Дрзници нашег доба

Пише: Драгана Б. Мијушковић

Ако је шта уносан посао данашњице, а то је осипање и критиковање Српске православне цркве и ћирилице. Што више удариш по томе, то бољу плату зарадиш. Годинама уназад свака ријеч нашег Митрополита Црногорско-приморског г. Амфилохиjа се мјери и премјера. Душебризници увијек неку скривену ноту религиозне нетрпељивости виде у томе.

Двије колумне Балше Брковића и Лава Лајовића директно злонамјерно ударају у СПЦ.

Први је познат као анархиста, па да му припишемо томе овакво његово мишљење, међутим позадина је мало другарича, а има политичку страну медаље; све се ради на томе да се утиче на бирачко тијело и да се не говори о заједничком кандидату опозиције. А коме ово иде у прилог? Тако је! ДПС-у!

Брковић је написао „Како било – изјавио је митрополит, неки дан, помало славодобитно, као да му је баш драго што је тако – да дјеца у Црној Гори више не уче ћирилицу! Звучи језиво. Ко је и кад донио такву одлуку? О чему прича овај човјек?

Ја се господине Брковићу питам: О чему Ви говорите? Пребројте колико је дјеце са свједочанством на ћирилици и на који начин се уопште могло добити свједочанство на том писму? Да Вам ја кажем, у одјељењу гдје учи моја ћерка само 5 од 27, хоћемо даље? А, зашто је тако, зато што сте одмах стигматизовани ако сте претходно написали захтјев да свједочанство добијете на ћириличном писму. У многим школама у Никшићу, родитељи нијесу били ни упућени у то да имају право да сами одлучују.

Други колумниста који ми је привукао пажњу је свакако Лав Лајовић, бивши извршни директор „Побједе“, а данас ђакон тзв. ЦПЦ. Наравно и он је осуо по јединој канонски признатој Цркви у Црној Гори. Па се распиштољио и говори о хришћанству и Богу. Говори, баш као они популарни говорници који на Западу згрћу огромна богаства просипањем из шупљег у празно.

Лајовић на јако приземан начин горови о СПЦ:

„Да парадокс буде већи док народ сиромаши имамо енормно богаћење те „цркве“. Таква „богаташка црква“ у вријеме немаштине постаје истинска саблазан, глува за стварне потребе и невоље људи и затворена за оно Божје. „

Да се господин Лајовић бар мало разумије у Светосавље, у есхатологију наше дивне вјере, те да је прочитао нешто од Светих Отаца, папир би му био исписан неким другим реченицама, оним у којима се осјећа благодат Свевишњег. Али, те његове колумне нијесу писане за вјернике, већ за ове инстант дукљане који кроз призму ЦПЦ говоре за себе да су вјерници.

преузето са: https://ladydragond.blogspot.com/

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: