• Политика

Дукај: Иако сам Албанац, за мене је у министарском послу ирелевантна било чија национална, вјерска или било каква друга припадност

1 min read

3 године ‎ ИН4С

Мараш Дукај, Фото: Принтскрин Јутјуб

Иако је, како каже, чњеница да је ово први пут у нашој новијој историји да припадник албанског народа у Црној Гори води неко системско министарство, тачније ресор који је један од најзахтјевнијих, министар јавне управе Мараш Дукај који је по националности Албанац, на шта је, како истиче, поносан, у разговору за ЦдМ подвлачи да је за њега у овом послу ирелевантна било чија национална, вјерска, сексуална, политичка или било каква друга припадност.

“Моје чврсто опредјељење и, наравно, моја обавеза је да се старам о интересима свих грађана и цијеле државе и да унапређујем систем у складу са овлашћењима и могућностима. Сматрам то природним и јединим исправним. Никада у сарадњи са колегама није било никакве нелагоде нити баријера које би биле наметнуте породичним или личним опредјељењима. Напротив. Увјерен сам да се искреном сарадњом и посвећеношћу државним пословима и интересима цијелог друштва на најбољи начин разбијају стереотипи, па и кад су спорадични”, наглашава Дукај.

Подвлачи како се вишенационални карактер Црне Горе најбоље потврђује уважавањем њене реалности, и поштовањем темељних вриједности којима припадају и наша мултиетничност и мултикултурализам.

“Црна Гора то његује и баштини вјековима. То је наше богатство и дио нашег колективног идентитета. Национално, стереотипи нијесу карактеристика Црне Горе. Моји најближи сарадници и руководна структура Министарства јавне управе су потврда да Црна Гора најбоље функционише када се понашамо тимски и када наступамо посвећено – као једно, односно када радимо заједно, не губећи вријеме и енергију на теме које нас не воде ка циљу. Тако и персонално, и заједно са другима, дајем допринос њеном јачању, развоју и нашој друштвеној кохезији”, навео је Дукај у разговору за ЦдМ.

Гужва

Министар јавне управе Дукај у разговору за ЦдМ казао је да је, према подацима Министарства финансија, број запослених на централном нивоу у новембру 2022. године био 45.277. Број запослених у органима локалне управе и јавним установама чији је оснивач општина према подацима Министарства финансија, на крају октобра 2022. године је био 6973.

На питање да ли МЈУ има процјену колики је вишак запослених у државној администрацији, те у којим конкретно институцијама је највећи вишак, те да ли постоји план оптимизације броја запослених, Дукај каже да је питање оптимизације обухваћено Стратегијом реформе јавне управе 2022 – 2026. Додаје да је Стратегијом указано да је потребно унаприједити организационо функционисање и побољшати ефикасност рада органа и јавне управе у цјелини.

“Први корак представља мапирање процеса за комплетну јавну управу, као и на нивоу органа – кроз израду функционалних анализа, што ће допринијети и оптимизацији процеса. Кроз спровођење функционалних анализа, потребно је јасно мапирати процесе рада и надлежности у институцијама. Треба сагледати број запослених и ниво оптерећености запослених, на нивоу органа и организационих јединица, а тренутно је посебан акценат на секторима образовања и здравства. Тренутно, у сарадњи са Свјетском банком, као почетна, реализују се активности на спровођењу функционалне анализе у сектору здравља”, наводи министар.

Према Дукајевим ријечима, један од стратешких циљева је професионална јавна управа и у том контексту су, како каже, препознали посебне циљеве и активности које се односе на: ефикасан систем кадровског планирања на основу идентификованих потреба, деполитизације и унапређења поступка запошљавања и даљу дигитализацију у области службеничког система; ефикасан систем оцјењивања, напредовања и награђивања по заслугама и сталног усавршавања и оптималну администрацију.

Сајбер напади

Говорећи за ЦдМ о сајбер нападима, Дукај каже да је Влада подизању нивоа сајбер отпорности пришла на крајње системски начин, управо онакав какав до сада, углавном, нијесмо имали.

“У том смислу у току је израда сасвим новог Закона о информационој безбједности, који радимо уз подршку експерта, финансиранго до Британске Владе. Тај текст закона вишеструко ће одговорити препознатим проблемима, јер ће омогућити формирање Агенције за сајбер безбједност, ставити фокус на заштиту критичне инфраструктуре, стандардизовати процесе информационе безбједности у држави. Уједно Црна Гора ће бити прва држава региона која ће нормативно ускладити у највећој могућој мјери ова питања са НИС2 директивом ЕУ”, казао је први човјек МЈУ.

