„Државотворне“ параноје: Саво Фатић некад и сад – Ви нисте више то!
1 min read
На Подгоричкој скупштини, 27. новембра 1918. године, њен потпресједник Саво Фатић, представник социјалиста, у ствари бјелашких комуниста, изговорио је чувену и упечатљиву реченицу: „Ја вас молим, господо, да ставимо на страну Историју Црне Горе. Што се пак тиче њезине политичке историје, ја је дијелим на два дијела: на до јуче и од јуче. Ми више нијесмо Црногорци него Срби.“ (Јован Р. Бојовић, Подгоричка скупштина 1918 – документа, Дечје новине, Горњи Милановац, 1989).
Елем, са оваквим уводом су почињали текстови о Саву Фатићу на црногорском порталу „Аналитика“, послије чега су слиједили неозбиљни и острашћени осврти нечесових публициста и пропагандиста- којима је грош цијена. Како се том добошарењу придружио и сценариста серије „Божићни устанак“, ред је да се по овој теми направи одређени осврт.
Иначе, ријечи Фатића: „Ми више нијесмо Црногорци него Срби“, нико од историчара и публициста није до сада озбиљно анализирао. Наравно, за почетак ћемо изнијети минимум биографских података о Саву Фатићу који су, свакако, импресивни:
„Саво Фатић је рођен 1876. године на Ријеци Црнојевића, Књажевина Црна Гора. Једна је од најзначајнијих личности црногорског судства и један од најученијих људи свог времена у Црној Гори. Након завршетка средње школе у Русији, студирао је правне науке у Швајцарској и Италији, а дипломирао 1911. године на универзитету у Женеви. Говорио је пет свјетских језика. Са таквим образовањем, заузимао је високе функције у судству Краљевине Црне Горе, потом Краљевине СХС (Југославије), а послије побједе комуниста 1945. године- постављен за првог предсједника Врховног суда Народне Републике Црне Горе (Службени лист НРЦГ, бр.1 од 10.07.1945.г.).“
Да би се темељније показало колико су неадекватни критичари Сава Фатића потпуно промашили тему, ред је да се направи осврт на времена црногорског краља Николе Петровића, кроз чији су школски систем образовани будући бјелаши, зеленаши, комунисти.
Књаз Никола је „ора’ српски“, а Милена „у Српству најпрва Српкиња“
Црногорски историчар др Живко М. Андријашевић је, кроз свој историјски оглед под називом „Српство у Црној Гори“, на сликовит начин објаснио национално стање у Црној Гори кроз анализу школства у временима црногорског књаза, а потом и краља Николе Првог Петровића.
У том историјском огледу Андријашевић наводи: „Српска свијест у Црној Гори несумњиво није била појава коју су црногорски владари из породице Петровић-Његош затекли утемељеном и снажном у црногорском друштву, већ је била појава коју су они сами развијали и учвршћивали. С друге стране, погрешно би било тврдити да им је српска свијест наметнута од некога споља или да је неки извањац унио ову свијест у Црну Гору. Напротив, српска свијест у Црној Гори изворни је црногорски производ, али се не може спорити да су за њено снажење увелико заслужни и неки извањци.“ Затим иде податак: „У то вријеме историја се у црногорским школама учила из два уџбеника: „Прва знања за основне србске школе“ и „Кратка историја србског народа за основне србске школе“. Ови уџбеници штампани су на Цетињу 1868. године…“
Какав је био карактер тих школа, може се видјети кроз поднаслове које је др Андријашевић користио у свом огледу: „Циљ школе је био да васпита „Србина, а не космополиту“, „Да школа обликује Србо-Црногорце и спрема их за „косовску освету“, „У црногорским школама пјевало се „Радо иде Србин у војнике“, „Нови уџбеници преузимали су старе митске конструкције“, „Учило се да је државност Црне Горе зачео рашки жупан Часлав!“, „За Ивана Црнојевића се писало да је био „Србин чисте крви“, „Мит о „искри српске слободе“ и „стјецишту косовских осветника“, да би се потом констатовало – „Несумњиво, црногорска школа је спремала будуће ратнике и борце“.
Наводећи да је црногорским школама циљ био – „Доказати свим ђацима да су Срби и да нација и вјера нијесу исто“ др Андријашевић то појашњава овако: „У ‘Читанци за други разред’ ученицима се објашњава да су сви они који говоре српским језиком по националности Срби, а како сви држављани Црне Горе говоре српски, то је логично да су сви људи који живе у Црној Гори – Срби. Из тога слиједи закључак да су Срби у Црној Гори и православци и неправославци, јер и једни и други говоре српским језиком. Ако су православци и неправославци припадници исте нације, онда су они браћа, без обзира што су различите вјероисповијести, а браћа, како се каже, треба да се воле и поштују.“
Утврђујући – „Кроз наставне садржаје ширене су књажеве великодржавне идеје“, др Андријешевић то објашњава кроз следеће поднаслове: „Државна идеологија је истицала да су Црногорци „задужили Српство“, „Никола је „ора’ српски“ а Милена „у Српству најпрва Српкиња“, „Пошто је „очувала српски аманет“ Црној Гори припада „првјенство“, „Књаз Никола је био опсједнут идејом да буде „први у српству“, …
Дакле, кроз овај оглед др Андријашевић је показао да се у вријеме краља Николе учило у школама да у Црној Гори „живе чисти и прави Срби три вјере“, који „треба да се воле и поштују“ – те да је то био важни мотив државне идеологије Краљевине Црне Горе.
Овај дио приче био је неопходан јер су из оваквих школа и државне идеологије изашли будући бјелаши, зеленаши, комунисти, па и Саво Фатић који је идеолошком смислу био бјелаш – комунистичке провинијенције.
Ипак, да би се на коректан начин дошло до смисла „инкриминисаних ријечи Сава Фатића“ јако важно да се види шта су о свом националном идентитету мислили, прије свега, његови политички опоненти из Црногорске странке федералиста (ЦСФ), која је политички дјеловала од 1922. године, а службено основана 1925. године у Подгорици.
Федералисти – Црногорци су Срби, али и политички народ са посебностима
Као примјер можемо навести, рецимо, Михаила Ивановића, носиоца листе Црногорске странке (федералиста) на парламентарним изборима 1923. године. Као народни посланик и један од лидера ЦСФ, Михаило Ивановић је у Народној скупштини у Београду 9. фебруара 1924. изјавио следеће:
„…Господо, ми Срби стојали смо на челу покрета националног ослобођења. Мени би било врло жао кад ми Срби не би били у првим редовима покрета за пропагирање политичких слобода…
Ми смо Црногорци политички народ који је своју државу створио сопственом снагом и очувао је у најмучније доба историје наше расе. Немамо амбиције да будемо србијански округ, или ма чија провинција. Црна Гора била је вазда српска и мора остати српска, али… са највише права, јер у јединство уноси највише заслуга, а најмање дугова, тражи само равноправност…“
Укратко, Ивановић, црногорски федералиста, устврђује да је Србин по националности, али и припадник црногорског политичког народа. Осим тога, наглашава – „Црна Гора била је вазда српска и мора остати српска“, али 2немамо амбиције да будемо србијански округ, или ма чија провинција“.
Оваква позиција Ивановића је врло јасна, и представља политички беспрекоран став. Ипак, да се не би овим цитирањем спочитала „истргнутост из контекста“, неопходно је да се осврнемо и на историчаре, и то најбоље, који су се бавили анализирањем зеленашког покрета много прије политичких турбуленција које су се десила послије распада комунизма.
У том смислу је најмјеродавнији покојни професор др Димитирије Димо Вујовић, рођен у Добрској Жупи крај Цетиња 7. новембра 1922. године, умро је у Подгорици 27. маја 1995, који је био је историчар и академик ЦАНУ. Он је за собом оставио капитално дјело „Црногорски федералисти 1919- 1929“ (ЦАНУ, 11, 2, Титоград, издање 1981.г.).
У тој књизи (стр. 28), др Димитрије Димо Вујовић, уз напомену да су и до yсвајања страначког програма октобра 1925. године црногорски федералисти темељно расправљали о многим темама, каже:
„Једна од омиљених тема раније, па и сада, било је српство и односи Црногораца и Србијанаца. При томе црногорски федералисти још увијек Црногорце не третирају као посебан народ, нацију. Напротив, стално истичу да су Црногорци најчистији и најбољи дио српског народа, строго разграничавајући термин Србин од Србијанца.
У једном чланку „Црногорца“ (гласила ЦСФ оп. а.) се каже: „Црна Гора је била етнички једно са Србијом и онда кад је била суверена држава. Била је и остаће класична земља српске слободе и националне свијести“ („Црногорац“, бр. 17, 27. април 1925., текст- „Под знаком федерације“)
С поносом се истичу мјесто које су Црногорци имали у српској историји. Примјер: „Црногорци су горди, што знају да се у њиховим планинама свило прво гнијездо српске државе. Они су поносни, што је њихова постојбина постала прва српска краљевина и међународно призната још у 12. вијеку“. (Црногорац, бр. 19, 11. маја 1925, текст „Незадовољство Црне Горе“).
Федералисти су од себе одбијали и алузије на то да мисле да су Црногорци посебан народ. Тако се држао чак и Секула Дрљевић, који је касније ишао тако далеко да тврди да Црногорци нијецy Словени. Дакле, то је позиција до које је дошао својим истраживањем др Вујовић.
На другој страни, ријечи Сава Фатића „Ми више нијесмо Црногорци него Срби“, ововремени продавачи магле су пласирали јавности на овакав начин – „Погледајте, ево како су нам и када укинули црногорску нацију“?! Насупрот томе, академик Димо Вујовић за зеленаше, главне противнике Сава Фатића, каже – Црногорски федералисти „су од себе одбијали и алузије на то да мисле да су Црногорци посебан народ“, „стално истичу да су Црногорци најчистији и најбољи дио српског народа“.
Збиља, да ли ће нам црногорски, бошњачки и влахбански историчари у Црној Гори, попут господе Новака Аџића, Шерба Растодера и Микрослава Ћосовића, сада „открити новост“ да су црногорски зеленаши такође „укинули црногорску нацију“, или, на примјер – да је Црногорска странка федералиста, на свом конгресу октобра 1925. у Подгорици, показала – „да се ништа не разликује од Сава Фатића у приступу црногорском националном питању“?!
Свакако, остављајући ову тројицу историчара да се чешкају по глави и размишљају да ли имају рупе у знању, или проблеме са недостатком логике, када не виде да су Саво Фатић 1918. и Михаило Ивановић са Секулом Дрљевићем и осталим федералистима 1925. године исто говорили: „Ми смо Срби“, ми идемо даље у тумачењу смисла ријечи Сава Фатића.
Центристи и федералисти – ми споримо око индивидуалности
Да је др Димитрије Димо Вујовић у праву, те да је Секула Дрљевић у том периоду, размишљао исто што и остали црногорски федералисти, имамо примјер дијела говора Секуле Дрљевића у Народној скупштини у Београду, 16. фебруара 1926. године:
„…Ту традицију нашој војсци (односи се на војску Краљевине СХС оп. а.) нема ко други дати сем војска, до уједињења независних држава Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе, дакле двију српских независних држава, а то је војска српскога народа… По појму нашега народа постојали су само јуначки Црногорци и јуначки Шумадинци, постојао је само јуначки српски народ…“
Елем, морамо примјетити да је овим говором Секула Дрљевић заиста претјерао, те да је са удаљености од 90 година лупио такав шамар модерним црногорски квазиисторичарима, публицистима и сценаристима – да су им уши зазвоњеле у дисонантним историјским тоновима, па су елеганто заобилазили овакве „неприхватљиве“ говоре Дрљевића.
Дакле, у овом говору Дрљевића из 1926. опет видимо јасну линију федералиста, гдје Дрљевић Србију и Црну Гору до уједињења види као као „двије српске независне државе“, са истицањем „јуначких Црногораца и Шумадинаца“, очигледно – као два главна „политичка народа“ унутар српског народа. Додуше, доцније су црногорски федералисти, индиректно и Војвођане третирали као посебан „политички народ.“
Да би слика била комплетна неопходно је знати – какав став су имали црногорски федералисти према другим Србима, као и према Македонцима. Академик Вујовић на страници 209. каже о томе следеће:
„Иначе, црногорски федералиста су били осјетљиви на покушаје негирања Срба у појединим кра]евима. Тако је Секула Дрљевић критиковао Стјепана Радића зато што је на неким зборовима негирао постојање Срба у Далмацији,“(Вечерња пошта, бр. 1509, 16. јул 1926, Разговор с послаником г, С.Дрљевићем).
Саво Вулетић је био забринут одрођавањем Македонаца, који су „Срби и само Срби“, (СБНС, ЛИВ Редовни састанак, 1. март 1926., 106.).
О њиховом односу према муслиманима, проф. Димо Вујовић на истој страници каже: „Црногорски федералисти су расправљали и о народној припадности муслимана. Секула Дрљевић је говорио да, пошто нема југословенског народа, муслимани морајy бита Срби или Хрвати.
У вези са извјесним својатањем црногорских муслимана од стране Мехмеда Снаxе, вође јyгословенске муслиманске организације, Дрљевић је тврдио да су у Црној Гори прије yједињења живјели само Срби муслимани, јер су Турци послије 1878. године напустили Црну Гору. Дакле, по Дрљевићу, црногорски муслимани нијесу никакви Јyгословени у смислу народне припадности, него Срби. Ове концепције црногорских федералиста не разликују се од концепција у онда владајућој грађанској политици и науци.“
Нема сумње, Секула Дрљевић је овим својим ставовима само потврдио снагу онога што се учило у школама књаза Николе Петровића, а што је др Андријашевић у свом историјском огледу овако објаснио: „И у ‘Читанци за трећи разред основнијех школа’ (1898), …, црногорским ученицима се поново напомиње да су сви они који живе у Црној Гори – Срби, али и да њихова отаџбина није само Црна Гора, већ да њихову отаџбину чине све српске земље: ‘Отачаство је ваше цијела Црна Гора и све оне земље, гдје се српски говори, српски пјева, српски слави, гдје се гусле чују, гдје се о Марку Краљевићу пјева, гдје се Вук проклиње, гдје се свети Саво слави’.“
Саво Фатић и црногорски федералисти на истим позицијама
Академик Димо Вујовић је страници бр. 208. овако дефинисао став федералиста:
„Оспоравајући југословенство као народност, црногорски федералисти су говорили о три посебна народа: Србима, Хрватима и Словенцима, и три државне идеје: српској, хрватској и словеначкој. Дакле, они још нијесу уочавали да је црногорска и македонска индивидуалност народна, односно национална индивидуалност, а о Муслиманима да се и не говори. Они су сматрали да су Црногорци и Македонци Срби, а већ је говорено о њиховом третирању Црногораца као најчистијих Срба.“
Послије ових навода покојног др Дима Вујовића, апсолутног ауторитета у тој области, може се увјерено рећи следеће – између Сава Фатића и црногорских федералиста није било никакве разлике у тумачењу сопственог националног. И Саво Фатић и политичко руководство зеленаша и комита су сматрали да су Црногорци Срби, и то „најчистији Срби“.
Разлика међу њима је била у нечему сасвим другом. Наиме, црногорски федералисти су сматрали да су Црногорци „политички народ“ у оквиру српске нације, те да имају своје индивидуалности које су створене историјом па се морају поштовати. Они су сматрали да се не смију заборављати и брисати историјске и културне традиције удружених земаља.
Саво Фатић је, са својим истомишљеницима – центристима, имао другачије мишљење по овом питању. Он је сматрао да те индивидуалности треба пренебрећи – јер су оне „несрећна творевина наше прошлости“, сматрајући да су „постојећи културни економски и ментални идентитети настали под туђим упливом у прошлости“.
Дакле, ријечи Сава Фатића- „Ми више нијесмо Црногорци него Срби“, имале су смисао да – треба потиснути црногорску индивидуалност у име јединства српске нације у оквиру које су и Црногорци. Насупрот њему, црногорски федералисти су говорили – „Ми смо Срби“, али и припадници „политичког црногорског народа“, којем треба да се поштује индивидуалност у оквиру српске нације којој Црногорци припадају.
А гдје су принципи, у том тумарању?
Управо зато, скарадно тумачење ријечи Сава Фатића највише говори о незнавености оних који нису знали да његове ставове издигну на ниво принципа, као универзалне категорије.
Јер, ми овдје имамо два легитимна става. Један је – да унутар нације треба брисати индивидуалности одређених историјских група, а други – да у оквиру нације треба развијати посебности сваке историјске индивидуалности.
Они се могу пресликати на било коју нацију. Хајдемо да их продемонстрирамо, у овом времену, на црногорску нацију. У оквиру црногорске нације, условно гледано, постоје следеће историјске групе, које имају језичке и културне посебности: Староцрногорци, Брђани, Херцеговци, Бокељи и Приморци и Рашљани (Санџаклије).
Њихово историјско искуство је такође било различито. Рецимо, Стара Црна Гора је два вијека била под Турцима – од 1499. до 1688. године када је на црногорском збору донесена одлука да се збаци турска и прихвати млетачка власт. Брда су коначно ослобођена од Турака послије три вијека – послије побједе на Мартинићима и Крусима 1796. Подгорица и Никшић су били под окупацијом четири вијека, и од турског ропства ослобођени 1876-78. године.
Сјевер Црне Горе је био пет вјекова под Турцима. Бока Которска и Приморје до Бара нису никад били у саставу Црне Горе, већ су ослобођени од Аустроугара дејствима српске армије тек 1918. године, када су ушли у састав Краљевине СХС.
Збиља, на каквим позицијама се, по овом питању, налазе критичари Сава Фатића? Ако се налазе на позицијама црногорских федералиста, у овим – новим условима и на овом примјеру, тада су се морали залагати да у оквиру црногорске нације не треба потирати, већ истицати историјске, језичке и културне индивидуалности наведених група.
Међутим, ако су радили на томе да се црногорска нација унифицира, са давањем сертификата на црногорство, кодификацији народу непојмљивог и неразумљивог новог језика, пласирањем историје по формули Савића Марковића Штедимлије, коју су чак и комунисти одбацили као ненаучну, тада се не налазе на позицијама Сава Фатића.
Реално гледано, данашњи црногорски и влахбански пропагандисти се управо и налазе на идеолошким позицијама Сава Фатића, па чак су и радикалнији од њега.
„Саво Фатић“ из власти доноси срећу на судњи дан
Данашњи критичари ставова Сава Фатића не само да не признају различитости унутар црногорске нације, већ не признају право другим грађанима да се комфорно осјећају у складу са својим националим убјеђењима. То је доказао Попис становништва у Црној Гори одржан 2011. године.
Тај попис је фалсификован, јер су структуре власти одлучиле да умјесто грађана одређују националну структуру државе. Тим пописом власт је поручила грађанима следеће – ма како се осјећали – ми ћемо то кориговати, јер смо одлучили да – „Ви више нијесте Срби, него Црногорци“. Очигледно је да се у овом случају појавио клонирани Саво Фатић.
Послије тога пописа, Милутин Ђукановић, посланик партије НОВА, је понудио властима и МОНСТАТ-у да ће дио опозиције признати попис ако се уради само једна малена провјерка. Тражила се провјера пописа само једне мале мјесне заједнице у Никшићу, и речено – ако разултати буду тачни на том мјесту – тада ће се комплетни попис признати тачним. Међутим, „Саво Фатић“ из власти је то одбио. Наравно, ради се о „Саву Фатићу“ из власти који је за двадесет шест година владавине економски нагрдио Црну Гору.
За вријеме његове владавине из Црне Горе се иселило 140.000 њених грађана, а задње анкете показују да Црну Гору жели напустити 50 одсто младих људи. Мајке са више од двоје дјеце протестују на улицама, спавају на њима, тражећи да се њиховој дјеци обезбиједи накнада за голо преживљавање.
Међутим, „Сава Фатића“ из власти не интересују одсељени и они који ће отићи, као и „неке тамо мајке“ и „нека тамо њихова дјеца“, јер њему, очигледно, они и нису потребни.
Али зато, интересују га фалсификовани историјски серијали и лажни пучеви. Интересују га локални избори у Никшићу гдје ће супериорном демонстрацијом политичке кате побиједити – тешког противника којег неће бити на такмичењу, а све уз запаљиве говоре гдје ће обећати васкрс Љуба Чупића, и срећу која ће се појавити пар минута послије судњега дне, којег ће сам изазвати.
Елем, како ствари иду – оргинални, историјски Саво Фатић, који је имао европско образовање и знао пет језика, још ће испасти диван у односу на ововремене „Саве Фатиће“, у којима се родио дух противника па имају големе невоље у тражењу изгубљеног сопства док пливају у гомилама новца.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
E ovakvih teletabisa nidje nema…
E Bogomi Raśa , ti pošteno reče , jeste svi vi ovđe sada veliki srbi ste se nekada pisali crnogorcima , to ja zborim odavno a jedino ti prizna , i svaka ti čast !
Vidi se da si častan čovjek pa reče onako kako je bilo i nikako drugačije , pa očekujem od g.Grubača da nam u jednoj kolumni opiše , kako on zna , kada se tačno ośetio srbinom , dali tokom studiranja u Beograd ili tokom pohoda na Dubrovnik ?
Svaka grješka iz prošlosti Srba, a kamoli nepojamna, paradržavna monstr Kraljevina SHS, koja je dala, nešto malo poslijen, mahove komunističkoj antisrpskoj revoluciji, i svaka druga grješka u prošlosti, naša je sadašnjost, i još gore, naša, skoro izvjesna, BU-DU-ĆNOST!
Kad pišem o prošlosti, mislim i govorim o budućnosti!
… Pa, ko je razumio, taj je i shvatio!
“Moje misli i prva saznanja rodila su se ovdje, izmedju Kamenika, Komova, Prokletija i Durmitora. Kasnije sam ih neprekidno pronalazio – širom svjeta. Nikada pronađene do kraja te misli stalno su se vraćale Crnoj Gori. Osjećao sam da svijetom nosim teret rođenja – teret Crne Gore….
Nositi neprekidno u sebi Crnu Goru znači i dar i prokletstvo. Crna Gora je i morska pjena i sniježna prašina, igra kamenih litica i sunovrat potoka, grohot bitaka i pijanstvo ratova. To je zemlja nade i očajanja, jave i snoviđenja…
To je zemlja najveće krajnosti – dubokog mraka i raskošne svjetlosti, slobodni zatočenik i usužnjena sloboda. To je nikad ne napisana istorija u kojoj su ljudi vjekovima plakali kriomice i svoje i tuđe suze.
Crna Gora je država koja nije znala za državne granice, kao što nije znala za granice između života i smrti. Ona je vječito otvoreni prozor slobode, koja neprekidno nosi raskinute lance ropstva, stalno u ranama koje ispira kapljicama rose…”
Грубачев текст је за уживање. Али, кад видим како дукљански ботови пизде и косе чупају, па ка пјани млатињају о Војиновох војној књижици и Дубровнику, јер им је текст полупа и мали и велики мозак, тачно сам стопут срећнији.
He , he , ma nama je važno da si ti sto puta srećniji , jesi li se i ti Raśa ka’ Vośa pisao crnogorcem u vojnu knjižicu ?
Сви смо се Маша писали Црногорцима и у војну и у колијевку а кад то напишеш то ти је значило да си најчистији Србин и Великосрбин.
Е кад су нам почели поповати нови Дрљевићи тај смо кота у ријеку бачили.
Сад смо Срби па ти мош мирно црћи да се не шјекираш.
Е како ми те је мило читат сад кад ……. Иди чоче убијеђуј Албанце да су Црногорци.
Господине Ратко, од овога вашег одговора Маша се неће брзо опоравити. Свака вам част!
Iskreno, i nadao sam se da ću se makar sa tobom, dobri i pametni Kučki prijatelju, razumjeti – ako i neću sa mnogima!
… Da se urazumimo i povratimo elementarni dignitet!
Da ne nasjedamo i iscrpljujemo se u najblesavijoj mogućoj polemici! U bjesmislenom nadgornjavanju jesu li Srbi iz Crne Gore, Srbi!?
Što nas sve zajedno kompromituje i ponižava količinom gluposti, koja tim povodom kulja iz brata zaslepljenog mržnjom na Srbina, Srbiju i sve srpsko!
U tome prepoznajem nepojmljivi, još i suludi mazohizam Novocrnogorca, Montenegrina i Dukljana!?
Koji mržnjom na Srbe produkuju mržnju na same sebe, na sebe bivše! Jednakim psihopatološim mehanizmom bivše braće, Srba katolika i muhamedanaca! Koji će, taj opskurni mehanizam samomržnje, da skonča u bestijalnom i nezamislivom zločinu genocida u NDH!!!
Jesmo li to i mi tamo krenuli!? Spremni na braću!?
… Kako ja, sa najvećim pravom mogu o tome da govorim! Mogu, jer, čitavu vječnost stojim usamljen u stavu, da krivica nije jednosmjerna : ako su oni učinili najveći zločin nad bivšom srpskom braćom, Srbi su učinjeli najveću istorijsku gešku, i njima nepravdu! Kada su ih nakon Velikog rata izdali, kada smo ih se sramno odrekli, ostavili na goloj ledini monstr Kraljedine! Prepustili ih sebi samima, drugima, tuđim uticajima!
Jednako smo tako, bezumno, postupili i sa Srbima u Makedoniji! OstavilI ih u “ bezteženskom stanju „, nepotrebno se opteretili i bugarskom hipotekom! Kako je svakom bilo belodano jasno da u istočnim krajevima žive ljudi sa snažnim bugarskim nacionalnim identitetom. Pa su nam, zar, trebali Bugari i teritorija Istočne Makedonije, a nijesu, NIJESU (!?) SRPSKA DALMACIJA, SRPSKA BOSNA, JOŠ I SRPSKA SLAVONIJA!!????
… SVOJE, ŠIROKO I PROSTRANO, SRPSKIH KATOLIKA I MUHAMEDANACA NEĆEMO (!?), SRPSKO NEĆEMO – A HOĆEMO MRVICU TUĐEG, BUGARSKOG!!!
Da bi u godinama koje su pristizale, sa komunistima pristizale, izgubili i sve svoje, i ono malo tuđeg!
Pa su eto baš tamo u sirotu Makedoniju, srpski Mitići, među njima i nekolicna najboljih srpskih komita, koji su goreli i izgoreli u srpskoj nacionaloj vatri, kao i svi Srbi Tetova, pa su njihovi potomci danas Mitkovski, Petkovski … Makedonci, zar!? Srbi, svakako nijesu! I oni nijesu Srbi, našom krivicom!
Sa istim pravom, još onda sam govorio o Božićnoj pobuni, kao nesrećnoj posljedici rođačke i dinastičke bezumne zađevice! Đe đed i unuk ne mogu, a MORAJU, morali su, kako su znali i umjeli, nije pitanje, da prevaziđu, koliko gođ složeni konflikt! … Kako u pozadini sukoba stoje najvažniji nacionalni i državotvorni interesi Srba! … Svesrpski, oni jedini i pravi interesi cjeline srpskog naroda!!!
Kako još i novoustanovljena, i bez sumnje legitimna vlast Kraljevine SHS, a ustvari srbijanska, postupa krajnje neadekvatno i pogrješno! I prije, i u samoj Božićnoj pobuni, do koje nije smjelo da dođe, da je pameti bilo!!! Ali se zato koriste neadekvatna, pogrješnja srjedstva i prekomerni odgovori! Dugoročno štetni, kako je to moralo da se zna! Vlast postupa, doduše legitimno, ali svakako pogrješno i bez takta, neuvažavajući ni istorijski doprinos Srba iz Crne Gore! Ni činjenicu, da su svi učjesnici pobune Srbi, među njima i oni najbolji! Uz to, vlast ne obazire, abera ne da, za onaj svima znan, specifični mentalitet plemenskih, ratničkih Srba! Vlast, rečju, postupa diletanti i nerazumno!
Ne treba to niko da kaže Srbima iz Crne Gore, potomcima i Janka Vukotića, i Krsta Zrnova! Dvojice srpskih vitezova, na različitim obalama, nošeni hudim strujama! Najmanje o tome treba da nam govore Srbi odsutni iz Srba, iz sebe izbježali!?
Zar, od njih da slušamo kako Srbi iz Crne Gore onda zavadiše međusob’, na svoju srpsku štetu! Što je njih uopšte pa briga za naša srpska posla!?
I da ja možda, i ovdje možda, nijesam bježao od ove teme na ovaj način?
I ko mi je razložni sagovornik, i ođe, i tamo u srbijanske sumaglice?
Zato ja mislim da mi Srbi iz Crne Gore imamo moralno pravo i obavjezu, jer našom pozicijom stojimo po sredni problema nepristrasno, nijesmo nijedna ona zaumljena strana, ni amo smo, ni tamo, izvan sukoba, da prvi pokrenemo, objektivno analiziramo i produktivno, nepristrasno preispitamo dva kjučna događaja, koji su determinisali i bitno uslovili našu svesrpsku budućnost!
Kako te budućnosti Srba, svih Srba, i nema, bez Srba uz Srbije, prije svega! Ali ni bez Srba iz Crne Gore, takođe! Bez dvije srpske države! … Ako bude sreće, i one treće, prekodrinske!
Kako se to, bez sumnje, tiče prije svega Srba iz Srbije i Crne Gore, pa tek onda i svih drugih! Kako smo baš mi, neko manje, neko više, odgovorni za sve dobro, ali i za sve ono loše i najgore, što nas prati od Velikog rata, Kraljevine, Božićne pobune, i komunističke antisrpske revolucije!
Kako sve to svezano u mrtvi čvor, zapečaćeno komunističkom revolucionarnom pomamom, na već smrtno ranjene Srbe!!!
Ako ne možemo da popravimo, možda možemo da pomirimo isključive i oštro suprotstavljane percepcije! Ostrašćene, neobjektivne i lažne! Samoobmanjujuće!
Koje ne samo što nam nisu od pomoći u dolazeće, već su nemerljivi teret, olovni okov na nogama srpskog korpusa!
Koji nam neće dati naprijed!
Razjedinjeni, podeljeni Srbi!? U najgore vrijeme odeljeni, kako nijedno vrijeme nije dobro za Srbe, a ovo je najgore!
Podeljeni i oni najbiži, krvno i rođački povjezani, dva rođena brata, Srbin iz Crne Gore i Srbijanac!???
Da se to odista nije i dogodilo, kao u najgroznijem snu dogodilo, u noćnoj mori, svaki bi rekao, da je sve moguće, samo to nije : posvađani i odeljeni Srbi u Crnoj Gori, još i u prikrivenu omrazu sa srbijanskim bratom!? … Kukala nam majka, i jednima, i drugima, i trećima!!!
… Ne treba nama drugi neprijatelj, Đerkoviću, prijatelju, i brate!!!
Ili u pamet, pa da gasimo vatru! Dok možemo, da gasimo!
… Ako uopšte možemo!
Kako to zavisi, nemoj da niko podcjeni sebe, i od nas na ovom blogu!
I od nas zavisi!
Slažem se Đerkoviću da je Đikanov komantar jedan od boljih ikad pisanih ovđe , naravno sa aspekta političke ideje koju dijelite .
To je jedan iskren i sveobuhvatan pregled stanja i zabluda koji su tu ideju doveli tu đe danas jeste , u ćorsokak .
Sve je dobro napisao sa zakašnjenjem od 70-80 godina , da je ovo napisao neđe 1918-41 imalo bi svoju svrhu , ovako nakon svega što je bilo od 1918-1929 , pa ponovo od 1941-1945 , nakon bratskih pokolja , nakon života u SFRJ , SRJ , SiCG , ovaj lijepi tekst je suštinski emotivno nostalgično štivo žala za prošlim vremenima !
Još je 90-tih najpametnija srpkinja g.Latinović govorila da se srpska politika svela na “ stalno gledanje unazad i pokušaja da se iz ovog vremena isprave greške iz prošlosti “ , pa je sa razlogom takva politika nije razumjela kod međunarodne zajednice i osuđena je od sankcija do bombardovanja .
Zato šturo zvuče vaša pravdanja nedjela od 1918 pa sve do 1995 , da je bilo pametnije političke elite možda bi ta ideja i zaživjela , a ovako polako odlazi u zaborav , ništa se dobro ne može graditi na nepravdi !
I danas da umjesto kao ljudi priznate greške sa kojima vi sem ideološke veze ništa nemate , kao što sam ja kao pravi crnogorac osudio bezumne likvidacije četnika maja 1945 , vi nam nudite nebuloze kao da smo travu pasli !
Još se vidi dim sa zapaljene kuće i đece Petra Zvicera !
Kojeg ćete to više bosanskog muslimana ubjediti u bilo što ?
Ili makedonca , hrvata, kosovskog albanca …realno svuda ste vrata zalupili , i ta vam politička ideja može živjeti samo u pojedinim glavama , a i sami znate da je neostvariva .
Crnogorski narod ne mrzi srbe , što nam ođe stalno spocitavate , nasuprot mi bližih od njih nemamo , ali hoćemo uvažavanje naše istorijske posebnosti , a ne prosipanje nebuloznih retardiranih zamjena teza za priučene ponavljače .
Ovo su nova vremena , nijesmo ih birali nego su nas zapala ovakva , treba se posvetiti nekim mogućim realnim ciljevima , bez prisvajanja i otimanja istorije , negiranja nacije , države , crkve ..
A realno nemamo nijedne političke stranke koja bi imala snagu da nas sve okupi oko tih univerzalnih vrijednosti , zabili smo se u nacionalne rovove i režimo jedan na drugog , a život polako teče .
Dragi brate Djikane,ovaj tvoj gornji komentar je jedan od najboljih koji sam do sada pročitao.
Sve si pogodio i onda kada druga strana nema argumenata okreće na sprdnju i provociranje.
Po mom skromnom mišljenju Jugoslavija jeste bila greška,pogotovu kada znamo da smo u tom trenutku mogli praviti državu kakvu smo htjeli,nažalost,izabrali smo najgoru varijantu.
Netreba biti pametan pa vidjeti da ovo što nam se danas dešava vuče korene iz naših pogrešnih odluka u prošlosti,a jedna od najvećih grešaka je upravo ta da smo olako pustili taj dio srpske populacije koji su promenili vjeru da se toliko udalje od svog srpskog stabla,da je danas nemoguće da se ikada vrate(čast pojedinim),velika je tu krivica i naše crkve koja je tada govorila“da Srbin može biti samo onaj koji je srpske vjere“,mi vidimo da je to samo kod nas slučaj dok nam Nemačka,Amerika,Švajcarska pa čak i Albanija dokazuju suprotno.
Naša nesreća je i u tome da smo uvijek imali za neprijatelje najveće sile, koje su opet taj dio našega naroda okretali protiv nas.
U zemunskom arhivu se čuva veliki dio korespodencije između zapadnih sila i Austrije sa jedne strane i osmanskog carstva sa druge, sve uoči berlinskog kongresa gdje se dobro vidi da su sve njihove nakane bile usmerene,ne protiv Srbije,nego protiv srpskog naroda.
Danas je ista situacija,ništa se nije promenilo,samo su na tu listu bivših Srba dodati i Montenegrini.
Pa šta nam je činiti?
Nijesam znao da se Grubač pisao crnogorcem u JNA , ali ga znam iz Nikšića bio je uljudan , primjeran i dobar đak , i začudio sam se kada sam čuo da je otišao u dobrovoljce na Dubrovnik .
Nijesam mogao da zamislim njega i pušku , ali nešto se prelomilo u njemu i postao je radikalan , dešava se to da se ljudi okrenu za 180 , čudo je propaganda .
Mada nije on jedini , znam ih koliko oćeš što su od popisa do popisa mjenjali naciju , to je sprdnja jedna .
Откад се ти ,,маша,, убаци у ,,племе Дробњаке,,!!??Твом лудилу нема краја…Жешћег бота на овом порталу нисам видио.Каква тебе мржња покреће и иозједа…!!???
E tako te volim , kada zboriš po crnogorski , ja ću da „dognam“ gajbu piva kad budete ponovo pekli krme , i ne znam što se ljutiš kad je sva Crna Gora viđela kad je srbadija Barska pekla krme .
E sad u vezi ustanka 13 jula sve je poznato , KPJ je organizovao i vodio ustanak , masovan odziv je bio jer su svi imali jedan cilj , osloboditi zemlju od okupatora .
A Božićni ustanak je drugačija priča , tu je srpski okupator to odradio suptilnije organizujući domaće janičare kroz bjelašku omladinu , potplaćujući , klevetajući …tako da ta dva ustanka nijesu za poređenje .
E kako su žene dočekivale srpsku vojsku i ne znam , to je jedino tebe mjerodavno , ali znam da je srpski komandant Živojin Mišić napisao naredbu svojim trupama u Crnoj Gori :
„Da se na teritoriji koju je naša vojska OKUPIRALA , spriječi svaka agitacije pa ma od koga dolazila , svim sredstvima i bez ustezanja“ !
Sam priznaje da je okupacija .
Eј Машја,немој толико да ботујеш… ја сам писао у претходном посту на српском језику као и увијек,али са не баш књижевном варијантом у коју сам убацио неке локализме да бисмо се лакше споразумјели.
Ви Дукљани сте иначе познати да не знате падеже ни граматику,а ни правопис вам није никад био јача страна,па да ти олакшам комуникацију.Мало си контрадикторан око ових устанака.Како то да се народ није у значајнијем броју „примио“ на Божићни а истог дана је букнуо 13.јулски,и обухватио цијелу ЦГ??Или није била окупација у правом смислу,па народ и није имао јачи мотив да се придружи тзв.устаницима ?Ако је то била класична окупација од стране Србије,као аустрогарска или италијанска ,интересује ме гдје су се налазили логори за цивиле или разоружане војнике ?Што се тиче 13,јулског,није тачно да је само КПЈ организовала и подигла устанак,било је ту још организатора.Конкретно демобилисани официри Краљевине Југославије.Нису ни сви били комунисти у том моменту,комунисти су тада били мањина .Оно што је значајно,13,јулски је подржао сав народ,осим Секулиних присташа.Интересантно ,Секула „вратио“ државу а народ дан касније одговорио масовним устанком против те државе.23 године раније,“укинута“ држава,народ није у Бог зна коликом броју био мотивисан да устане.А та прича о домаћим јаничарима ти је скроз без везе.Јер ти јаничари како их ти зовеш или за тебе политички некомпатибилни људи, чине већину становништва ЦГ у том моменту.У прилог томе зеленаши лоше пролазе на свим изборима који ће услиједити,што је доказ да нису уживали толико повјерење народа које упорно покушавате да подвалите као непобитну истину.
Ево извјештаја међународне комисије који је мање-више познат ,па ако 500 војника и официра (једна бригада или пук) могу да окупирају и контролишу цијелу ЦГ и намећу своју вољу,не било нас.
„Тачке извјештаја који је сачинила међународна посматрачка комисија састављена из више чланова из различитих земаља, поводом избора за Подгоричку скупштину и генералног стања у Црној Гори, 9. фебруара 1919. године:
1) Трупе које су се налазиле у Црној Гори су биле југословенске, а не србијанске: њихов број у цијелој земљи не прелази 500 људи: оне нису биле уплетене у изборе и збивања око побуне.
2) Избори су били слободни пошто 500 официра и војника југословенских нису могли десетинама хиљада Црногораца наметнути своју вољу.
3) Избори су били демократскији него они практиковани за вријеме владавине бившег краља Николе.
4) Сви Црногорци су били за уједињење са Србијом и не желе повратак раскраља Николе, којега држе за издајника земље.
5) Побуна је проузрокована од стране неколико агената бившег краља, а који су потпомогнути агентима италијанским; могли су обманути неке необавијештене личности.
6) У земљи је владао мир, кривци ће бити осуђени од стране редовних судова.
7) Захтијева се да одбјегли побуњеници код Италијана у Сан Ђовани Ди Медуи и Котору буду предати француском генералну Венелу и да одговарају за рушење телефонских жица и пљачку војничких намирница. Број затворених личности се пење од прилике на једну стотину. Сви сељаци су пуштени на слободу.“
E što ću ti sad Miśa dobri , progovori crnogorac iz tebe , to „dognam“ je uzvrsna stara crnogorska riječ koju sam bio zaboravio , ali sad ću da je koristim obilato , eto dognaću vam gajbu piva ladnog kada budete ponovo krme pekli , i neću se puno zadržavati da ne zapuca kakav Dikić po nama , sa ovim tvojima se nikada ne zna što spremaju .
I nemoj ti tumačiti istoriju , vidiš da nijesi ništa shvatio , nećemo se oko toga prepirati , to niđe ne vodi , ali je činjenica da je SFRJ bila najveće civilizacijsko dostignuće južnoslovenskih plemena , a zna se ko je stvorio .
Устанак 13. јула је био општенародни устанак свог народа Црне Горе против огавне гадости која се догодила на Цетињу предходног дана. КПЈ није организовала 13. јула ништа. Комунисти су устали, као што су устали и монархисти, републиканци, радикали… Касније, али касније, дошло је до идеолошког раскола, догодили су се „пасја гробља“, „борба против кулака“, „лијева скретања“ и остала зверства. Устанак 13. јула није био ни комунистички ни капиталистички, већ народни, а против оног што је багра прогласила на Цетињу предходног дана.
I bežanje od teme je čovjekovo pravo!
I zamjena teza!
Sve je pravo čovjeku!
… Koje će i kako da koristi, pitanje je ličnog izbora, obrazovanja, digniteta i časti!
Ovdje su neki bačili pjenu, a da ispranih mozgova uopšte nijesu svjesni, da su u potpunostilu u pogriješnom filmu!?
Baš unutar one bezumne polemike o “ mokroj vodi“ koju su nametnuli duklješko-montenegrinski trgovci dušama! … I mrtvim dušama naše svojte, naših predaka, što je i više nego nečasno! Odvratno i ponižavajuće!!!
Taj veoma uspjeli i odveć perverzni pokušaj da se nametne nepostojeća tema!?
… PREISPITIVANJE NACIONALNOG IDENTITETA SRBA IZ CRNE GORE!??
NE BILO KOJIH SRBA, NEGO BAŠ ONIH KOJI SU BILI UZOR, NADA I POUZDANJE SVIH DRUGIH SRBA, KOJEKUDE, PA I ONIH SRBIJANSKIH!!!
ONIH SRBA IZ CRNE GORE KOJI SU DALI NEMERLJIVI DOPRINOS SVESRPSKIM NAPORIMA ZA NACIONALNO OSLOBOĐENJE SRPSKOG NARODA U CJELINI!
Pa umjesto da objektivno saobražavamo svesrpske istorijske kontekste, mi se pod prisilom bavimo najnepostojećim mogućim pitanjem, jesu li Srbi iz Crne Gore Srbi!????
U odioznoj polemici koja svakog od nas jednako ponižava! Najdalje od elementarne razumnosti!
Umjesto. ..
Umjesto da razgrnemo kontraverzu južnoslovenske ideje i nepojamne, presudno štetne posljedice stvaranja monstr Kraljevine SHS po srpski korpus i sve druge narode u susjedstvu, računajući i Bugare!
Zanemarivanje i nacionalnu izdaju srpskih katolika i muhamedanaca!!! Koji će malo potom da nam budu najljući neorijatelje i nepremostiva prepreka svesrpskoj državnoj konstituciji!
Nenadoknadivi gubitak srpskih teritorija i mnoštva srpskih duša, za koje i danas tvrdimo da su srpske, a nijesmo ih htjeli, kada su oni to jedva iščjekali, da se stvore uslovi za povratak u maticu!???
U to kontekstu stoji i srpsko- srpsko pitanje Crne Gore!
Koje je rešavano, u najmanju ruku, neadekvatno! U samom žarištu rođačkig sukoba đeda i unuka!?
Koji su i izvan svake privatnosti, koja je sramota i za jednoga i za drugoga, sve mogli i MORALI pametnije! I sa stanovišta nacionalnih interesa mnogo učinkovitije i poštenije, bez istorijskih repova i groznog nasleđa posvemašnjih nerazumica i projektovanih podjela!
U tom smislu učjesnici Božićne pobune su sve, ama i žrtve, i sami oni prije svega ŽRTVE, jedne sveukupno bezumne politike stvaranja monstr Kraljevine,umjesto Srbije svih Srba! Koja bi svakako morala i bila u obavjezi da uvaži istorijski doprinos Srba iz Crne Gore i nespornu crnogorsku državnost!!!
Kako je srpska, odnosno pijemontska srbijanska politika načinila najveću moguću, istorijsku štetu, sa nesagledivim i nenadoknadivim posljedicama, čije porazne učinke i danas jednako plaćamo!
Sa malom, skoro nepostojećom nadom, da grješku ispravimo i nadomestimo nepojamnu štetu po srpski narod u cjedini! Pa i štetu za srpski narod u Crnoj Gori!
Štetu po sve Srbe đe gođ da žive, najveću baš za Srbe iz Srbije, koja je sebi i svim drugima, svima nanela, pored ostalog, i veliku nepravdu!
I umjesto da o tome pričamo, da realno dimenzioniramo nesreću i sve istorijske i savremene posljedice državotvornog antisrpskog provizorija Kraljevine SHS, mi se bavimo nepostojećom dilemom, jesu li Srbi iz Crne Gore Srbi!!!???
…. Krštavamo jariće!? U jarosti i bratskoj omrazi propitujemo, sve nas jednako Srbe, jesmo li Srbi, ili Aboriđani – svemu u pogrješnim i ponižavajućim kontekstima!
Jako bi me obradovalo da i ovome nešto čujemo od naše braće i na ovom blogu … Od Pavićevića, Đukića, Đerkovića, Vlatka … Dujovića, oa i od Grubača, i svih drugih ne manje pametnih!
Bez predrasuda da zađemo u “ materiju “ koja nas je dugoročno unesrećila, još i zavadila …
Kako je to nešto najgore što je moglo da nam se dogodi!!!
Eto!
Сјети се ,,маша,, да у Пљевљима је било и муслимана који су се осјећали Србима.
Наравно масја прво пођи од себе.Твоји преци су били Срби,па примили ислам.И то проклество носиш до данашњег дана.Чак си спреман да будеш и црногорац само ако је то усмјерено против Српства.Јер велики Србин Његош рече,, ко се црним задоји ђаволом обрешта се њему до вијека,,!
Sve i da je tako, u šta sa pravom sumnjam,nije korektno! … Nepristojno je!
Čovjek je ono što kaže da jeste!
Nije valjda da je glavni argument protiv Grubačevih stavova sadržan u navodnoj kontraverzi njegova nacionalnog identiteta, kako je to u osnovi jedno sasvim lično i intimno pitanje!?
A rasprava o ovome je, koliko vidim, sasvim javna!
Ni tebi, ni bilo kome, ne može se osporiti da bude što gođ mu volja!
Kritike kreću, bar što se mene tiče, tek onda kada pitanje prestaje da bude lično! Kada se brka subjektivno pravo izjašnjavanja i objektivna istorijska istina o nečemu, bilo čemu!
Tako da Masa može da bude čak i Crnogorac u sopstvenom doživljaju nacionalnog identiteta, ali Crnogorci, sve i da hoće, ne mogu objektivno da budu bilo šta drugo, već ono što jesu, Srbi iz Crne Gore!!!
Eto, u tome je problem, u pokušaju da se subjektivno tumači objektivno!
Uostalom, valjada ja najbolje poznajem i svoju ozrinićku i svoju cucki porodicu, među kojima, ne mali broj, biše protivan ujedinjenju, poneki i u šumi!
Pa opet, svaki od njih biše vatreni Srbin, čak i moj đede-stric strici, koji je bio Nikolin lčini pratilac u egzilu, i on vatreni Srbin!
Eno ga u dokumentarnom filmu mog pokojnog prijatelja Nikole Popovića, kako, već u poznim godinama, dočekuje i prvi prihvata sanduk svog Kralja, isto onako vatreni Srbin kakav je bio, dok je sa Kraljem čamio u izbeglištvu!!!
Meni je jako žao što je dukljansko- montenegrinska pomama na Srbe pobrkala pamet mladim ljudima, pa oni ne vide šumu od pogana drveta!
Mnogi, skoro najveći broj ljudi, koji su učestvovali u Božićnoj pobuni, bilu su vrijedni u ugledni ljudi, neki među njima junaci za poštovanje, a svi, baš svi, Srbi iz Crne Gore, Crnogorci!!
Kako ih vi, koji ih valjda od nas branite, mrtve vrieđate, kada im oduzimate svojstvo Srbina, u namjeri da dokažete nemoguće!
Božićna pobuna, u međunarodno priznatoj Kraljevini SHS, bez bilo kakve nedoumice u formalno-pravnom smislu, čin he čiste veleizdaje!!!
Ne misli valjda neko da učjesnici pobune nijesu to znali i nijesu bili svjesni svoje pozicije!?
Kako je to nepojmljivo glupo podcjenjivanje tih ljudi, koji su nekima kao prirasli za srce! Moji su vam rođaci, vama baš prirasli za srce!?
I svi oni drugi i znaveni, koji su svjesno ušli u pobunu sa pouzdanjem i vjerom da će uspeti da dignu narod na noge, na ustanak!
U tome nijesu uspjeli, što ih je u cijelosti pozicioniralo i u formalno-pravnom, istorijskom i svakom drugom smislu!!!
Da su kojim slučajem, jedino slučajem, kako je to i inače u startu bilo osuđeno na propast, da su uspjeli, bila bi to jedna sasvim druga formalno-pravna i istorijska situacija. Oni bi bili državotvorni junaci srpske nezavisne države Crne Gore! … SRPSKE!
Jer, svi su oni listom bili Srbi!
Ovako, malene snage i neprihvaćeni od naroda, izgubili su i objektivno su spali na grupu pobunjenika protiv države i naroda!
To je sva istina o Boživoj pobuni!
O zelenaškim srpskim pobunjenicima u srpskoj Crnoj Gori!
Sve ostalo su koještarije nedostojne ozbiljnih ljudi.
… A šta mislim o srbijanskoj politici tog doba, svudijen, pa i u Crnoj Gori, to je jedno sasvim drugo pitanje!
A mislim sve najgore!
I ne samo o ondašnjoj, nego i o svakoj drugoj!
I krajnje je vrijeme da svi zajedno prestanemo da blesamo, što se naravno odnosi i na mene!
A što je nepristojno , moje pisanje ili Voŝin čin ?
Nijednom nijesam osporio njegovo pravo da u jednom momentu svoga zivota promjeni naciju , pa i veliku Peđa Bulatović je sa 60 godina promjenio naciju , evo sad su počeli i pol da mijenjaju a ne da neće nešto drugo .
Mene to više zanima kao sociološki fenomen kod nas istorijski utemeljen , od Sekule i Fatića do Peđe , Vojina i Novaka Kilibarde , i baš me zanima kako se to ljudi odluče da se drugče nacionalno pišu sa 20 godina a drugče sa 24 godine , sta se to toliko dramatično desi u te 4 godine ?
Dobro bi bilo da Vośa napiše nešto o tome .
Prevjerio si Masja izdao si pretke,srpske vjere.Naravno,nisu bili bugarske ili grcke.
Ko kaže, ko moželi da sigura e je g. Grubač, bilo šta i bilo kad mijenjao!?
I ko to bolje zna od njega sama?
E vala Đika , ne priliči potomku junaka što pośekoše Ćehaj pašu da zbori izokola !
Ti reče da te „zaobiđem“ , a sad kao da nećeš me nešto pitaš , jesmo li to prozborili ?
A Vośa se svojevoljno u vojnu knjižicu JNA pisao crnogorcem , a kad se ośetio srbinom je dilema ?
А не дао Бог да сам га поредио с Мојсијем, само сам упоређивао принципе, јутрос на Литургији сам слушао о томе како је Мојсију било драже да „пострада с народом Божијим“ (Јеврејима) , него привилегије на египатском двору.
Можда је г. Грубач нешто схватио у Дубровнику, нешто што му је променило визуру.
О томе сам и говорио кад сам помињао да дела одређују да ли је промена набоље или нагоре, а то је једино битно.
Г.. Ђукановићу и Новаку Килибарди не беше драго да пострадају са својим народом, били су уз исти само кад је овај био надмоћан, па су се и мењали сходно томе.
Ловорике од Милошевића, сад ловорике од НАТО-а, увек ловорике. Кад ћемо да дочекамо да пострадају за нешто, за неку идеју, да буду поругани од света, без пребијене паре, да их се прогања са посла, затвара их се по казаматима, камо част, камо доброте у „злу некојему“? Па да им поверујемо да су заувек Црногорци, као што смо им веровали да су заувек Срби.
Ето г. Машја, као и увек, задовољство је само моје.
E g.Dujoviću , to jeste sociološki fenomen jako čest u Crnoj Gori , već sam pisao da ta činjenica odslikava kako smo dvoličan i prevrtljiv narod , a tek kako smo spremni za malo jedni drugima skočiti na život , prošpijati …a sve za neki „veći cilj“ .
A tek lovorike , položaji , novci , svejedno , tuđi ili naši , samo da su pare , malo ti ja vjerujem u naše opjevano čojstvo , no ajde .
A o „prosvjetljenju“ , ja ga razumijem kao nešto progresivno , univerzalno , nešto što ce ljudima poboljšati svijet i život , a realno šta je Vośa i ta ideologija donijela dobro Balkanu ?
Stotine hiljada mrtvih , milioni proćeranih , ranjenih , osakaćenih , uništene fabrike , putevi , opljačkan narod ….sve u svemu vratili smo se unazad 50 godina !
Gospodine Dujovicu , ozbiljan ste čovjek pa shvatate da se tome „prosvetljenju“ sudilo u međunarodnom sudu u Hagu , rame uz rame sa Tutsu ili Hutu plemenom iz Ruande !
E ja mislim da to nije nikakvo prosvetljenje nego pomračenje !
Prevjerio si Masja prodao si stare crnogorce srpske vjere.
Масја,
због просвјетљења из књига академика Дима Вујовића и др Живка Андријашевића десило се суђење у Хагу?
Да нијеси Масја случајно члан НВО Жене у црном?
A đe Dujoviću porediš našeg Vośu sa Mojsijem ha , ha , pa Mojsije je promjenio svijet , njegovo dijelo je bilo univerzalno za sve ljude .
A naš Vośa nakon što je promjenio naciju bačio se u njemu nerazumljiv svijet težeći da opravda svoju promjenu nacije , kao u onoj basni kad lisica ostane bez repa pa nagovara i ostale da otkinu rep jer je to moderno .
Pri tom , poruka našeg Vośe je čisto nacionalna , uglavnom namjenjena posrbljenim crnogorcima , a i ona netačna jer ne umije ili neće da pogleda širu sliku , bazirao se strogo na istorijske izvore i ličnosti koje dijele njegovu ideologiju , a vjerovatno da bi sebi i drugima opravdao taj čin „prosvjetljenja“ , ili prostije rečeno ličnog posrbljavanja !
Tu nema ništa univerzalno , prije bih rekao sebično i u suštini prosto , svaki tekst mu je pravdanje svog gesta !
Imali smo mi takvih koliko hoćeš kroz istoriju , od Sekule Drljevića , Sava Fatića do Novaka Kilibarde , Peđe Bulatovića , Mila Đukanovića i našeg Vośe , to je ovđe uvijek moderno i isplativo , neko uzima narodne šolde a neko od „prijateljskih“ tuđih država .
Eto dobri Dujoviću , vazde mi je milo sa tobom prozboriti !
Masja,
prvi put te vidimo sa pjenom na usta tako izbezumljenog. Naloci se bensedina, persena da te srcika ne opali.
Ako je prema tvom pizdjenju suditi o tekstu, tekst je fenomenalan.
Ovo se veli
TEKST je POGODIO VAMPIRE u SRCE.
E Novelja , tako sam se naśekirao da tačno neću moći iźes neku Kaprićozu i oburdat dva piva ladna Nikšićka , e pi đa’ola , kako ću gladan gledati seriju Božićni ustanak ne znam .
Hapsenja crnogorskih zelenasa i njihovih porodica kao i naroda koji je inklinirao kralju Nikoli i drzavnoj nezavisnosti Crne Gore krajem 1919 bila su masovna i u okolini Niksica. Tako je 20. Septembra 1919 od strane regularne srpske vojske (ili vojske formalno zvane vojska KSHS), kako izvjestava Niksicka pukovska Komanda -Komandanta Zetske divizijske oblasti na Cetinju generala Milosa Mihailovica (Srbijanca) 23. 09 1919, iz Boanske opstine uhapseno i privedeno u Niksic 132 covjeka, ali da iz te opstine ima 75 odbjeglih u sumu, u komite (Vidi izvor: AIIP, f. 365 i dr S. Rastoder, c. d. Tom 2, str. 703-704). Ta hapsenja i zatvaranja i odmetanje u sumu bili su akt otpora naroda iz Boanske opstine aneksiji Crne Gore i teroru invaziono-okupacione vojske. Treba pisati u skladu sa utvrdjenim i provjerenim cinjenicama, a ne, napamet, olako i neobjektivno i time netacno gospodine Grubac.
Kako se zove vojska jedne nezavisnw drzave koja okupira i anektira, suprotno medjunarodnom pravu, drugu nezavisnu drzavu? To je agresija i debelatio po medjunarodnom pravu, a vojska okupatorska. A kako se zovu oni koji se bore protiv aneksije i okupacije svoje domovine? Zovu se rodoljubi koji vode narodno-oslobodilacku oruzanu borbu, a oni koji unutar okupirane i osvojene zemlje sluze okupatoru i ratuju za njega protiv sopstvene drzave i naroda zvali su se vazda zna se kako-izdajnici, kvislinzi (od drugog svjetskog rata pojam) i kolaboracionisti. Toliko o tome.
Ma да.Е сад долазимо до оног питања шта је била мањина а шта већина.Мрзим да понављам али морам:Да се вратимо на хронологију догађаја по историјским чињеницама,не рекла-казала.
