Духови прошлости прогањају Бошњаке
1 min read
Џевад Галијашевић
У књизи Џевада Галијешевића анализира се историјски контекст погрешних политика муслимана у БиХ, зачарани круг сталних сукоба са Србима и Хрватима.
„Бошњаци су у последњих 250 година непогрешиво следили погрешну логику увек мислећи да су им проблем Срби. Таква политика је и данас превлађујућа и ништа се не чини да се та странпутица прекине”, рекао је Џевад Галијашевић, стручњак за безбедност, на бањалучкој промоцији своје књиге „Духови прошлости”. „Књига се бави једном врстом историјске и политичке анализе. Бавим се и прилажем потуно нове прилоге за биографију Алије Изетбеговића. Разговарам о начину како су муслиманске политике и политике данашњих Бошњака изазивале негативне безбедносне последице у историји. И како се ништа није променило од 19. века и како је цели контекст постављен искључиво на томе да се са Србима и у будућности наставе сукоби”, каже он.
Некадашњи министар полиције РС Дарко Матијашевић, који је председник Покрета „Одбрана Српске”, рекао је да је аутор дао мишљење о питањима исламизма као основе посебног идентитета у БиХ и шире, „заснованог чак и на елементима нацизма и терора”. „Аутор дискретно доказује да корени исламизма имају основу у екстремној индоктринацији муслиманске елите у БиХ, на основу моралних порива историјског комплекса више вредности. Аутор дефинише исламски нацизам и повезује га и лоцира у ’босански концентрациони логор’, појашњавајући везе џихадиста и нациста, или, како је рекао, ’усташа са фесом’, са посебним акцентом на босанске исламисте као лажне антифашисте на крају Другог светског рата. Документоване су базе и кампови ’прозападних муџахедина’ у грађанском рату на крају прошлог века. Аутор је тумачио и аспект српско-муслиманског националног идентитета”, рекао је Матијашевић.
Галијашевић своју тезу образлаже тврдњама да су Бошњаци Србима замерили и Први српски устанак, Карађорђа и Милоша, оба балканска рата па чак и то што је Ататурк укинуо калифат, што су, како каже, босански муслимани на делу показали у Првом и Другом светском рату. Он сматра да су „Бошњаци добили историјске комплексе због тешких пораза у свим ратовима”, у које су, додаје он, улазили због погрешних политичких одлука.
„Ако бошњачки народ жели да избегне нове поразе, мора да препозна своје комшије, мора увидети и знати да Срби мисле другачије о БиХ као заједничкој држави, као и Хрвати. И да схвате да нису позвани да расправљају о томе зашто Срби и Хрвати другачије мисле већ да то уваже”, каже он.
Галијашевић констатује да припада мањинском ставу босанских муслимана који настоје да објасне разлоге великих историјских и друштвених пораза и да покушају наћи одговор како изаћи из зачараног круга и своје комшије прихватити као историјску и етничку браћу. Галијашевић је још рекао да су босански муслимани против Срба учествовали у гушењу устанака у Србији, па затим у Балканском рату на страни Османског царства, у Првом светском рату уз Аустроугарску, а у Другом светском рату на страни Немачке. „Сада нас ти духови прошлости као авети прогањају када се и након потписивања мировног уговора јављају муслимани који кажу да су грађанска опција. Нема грађанске опције у исламу, таква исламска земља не постоји”, истиче он.
Говорећи о свом деловању у Југославији, Галијашевић подсећа да је једном у муслиманском месту у БиХ пре рата организовао митинг подршке Србима и Црној Гори на Косову и Метохији.
„Они који су ме оптуживали ваљда нису знали да 1981. креће албанска побуна на КиМ и да сам тада био послат тамо са другим бригадама из бивше земље. У то време су на КиМ силоване часне сестре, око 1.300 српских споменика је порушено, у ваздух је летео Гранд хотел у Приштини, а тамо су и нас нападали. То искуство ме навело да у БиХ организујем митинг подршке, а никаква антибирократска револуција, јер ме нико није могао уверити да се тада тамо дешава ишта друго до бесомучни прогон Срба, који траје до данас”, истиче Галијашевић.
Жртва прогона и логораш
Галијашевић подсећа да је пре рата учествовао и на конвенцији за Југославију 1992. године, где је говорио заједно са Милорадом Екмечићем, Џемалом Соколовићем и Бранком Костићем. „Ухапшен сам после те конвенције јер су Алија Изетбеговић и СДА већ тада слали људе у Јастребарско, Ђаково и Дугу Ресу на обуке за специјалну полицију”, каже Галијашевић.
Након априлског митинга у Добоју за очување Југославије, на ком се окупило 15.000 људи, поново је ухапшен, а потом се, каже, нашао на списку људи из Маглаја које је требало уклонити, а на ком су били углавном Срби.
„С нама у Већници Банског двора у Бањалуци седи хрватски књижевник Анто Маринчић, који зна да се од њега тражило да то обаве ХОС или ХВО. Анто је то одбио и то му у Сарајеву никада неће опростити. Прошао сам 1992. кроз логоре и затворе као једини муслиман у којима су били затварани Срби”, истакао је Галијашевић.
A koje je poreklo Bošnjaka?