Додаје да је Влада у Министарству јавне управе формирала Владин Цирт, који ће имати улогу ГСоц(Говернмент Сецуритy оператион центер) са 24/7 надзором мреже државних органа и Владине инфраструктуре. Тај тим ће бити подржан од стране међународних партнера у смислу специјализованих обука. Уједно вишеструко су увећана финансијска средства за издвајање за сајбер безбједност.

“Када говоримо о кадровима, на моју иницијативу је свим службеницима запосленим у органима државне управе који раде на пословима информационе безбједности, Влада кроз доношење Одлуке о измјенама и допунама Одлуке о додатку на основну зараду за обављање послова на одређеним радним мјестима, увећала зараде у износу до 30 одсто, како бисмо омогућили задржавање постојећих кадрова и даље јачање система сајбер безбједности довођењем недостајућих карова”, навео је министар у разговору за ЦдМ.

Такође, наводи, кроз различите програме које креира Министарство јавне управе, као што су Дигитална академија или будући Центар за едукацију за сајбер безбједност и сајбер криминал, који формирају Црна Гора, Француска и Словенија, а гдје кључну улогу имају министарства јавне управе и вањских послова и гдје је један од важних партнера Универзитет Црне Горе, обука и едукација у области сајбер безбједности биће адекватно омогућена.

Дигитализација

Министар Дукај је раније оцијенио да Црна Гора у протеклом периоду није улагала у дигитализацију, те да је највећи изазов недовољно добро развијена инфраструктура, нормативни оквир који не промовише у потпуности коришћење дигиталног потписа, електронског печата и смањење коришћења папира, али и непостојање јединствених дигиталних стандарда на нивоу Црне Горе за развој електронских сервиса.

ЦдМ је Дукаја питао да каже шта ово конкретно значи, те који напор је он конкретно направио да се ситуација промијени, као и хоће ли и колико бити уложено у систем дигитализације.

Министар подвлачи да недовољно улагање карактерише претходни период, кад је у питању дигитална инфраструктура, дигитализација уопште.

Додаје да уз доношење већ поменутог Закона о информационој безбједности чије утврђивање се очекује током ИИИ квартала ове године нормативни оквир ће бити заокружен у Црној Гори.

“Морамо много више улагати у дигиталну инфраструктуру и Министарство јавне управе је креирало пројекат државног Дата центра, јер жели да као и друге државе региона има неопходну инфраструктуру за развој сервиса. Ово сматрамо битним из два разлога јер је неопходна и већа оптимизација финансијских ресурса који се троше на успостављање и одржавања децентрализоване инфраструктуре државних органа у неадекватним условима и на нестандардизован начин, који не испуњава неопходан ниво информационе безбједности. Дакле централизација доноси веће уштеде и већу безбједност”, јасан је министар.

Казао је и да пројектом Одговор на Цовид 19, планирају нови Портал еУправе, који интеграцијом националних система за идентификацију и аутентификацију НСИД и националног система за плаћање такси НСНАТ, као и унапређењем система за размјену података и развој 10 нових сервиса представља велики корак ка дигитализацији државне управе.

“Планирали смо у 2023. годину и пројекат ЦА – увођење стандардизованих услуга повјерења, електронски потпис, квалификовани, временски печат, електронска достава за органе државне управе који треба да резултирају у складу са новим Законом о електронском документу, који је донијет ове године и ступио на снагу у децембру, као и Законом о електронској идентификацији и електронском потпису, потпуној дигиталној комуникацији са грађанима”, најављује министар јавне управе.

Оснаживање система локалне самоуправе

Дукај се осврнуо и на процес децентрализације и оснаживање система локалне самоуправе, за који каже да је био један од приоритета Министарства јавне управе од формирања 43. Владе Црне Горе. Објашњава да је у том правцу формирана Радна група за израду анализе функционисања локалне самоуправе у Црној Гори, која је састављена од представника Академске заједнице, Заједнице општина, шест локалних самоуправа, невладиног сектора и представника министарстава која се у свом раду дотичу локалне самоуправе.

“Радна група има за циљ да дефинише методологију којом ће се урадити анализа и да анализу реализује у што скоријем року.Та анализа ће показати прави путоказ и смјер којим треба да иде процес децентрализације локалне самоуправе у Црној Гори.Прва сједница Радне групе одржана је 7. новембра ове године. С друге стране када говоримо о квалитету и палети услуга на локалном нивоу Министарство је покренуло читав низ консултација о дигитализацији локалне самоуправе, гдје је недавно у Подгорици одржан округли сто са представницима свих локалних самоуправа у Црној Гори о развијању електронских сервиса на локалном нивоу. Сљедећи округли биће у Никшићу и након њега мислимо да ћемо дефинисати које су потребе локалних самоуправа, а које могућности нашег министарства за унапређење ових врста сервиса у црногорским општинама”, закључио је министар у разговору за ЦдМ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: