. Сматрао је да су
„слабашна и непотпуна“ зато што је имао пуно послова који нису трпели
одлагање па их је писао на брзину, „готово на врат на нос“.43
Ha, Nikola care grbaljski, od primorja srpskog!
Nije tebi teško.
Čobanine (“ovce, budite se”), nije nam dovoljno što moramo slušati ono što nam priča nesrećni “Dioklecijan” (alias Dukljanin) nego smo još dodatno osuđeni slušati vaše “mudrolije”! Poštedite nas svojeg “blejanja”!
Jedan od vecih lazova i falsifikatora ,kojih je inace pun ovaj sajt.Mozda i najveci,samo jos ne mogu da prokljuvim za koga radi…
Samo najgori idiot može sebi nadjenuti sebi pseudonim “Diocletian”! Nazvati se po koljaču, najgorem ubici i progonitelju hrišćana za čije su vrijeme na najsuroviji način ubijeni mnogi današnji hrišćanski sveci, a sve to da bi se dokazalo tobožnje dukljansko “porijeklo, to može samo najgora neznalica i mediokritet! Još se takva kreatura usuđuje da polemiše sa doktorom istorijskih nauka! Jezivo!
Од свих Срба – Хрвати су најгори. Од свих Хрвата – најгори су Црвени Хрвати!
Ne polemisem sa Rakovicem jer 90% ovoga je tacno sto je napisano, ali covjek pise o nasoj sitaciji a ni jednu rijec da progovori kolko je Srbija zasluzna za stanje u CGori, daji je Vlast u Srbiji od 2000 do dan danas pomagala Tajno i Javno vlast u CGori, kako je Kulturna Politika u Srbioji i u Medijima HRANILA svaki AMTI SRPSKI pokret kako u CGori tako i u regionu, kakvo je stanje sa Srpstvom u Srbiji , dali se Srpstvo u Srbiji pretvorilo u Vasarsko Kafansko Gabeljstvo i kakvu to poruku salje Srbima u Regionu a tako i u Crnoj Gori.
Диоклетиан и ти си лице данашње улизничке и послушне Црне Горе.
Tiha voda brijeg roni ,stara je poslovica kojom se sluze u Vatikanu, i sto bi rekli crkve u Hrvata.
Iz novije istorije malo koga interesuje sta se dogovriilo Osimskim sporzumom izmedju Italije i SFRJ,potpisanim 1975 u italiji Osim a ugovor ratficiran i stupio na snagu 1977 godine.
Drazavni ugovr kao i svaki drugi koji resava pitanje drzavne granice jos iz doba Drgugog rata jednom rijecju razgrnicenje,i rekli bi to je to,ali nije.
Od tada ili malo ksnije vatikan i Hrvati prelaze u jednu vrstu ofanzivnog administrativnog i religioznog rata na prostorima Bokekotorske i Juznog Jadrana i Crne Gore
Znamo da je vjekovima Nadbiskupija braska bila stozer Rimokatolicnastav na nsim prostorima od svog osnivanja .
Tasko u Vikipediji pise i ovo U njenom sastavu 1089. godine su se nalazile biskupije Kotorska, Ulcinjska, Skadarska, Pilotska, Svačka, Drivastska, Raška, Zahumska, Bosanska i Travunjska biskupija. U to vrijeme su latinski jezik bio jezikom bogoslužja, a pisalo se latiničnim pismom, dok su slavenski jezici bili samo u pomoćnoj funkciji.Intersanto da se niko nije nasao za shodno da opise sta pise u konkoradatu izmedju Knjazevine Crne Gore i Vatikana bas povodom jezika
i sluzenju na istome,ne cudi ,jer novi falsifikatori Hrvati sve stavljau pod rijec HRVATSKi iako nije zapisano da taj jezik postoji do onog dogovra u Novemu SADU.
Uvjek kada se budi neki nacionali pokret tada se u Vatikanu bude zelje za reformama i prozeltizmo,tako je Kotorska biskupija bila u sastavu Brske do 1828 godine,kada je podredjena zdarskoj nadbiskupiji da bi od 1932 bila direktno pod jurizdikciju Rima-Rima-Vatikana u kojoj se nalzi do 1969 godine ,kada se stavlja pod direktnu jurizdikciju splitsske mitropojlije,tako to zovu.
Neko ce reci ne idu datumi Osimskih sporazuma u korak sa ovim kojim je ktroska biskupija stavljena pod jurizdikciju splitke mitropolije,sigurno,ali idu neki drugi pokreti i price.Tako se osamdesetih i prije toga ppojavljuju natpisi o ZALJEVU SVTACA i HRVATSKOJ KULTURNOJ BASTINI BOKE,gdje se pominju sveti Ozana Kotorska rodjena RELJEZA u Katunskoj Nahiji,zatim kult Svetog Leopola Mandica ,koga papa Vojtila proglasava Svetim 1983 godine.Svoj pohod Vatikan “naoruzan” neznajem nasih vlasti pokusav da sprovede iako nema nikavo uporiste ni fizicku potporu za to sto radi, nasao je i u Montengrisnkom rukovdstvu koje predvodi Don Djuknovic i drustvo.tako laprdanje poslanika HDZ Vukasnovica o tuisucljetnoj kulturi Hrvat i Bokeljskoj mornaroic kao kulturnoj bastiniistih istih nije slucajna ,jedinoo sto ne odgovara istni ,kada se radi o nacinalnom bicu Hrvata kod nas i naravno u Boki.
Nasi politicari svi od reda,bilo oni iz doba Jugoslavije i ovi sada u Crnoj Gori i Srbiji ,kada su ove stvari u pitanju imaju totalno nezanje,a kada nesto pokusavaju kao da rijese ,stanje koje iza toga dolazi po svemu je administrativno po obicaju gore od perdhodnog.
Zato nije slucajno da se u Toitogradu 1969 pocela graditi crkva za rimokatolike koja je strdala u bombardovanju 1944 i nalazila se gdje se nalzio dom JNa pa im na tom mjestu nije izdata dozvola.
Vrlo je bito da se ba su tom vremenu pocelo sa izntezivni pripremama za rusenjem KAPELE na LOVCENU,mozda ove dvije stvari naizgled namju zajednickih dodirnih tacaka,ali pozadina je dosta interesanta.
“Kada se u Titogradu konacno prihvatila nova lokacija,nadbiskup se odlucio na jos jedan znacajan potez.Umjesto franjevcima zupu(parohiju) u Titogradu je posvetio salezijncijama,odnosno Druzbi Svetog Franja Saleskog.Salezijanci su katolicki crkveni red papskog prava koje je osnovao italijanski svestenik Ivan Bosko 1859,njegov glavni cilj je hriscansko vaspitanje adolescenata i madih ( Adolescencija je razdoblje razvoja i odrastanja covjeka. Oznacava prelaz iz djetinjstva u svijet odraslih i uobicajeno traje od 15. do 20. godine zivota).Nadbiskup Tokic je u njima vidio snagu koja ce u novoj crkvi efikasno vrsiti misionarku duznost.Za podgorickog paroha-zupnika postavio je slovenackog salezijanca Josipa Bakana,za dovodjenje ovog salezijanca Tokic je kasnije izajvio da je to njegov najbolji potez u njegovom sveukupnom radu.Prema Tokicevoj zamisli glavni cilj u misionarskoj djelatnosti podgoricke zupe je bilo vecinsko crnogorsko pravoslavno stanovnistvo”.
Dakle ako procitamo ovo iz nastajanje crkve u Titogradi i njihovih dokumenat gdje ovo pise,nebi se reklo da se neke stvari slucajno desavaju i to bas ovdje gdje je postavljena ghranica izmedju Istocnog i Zapadnog rimskog cartzsva.
Ako je ovo “istoricar” tesko istoriji. Ovoliko netacnosti u istoriji Sicilije gdje su se mijesale sve tri vjere Jevrejstvo, Hriscanstvo i Islam. Gdje su Normani dosli samo par godina poslije podjele Crkve na Katolike i Pravoslavne, gdje se (posebno u juznoj Italiji – Magna Greaccia – jos i danas govor Grcki, da ne idem dalje. Koga interesuje neka istrazi istoriju religija na Siciliji i Velikoj Grckoj. G. Rakovic je ruzno lice velikosrpstva. I istorije.
Ne postoji lijepo lice velikosrpstva. Da stvari budu gore, Rakovic je pravo lice srpske istorijske nauke, koju su ruinirali, diskreditovali i obesmislili upravo ovakvi diletanti.
Грчки (посебног дијалекта) говори се због досељеника који су дошли тек касније, у 16. и 17. веку. Сам назив Magna Graecia не само латински, већ и садржи етноним “Грчка” који је осмишљен у Риму, да би Хелене (Јелине) приказао периферним живљем у односу на Западно царство. И то с Норманима и поделом хришћанства је мало сложеније него што ви пишете, зато се проф. Раковић није ни дотакао тога у овом сажетом тексту. Тешко да питање Сицилије може да уђе у концепт “великосрпства” , али ко зна?
Gospodine Dujoviću, ne sporim Vas, nego samo koristim šlagvort …
Štvar je ne malo složenija, nego je najsloženije moguće prirode!
Naime, svojevremeno sam imao čast i pravu sreću da upoznam prof. Pešića i da u poznim osamdesetih godinama snimim u Ahenu dokumentarni film sa njim na temu Izembekovih tablica, ustvari Veles tablica na kojima je najstariji protoslovenskim ( protosrpskim ) pismom ispisana predhrišćanskoj istorija Slovena ( Protosrba )!
Inače, Pešić je istaknuto svjetsko ime u paleolinguustici i nesumnjivo najveći autoritet, čovjek koji je dešifrovao etrursko pismo i sistematizovao vinčansko!!!
Ovaj uvod ima samo jednu svrhu, sa otvori, otškrine, kompleksnu temu predhrišćanskih kultura na prostoru Mediterana, koje se ni po mišljenju F. Konta, ne mogu razumjeti bez SRBA! !!
AlI, to je naravno jedna druga priča koja trebuje vrijeme i odgovarajući senzibilitet. Još i jedno drugo znanje koje nije ono lažno iz nordijsko- germanske istorijske škole, koje je, opšte je poznato, najgrozniji ” naučni ” falsifikat u istoriji nauke!!!
Pozdrav
Поздрав и Вама, драги брате Ђикане. Хвала на занимљивој допуни.
Hvala Vama na, kao i uvijek, pametnom i inspirativnom komentaru!
Dragocjeni ste na ovom blogu.
Грешка, Етрурско писмо дешифровао је Свето Билбија. Остало је тачно.
Grdno griješiš, ali nije ni važno!
Да се надовежем на коментаре…
Срби ће тек сазнати колики је значај Винчанског писма!
Палеолингвиста, Радивој Пешић, је утврдио везу између винчанског писма, етрурског и других писама све до ћирилице.
Светислав Билбија, човек који је познавао више језика, користио се Пешићевом систематизацијом винчанских слова и утврдио да су древни Етрурци (Расени), говорили једним од словенских језика. Билбија је превео Златне таблице из Пирга (са натписима на етрурском језику).
Evo, Gost ti odgovorio, pa ti priuči!
Боли ме брига за те Милогорце и Дукљане.Нека се они унијате колико хоће али осим мене и моје породице.