Дакле Црна Гора послије „лошег“ командовања Николиног сина на Ловћену којег је иначе бранило чак 8000 војника(више него на Мојковцу) јануара 1916 капитулира.Краљ и влада су у егзилу(бјекству),војска распуштена,народ препуштен на милост и бијес Аустоугара (Хрвата и Муслимана),питај Бјелопавлиће и њихове потомке за окупацију,како им је било,можеш и Пљевљаке,Никшићане а и Црмничане.Црна Гора је капитулацијом приступила Централним силама ! Ту је већ изгубила државно-правни статус над којим непрестано ламентирате !То су историјске чињенице.Српска војска 1918. улази у ЦГ и ослобађа је.И оно што је најважније а што прећуткујете,НАРОД је широм ЦГ доживљава као ОСЛОБОДИЛАЧКУ никако као окупаторску што упорно покушавате да подметнете.Али чињенице су неумољиве.Е сад ко је тада био квислинг ко родољуб и то се добро зна.Колико знам у Цетињу за вријеме аустр.окупације излазиле пропагандне новине на хрватском језику,потказивани су људи који су довођени у станице полиције и пребијани (нпр.мој прађед)Нису „Аустријанци“ могли све то сами да раде,морали су да имају и људе на „терену“.Да се вратимо на период послије уласка српске војске.Земља је слободна,сви који су били у затворима,ослобођени су.“Квислинзи“ су побјегли за налогодавцима.Моја прабаба из Црмнице дочекује српске војнике на ракију и ратлук.Љуби их што су осветили њеног мужа.Јел то окупација ?Да скратим ,“устаника“ послије новембра 1918 који хоће да врате круну династији Петровић нема више од 2000 за све вријеме трајања „устанка“,од 300.000 тадашњих становника.Ако се узме у обзир да је бројно стање ЦГ војске у моменту уласка ЦГ у први св.рат 50.000.,број устаника на број војно способних мушкараца је мањи од 4 %.Може ли се рећи да је ово масовни одзив „устаника“ знајући да су Црногорци велики јунаци?Или се ради о кукавичлуку Црногораца или можда о незаинтересованости да тој побуњеничкој страни приступи велики дио становништа ,коме је нова држава можда баш потаман ?!
Што се тиче убистава и побуњеника и одмазди војске краљевине,жалим свим срцем јер проливена је НАША крв ,не поновило се.Али војска ипак није прва почела, већ узвратила.Ко је ђавола тражио, на крају га је и добио.
Miśa legendo , što se rabota po Baru , naodi li kiša , i slušaj bolje ti ide pečenje krmetine nego ova nauka , drž se ti struke , pušti nauku moj dobri Miśa .
A đe ćeš mili Miśa donositi utemeljene zaključke na osnovu priče tvoje babe što je dočekala srpsku vojsku „rakijom i lokumom? ?
Pa Miśa i dio hrvata je dočekao njemce sa cvijećem , pa se onaj drugi dio kroz NOB izborio za slobodu , ili pogledaj slicno kod francuza , holanđana …ostalih evropljana , svuda je bilo kvinslinga Miśa , ne možeš na osnovu nečijeg licnog čina donositi opšte zakljucke .
E onaj srpski komandant Živojin Mišić tada je napisao naredbu svojim trupama u Crnoj Gori :
„Da se na teritoriji koju je naša vojska OKUPIRALA , spriječi svaka agitacije pa ma od koga dolazila , svim sredstvima i bez ustezanja “ !!
E sad , jeli bolje znala tvoja baba ili Mišić , procjenite sami !
Pozdravi mi Miśa Bar crnogorski !
Опет ти Машја о крметини.Јадан не био,тебе је крме у влажним сновима.Обзиром да је за тебе свињетина политички неподобна и забрањена,ну ми пошиљи адресу да ти 2 кила кобасице тајно догнам брзом поштом.Не брини ,нећу никоме рећ.То те частим 😉
Хрвати су масовно дочекали Хитлера и са цвијећем а и са испруженом руком,а кад ј е дошло стани-пани и виђели да губе рат масовно су се пријављивали у партизане.
До тада су били што су били,а ви Дукљани њима уз скуте.
Интересантно кад већ пређосмо на 2.св.рат,како то да се 13.јулски устанак примио и раширио истог дана,широм Црне Горе.Сваки војноспособни мушкарац (изузев Секулиних квислинга,а управо се устанак и подигао против њих) је приступио устанку.Што се за онај тзв. од 25 година раније, не би могло рећи.Навео сам примјер моје прабабе јер је таквих примјера било много.Баш ме занима како су српску војску дочекале жене из Пљеваља или старе Херцеговине чији су мужеви масовно стријељани и вјешани од стране окупаторске војске.Пошто је друга војска ушла и најурила претходну зликовачку,ослободила све мученике из казамата који су претекли,је ли за обичан народ и она била окупаторска ??
Ustanak u Crnoj Gori je jedini pravi ustanak u okupiranoj Evropi!!!
… Razbila ga je bratska nesloga, ista ova današnja!
Britanske obavještajne službe procenjuju da Ustanak nosi takav potencijal, da ga nije moguće ugušiti niti kontrolisati!
Kako ćemo se mi potruditi da ih demantujemo i sami ga ugušimo!
… Za razliku od Božićne pobune grupe političkih nezadovoljnika, julski Ustanak je klasična pobuna naroda!!!
A kako gospodine Milose tretirate nepobitnu i utvrdjenu cinjenicu da su 7. septembra 1919 na Cetinju vojska i „bjelaska omladina“ pod komandom vojske uhapsili ugledne Crnogorce: vojvodu Boza Petrovica i brata mu Marka Petrovica, te Milutina-Mila Tatara, Djura Gvozdenovica, Spira Vidakova Popovica (brata ministra KCG Rista Popovica) i Mihaila-Misa Popovica, marsala dvora kralja Nikole i drzavnog savjetnika u penziji. Dakle 7 vidjenih crnogorskih licnosti odanih Kralju Nikoli i Ustavu i zakonima nezavisne kraljevine CG, koji su se zalagali za ocuvanje drzavnosti i slobode CG. Za ove licnosti ondasnje okruzno nacelstvo KSHS na Cetinju veli da ih nakon sto su „liseni slobode“ treba „treba internirati van teritorije Crnogorske, a kao opasne za danasnje stanje i red“ (DACG, Cetinje, ONC, f 1 155/1919). Ovo je doka ondasnje tiranije o strahovlade koja je upravljala od 1918. CG. Vecinski narod u CG je onda bio protiv pripajanja CG Srbiji. Bio je za nezavisnu CG ili za CG ravnopravnu u federalno-konfederalnoj Jugoslaviji. Da je to tako potvrdjuje cinjenica da vlasti u Beogradu nijesu prihvatale zahtjeve kralja Nikole i njegove vlade u egzilu i crnogorakih zelenasa da se u CG odrzi i sprovede referendum (narodni pleniscit) kojim ce se narod, bez prisustva srpskih vlasti, vojske, zandarmerije i nasilno organizovanih paravojnih bjelasnih snaga, opredijeliti da li je ili ne za opstanak CG kao drzave i za kakvo je ujedinjenje.
A kako gospodine tretirate nepobitnu i utvrdjenu cinjenicu da su 7. septembra 1919 na Cetinju vojska i „bjelaska omladina“ pod komandom vojske uhapsili ugledne Crnogorce: vojvodu Boza Petrovica i brata mu Marka Petrovica, te Milutina-Mila Tatara, Djura Gvozdenovica, Spira Vidakova Popovica (brata ministra KCG Rista Popovica) i Mihaila-Misa Popovica, marsala dvora kralja Nikole i drzavnog savjetnika u penziji. Dakle 7 vidjenih crnogorskih licnosti odanih Kralju Nikoli i Ustavu i zakonima nezavisne kraljevine CG, koji su se zalagali za ocuvanje drzavnosti i slobode CG. Za ove licnosti ondasnje okruzno nacelstvo KSHS na Cetinju veli da ih nakon sto su „liseni slobode“ treba „treba internirati van teritorije Crnogorske, a kao opasne za danasnje stanje i red“ (DACG, Cetinje, ONC, f 1 155/1919). Ovo je doka ondasnje tiranije o strahovlade koja je upravljala od 1918. CG. Vecinski narod u CG je onda bio protiv pripajanja CG Srbiji. Bio je za nezavisnu CG ili za CG ravnopravnu u federalno-konfederalnoj Jugoslaviji. Sto se onda ne odrzi narodni plebiscit, tj referendum o drzavno-pravnom statusu CG. Vlasti to nijesu dozvolile, isko su to trazili i kralj Nikola i njegove vlade i cr. zelenasi i brojna medjun. javnost. Referendum pod kontrolom Saveznika iz Antante a uz evakyaciju CG srpske vojske, policije i vlasti Srbije i paramilitarnih ceta bjelaskih. Ali vlast je znala da bi izgubila pa je to stalno odbijala. Zato je i podignut i vodjen Crnogorski ustanak 1919-1926
Занимљиво да нико од дукљанских интелектуалаца не окривљује Јова Капу ни за шта, иако је овај предводио хапшење и убиство Крста Поповића и о томе, у умекшаној форми, чак отворено говорио у интевјуу професору Аџићу.
Није лепо да се ђенерал Капа, рођен у Гаети, предводник обновљеног суверенизма, сахрањен уз почасти на Цетињу од стране Мираша Дедеића, извуче за своје злочине над вођом „црногорских патриота“, а да сва кривица буде сваљена на бјелаше, србо-четнике и пашићевске унионисте.
Краљ Александар је одликовао Крста Поповића за ратне заслуге, аболирао га за покушаје „државних удара“, пустио га да дочека старост на родном им Цетињу, а „суверениста“ и „црногорски патриота“ Капичић онако… па опет ништа. Разочаравају ме браћа Дукљани у својој (не) доследности.
