Држимо се старих пријатеља и не скрећимо са новог пута

Пише: Игор Дамјановић

Изгледа да су евроатлантске флоскуле и пароле ”да живимо као сав нормалан свет” у данашњој Србији девалвирале попут оног динара из времена хиперинфлације.

Монструм колективног Запада у Србији је до те мјере огољен да данас нико, па ни најплаћенији НВО агенти утицаја, не смију на протестима на којима активно учествују да изговоре ниједну ЕУ паролу, нити истакну ЕУ обиљежје. То им је вјероватно и од стране спонзора и забрањено. Пароле које смо слушали 5. октобра, а које сада истичу одзавањају престоницама Грузије, Словачке, Мађарске и Румуније, у Србији више не пале.

У деценији до Петооктобарског пуча суочавали смо се са злочиначким лицем колективног Запада, санкцијама и војном агресијом, а у наредних 25 касније суочили смо се његовим лицемјерјем и подлошћу, разбијањем нашег територијалног интегритета, бесконачним и беспризорним. Надахнути говор америчког потрпредсједника Џеј Ди Венса на Минхенској конференцији буди наду да ствари за цио свијет, па и малу Србију ускоро могу да крену на боље.

Ипак, ћутање наших НВО агената утицаја не значи да њихови циљеви нису исти као и колега у Грузији, Румунији, Словачкој и Мађарској. Чињеница да једино у Србији западни спонзори забрањују својим плаћеницима да их хвале говори о нашој слободарској традицији. Умјесто да хвале господаре из Рокфелер, Сорош и Чарлс Струјарт Мот фонда, или НЕД, примарни задатак српских примаоца западних грантова је олајавање глобалне конкуренције њихових газда, Русије и Кине.

Олајавање Кине је чак агресивније од олајавања Русије. Знају добро финансијери са Запада да се против Русије код Срба мало шта може постићи. Кина их међутим посебно брине због стратешких пројеката којима Запад не може конкурисати. У својој претходној колумни поменуо сам да су кинеске инвестиције у Србији већ сустигле инвестиције из свих земаља чланица ЕУ заједно. Српски извоз у Кину претходној 2024. порастао је за чак 58% у односу на 2023, са 1,2 на 1,9 милијарди долара. Кина је не само највећи инвеститор у српску путну инфраструктуру, већ и извођач радова, чија је организација супериорна. Први километри аутопутева у Кини изграђени су 1989, а већ у 2022. премашили су цифру од 88.000 км.

Када сам прошле године посјетио Пекинг, у продавници Хуавеиа поред телефона и електронске опреме примијетио сам и два модела допадљиво дизајнираних електричних возила овог бренда. На једно пуњење ови аутомобили прелазе између 1300 и 1500 км, што је 3 пута више од европске и јапанске конкуренције. Цијена им креће од 30.000, што је такође знатно ниже од онога што се производи у Европи. Како је на ово реаговала ЕУ, која је стотине милијарди новца својих грађана уложила у тзв. зелене агенде и пројекте обновљиве енергије? Покушали са Кином да сарађују и ријеше проблем загађења. Не, увели су посебне царине до 37,6% на кинеске електричне аутомобиле. Ето колико је заиста бриселској бирократији стало до екологије и чисте животне средине. Немојте да вас стога за пар година зачуди да се за пар година утврди да су еколошки пројекти ЕУ највећа корупција и проневјера средстава у историји унутар инситуција, односно најобимнији пројекат финансирања мреже НВО агената утицаја задужених да дестабилизују државе кандидате за чланство.

Поред економских и инфраструктурних пројеката Кина Србији нуди и један стратешки пројекат без преседана ”Иницијативу појас и пут” (БРИ). Овај најамбициознији глобални пројекат од почетка ХХЛ вијека, дијелом се поклапа са историјским ”Путем свиле”. БРИ има више праваца, а његов централни коридор, креће од лука у Источној Кини, па преко Суецког канала иде до грчког Пиреја и одатле пролази кроз Македонију и Србију ка Централној Европи. Колико би реализација овог пројекта додатно унаприједила, иоанко убрзано развијајућу српску путну инфраструктуру сувишно је трошити ријечи.

Можемо слободно рећи да је српско-кинеско пријатељство, темељи ударени у пророчкој визији Слободана Милошевића, од стране предсједника Си Ђинпинга прошле године означено као ”челично”, полако постаје и историјско. Кина се не мијеша у наша унутрашња политичка питања, чак се ни не труди да ријечима гради свој имиџ. У њиховој филозофији је да се доказују дјелима. Замислите само да Запад може и приближно да понуди Србији што и Кина да ли би се у нашем јавном простору могло чути ишта друго сем хвалоспјева њихових НВО агената утицај.

Пролазимо историјски моменат глобалних промјена. Стога, држимо се старих пријатеља, јачајмо односе са новим слободумним савезницама из ЕУ, пратимо промјене у САД и не силазимо са новог пута.

Информер

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: