Духови Клинтонове прошлости прогоне и Бајдена

Кад је пре двадесет година помиловао нарко-трафиканта чији је отац био милионер и донатор демократа, Бил Клинтон је изазвао огроман скандал, али није претрпео политичку штету јер се већ налазио на крају другог мандата. За разлику од њега, Џо Бајден се са истом афером суочава већ на почетку владавине. Прича је поново оживела пре неколико дана кад је изабрани амерички председник објавио да у администрацију уводи двојицу демократа који су својевремено притискали Белу кућу да Карлоса Вињалија, осуђеног за шверц кокаина, избави из затвора. Да иронија буде већа, актери догађаја, Алехандро Мајоркас и Хавијер Бесера, постају секретар за државну безбедност, односно министар здравља. Тако људи који су лобирали за нарко-трговца преузимају ресоре у чијој је надлежности да се боре против шверца наркотика и епидемије предозирања.

Како пише „Вашингтон пост”, Клинтон је последњег дана на функцији извукао Вињалија из затвора на наговор, између осталих, и Мајоркаса и Бесере, који су и тада важили за утицајне званичнике Демократске странке у Калифорнији – Мајоркас је био тужилац у Лос Анђелесу, а Бесера конгресмен. Кључно је да су били пријатељи са Орасиом Вињалијем, оцем осуђеника и богатим бизнисменом који је финансирао предизборне кампање демократских политичара, укључујући Бесеру.

Део јавности, полиција, тужиоци на овом случају и судија нису скривали бес, оптужујући Клинтона да је показао да они који имају новац и политичке везе не морају да брину ма какве злочине чинили. Тврдили су да овде није било ниједног другог разлога да се осуђенику смањи казна изузев политичке трговине, запитавши се зашто нису помиловани и Вињалијеви саучесници, црнци без утицајних родитеља. Случај је био утолико нечувенији због тога што је управо Клинтонова администрација изменила кривични закон тако да су људи одлазили на дуге затворске казне чак и због поседовања, а не само продаје, мале количине наркотика. Један од сенатора који се највише потрудио да закон буде изгласан у Конгресу био је Џо Бајден. Драконске мере најтеже су погодиле најсиромашније слојеве и посебно афроамеричку заједницу.

Америка је тада већ увелико била у такозваном рату против дроге. На чување јужне границе, Агенцију за сузбијање наркотика (познатије као ДЕА), и одржавање затвора у којима су завршавали људи и због најмањег преступа са дрогом, од седамдесетих до данас је, процењује Центар за амерички прогрес, потрошено билион долара. И тада и сада, критичари су се питали шта је сврха рата против дроге ако ће политичари пуштати шверцере на слободу.