O pogibiji kapetana crnogorske vojske Todora Dulovića, ranjavanju i hapšenju Radojice Orovića svoju verziji tog događaja daje beogradski list „Politika“, broj 5880, od 14. aprila 1923. godine, str. 4 u izvještaju iz Andrijevice od 16 aprila u članku naslovljenom „Delo poručnika Šabanovića“ u kojemu se kaže: „žandarmerijsko poterno odelenje načelstva sreza kraljskog u okrugu andrijevačkom, sukobilo se noćas u selu Prisoju, sa čuvenim crnogorskim zlikovcima Todorom Dulovićem i Radojicom Orovićem. Razbojnici su čim su ih napali, pobegli u jednu kuću, te se barikadirali i započeli borbu sa žandarmima. Vođa patrole, žandarmerijski potporučnik Šabanović, naredio je tada svojim žandarmima da opkole kuću, a on se sam privukao otvoru, kroz koji su zlikovci pucali i kroz njega bacio u kuću dve bombe. Bombe su međutim samo demolirale jedan dio kuće, a razbojnici koji su kao nekim čudom ostali nepovređeni, izleteli su napolje i uhvatili druge zaklone. Na to je Šabanović skupio svoje ljude i pucajući neprestano, jurišom dosteo u zaklon. Tu je u novom puškaranju Dulović poginuo, a Orović smrtno ranjen pao je živ u ruke žandarmima. Dulović je bio ucenjen sa 20.hiljada, a orović sa 10 hiljada dinara. Ministarstvo unutrašnjih dela predložiće odvažnog potporučnika Šabanovića i njegove žandarmne za odlikovanje“, pristrasno i u svrhu ideološko-političke propagande pisala je (davala ocjene) „Politika“ o crnogorskim rodoljubima i herojima za njenu slobodu i nezavisnost T. Duloviću, R. Nikčeviću i R. Oroviću
Nole, daj nam pokoji primjer kada su komiti pravili zlocine, lise onog te nam isprica kada su strijeljali zarobljenike iz barskog voza.
Kako mucki ubise starog oca Andrije Radovica, starca od osamdeset i kusur godina?
Да те питам нешто:Што ти мислиш како се у војсци одговара на ватру ?Слањем пољубаца ?Факат је да су „устаници“ из ЗАСЈЕДЕ нападали РЕГУЛАРНУ војску,међународно признате државе и од свијета и од ВЕЛИКЕ ВЕЋИНЕ ГРАЂАНА тадашње Црне Горе.То што је неки нису признали(мањина)нити хтјели да прихвате нову реалност био је њихов проблем,и то велики.Као кад би ми којих је било 45 % који смо на рефередуму (додуше непоштеном) рекли НЕ,кренули сад да се организујемо и почнемо да пресријећемо војску и полицију Црне Горе и пуцамо на њу.Одлично сте ви и прошли,јер у то вријеме Енглези би вас да сте то њима радили,све објесили за примјер другима.
ajde napišite o broju ubijenih sa druge strane .kolko komite ubiše naoružanih a koliko nevinih. i da li je 1922 komita legitiman borac , u trenutku kad je SHS suverene i potpuno priznata drzava a pola nekdašnje vlsati počelo da se vraća u CG i prima penzije?pronađite kako je kod Kl ubijens Sava R i ko mu je upisivao SHS na čelo kamom.zamo ko je kamu nastavio koristiti ubrzo.kakav su zulum trpjeli rodjaci komita u kasnijem periodu od njih samih .kolko je torova poharano a snaša nataknuto
bjez budalo
Iz Cetinjskog zatvora (kuće Jovana S. Plamenca, nelegalno konfiskovane i pretvorene od okupatorskih vlasti, đe su bili zatvoreni, su 14 marta 1920. godine,između 7-8 sati naveče, uspjeli da pobjegnu crnogorski ustanici i patrioti: Marko R. Popović (star 28 godina) iz Njeguša, Spasoje Drašković (star 25 godina) s Čeva i Marko N. Drašković (star 27 godina) s Čeva. Iz Kaznenog zatvora u Podgorici, noći između 15 i 16 marta 1920. godine, uspjeli su da pobjegnu crnogorski patrioti: Mihailo Vujošević, star 20. godina, potporučnik crnogorski iz Kuča; Milo Damjanović, star 28 godina, vojnik iz Crmnice, selo Sotonići; Nikola Perišić, seljak iz Goričana-Zeta, star 35 godina i njegov brat Blažo Perišić, star 25 godina. Vlasti su za njima raspisale potjernice i preduzimale akcije s ciljem da se pohvataju ili ubiju. Ovo je slika kako su vlasti iz Beograda zarobile i uhapsile i proganjale crnogorski narod (1919-1920)
Hvala Bogu te imamo gos.Grubača koji je u stanju da svojim pisanjem,koje je zaista fenomenalno,i najglupljem objasni kakve su istorijske činjenice i ko su prije bezmalo 30 god.bili današnji Montenegrini.
Piše razgovjetno,čisto i dokumentovano,razbija ove falsifikatore u paramparčad, ostavlja ih bez teksta i po ko zna koji put ostavlja ih pred savršenim činom.
Meni kao Srbinu je zaista na ponos što imamo jednog Vojina koji evo uvijek stoji na straži i nedozvljava ovim odrođenim slugama i silovateljima istorije da i dalje truju i množe svoje prljave laži po ovoj jadnoj i napaćenoj srpskoj zemlji.
„Укратко, Ивановић, црногорски федералиста, устврђује да је Србин по националности, али и припадник црногорског политичког народа. Осим тога, наглашава – „Црна Гора била је вазда српска и мора остати српска“, али 2немамо амбиције да будемо србијански округ, или ма чија провинција“
Занимљиво је да су тадашњи сарадници Секуле Дрљевића имали идентичан национално-државни став као садашњи „представници Срба“ у црногорском парламенту.
Nesto o zlocinima nad crnogorskim patriotima zelenasima od strane srpske zandarmerije. Naime, odjeljenje zandarmerije je u sukobu sa komitima 29 maja 1919. u Pjesicivcima ubila Jovicu Perovica iz Pjesivaca, a jednog komitu Peka Djokova Vujovica, ranila, koji je uspio umaci potjeri. Tada je patrola uhapsila crnogorske zelenase Masuta Vukova Vujovica, Iliju Lazareva, Boza Masutova i Jovana B. Vujovica, brata cuvenog Maja Vujovica iz Ozegovice (Cevo). Svi su oni bili borci zelenaski „Za pravo, cast i slobodu Crne Gore“. Nakon toga, srpska zandarmerija je 3 juna 1919 godine u Pjesivcima ubila artiljerijskog narednika crnogorske vojske Milovana Boskovica iz sela Bogmilojevica, zelenasa i komitu iz cete Radojice Nikcevica i Petra Vujovica. Ovo su g. Grubac fakti koji se ne mogu pobiti
Vidim, bolje poznaješ moju svojtu od mene!?
Da nije neko od pobrojenih Vujovic bio nešto drugo nego Srbin?
E, sve bi nas iz te kuće, koja bijaše jedna od najbrojnijih u cijelu srpsku Staru Crnu Goru, sve bi nas silno nasmijao, imali bi puć’!
uvaženi , ne mogu se oteti utisku da i vaši i Adžićevi argumenti nikao da pređu preko Tare i dalje od recimo Kolašina.da li je stav naroda današnjih Pljevalaj, Mojkovca, berana nebitan i jedino je trebalo slušati mišljenje šačice izvinite ali uglavnom interešdžija oko dvora.da se primijetiti i da se često pominju ista prezimene što upućuje da se radi o porodičnim odlukama i sukobima.znate li da poslije Balkanskih ratova nikada nije sazvana legalna i potpuna skupština proširene CG?
Оде на поход у Дубровник као Црногорац? Важна политичка изјава:)
A sad ne znam baš u kom se momentu posrbio , to je dilema , ali je sigurno da se Vośa samovoljno pisao crnogorcem u vojnoj knjižici JNA u Makedoniji , a jeli postao srbin prije pohoda na Dubrovnik ili se posrbio tokom vojnih akcija , jedino nam Vośa može odati ?
Oa predlažem da napiše jednu kolumnu na tu temu da riješimo dilemu !
Eto za Peđu Bulatovića znamo da se posrbio tačno pred popis 2011 , a za Vośu ne znamo ako ne kaže .
Masja zasto projektujes samoga sebe? Tvoji bili srpske vjere a onda ti prevjerio i kao pravi konvertit projektujes druge.
Црни Масја, што то пиштиш ка Дамјанов Зеленко?
Да те није закла текст овај?
И шта пише у војну књижицу? Да ти је Грубач оца … ови пут.
Реченица би могла да се протумачи као: оде као Црногорац на Дубровник, тамо доживе просветљењe и врати се као Србин:)))
Слично причи о Мојсију који оде на Синај као Мисирац, а врати се као Јеврејин:)
Ти преображаји свести су могући, прогресија или регресија види се у делима. Шта мислите, јел г. Грубач бољи човек сад или онда (пре Дубровника) ?
Е сад масја мора да си радио за ВБА (војно безбједосну агенцију) чим си имао увида у војне књижице и утврђивао нацију војних обвезника.За такву ,,персону,, као што си ти ништа чудно.
Vidiš i Fatić se odrekao ideologije srpstva i postao komunista , baš kao g.Grubač što se odrekao crnogorstva i postao srbin , ode na pohod u Dubrovnik kao crnogorac a vrnu se ka srbin ?
E to je stvarno zanimljiv fenomen , širom rasprostranjen i uveliko praktikovan ovđe , dokaz koliko smo ka narod prevrtljivi .
Odreko si se ti srpske vjere i to po sopstvenom priznanju,sve je zabiljezeno.
Zivjela Srpska Drzava Crna Gora i njene sestre Srbija , R Srpska i RS Krajna.
Savo Fatic je komandovao rusenjem spomenika velikom vojvodi Mirku Petrovicu u Podgorici 6 januara 1919. godine. Za Fatica je 1922 S. Drljevic u listu „Hrvat“ napisao da „za beogradske dinare pali kuce po Crnoj Gori“.
Кога интересује шта је махнити Дрљевић блебета у својој пропаганди? Тај идиот се налага ка ико. Павелићева фуњара. Пи.
„Велики“ војвода Мирко Петровић је најодговорнији за најсвирепије злочине које је његова војска починила у љето 1856.углавно над нејачи,старцима,женама и дјецом,познатијим као похара Куча.Толико је војвода био велик,да би данас имао собу резервисану у Хагу,а не да му се диже споменик.Споменик човјеку који је био симбол бесчашћа су срушили Кучи.Да ли им је Саво Фатић командовао или,не мање је битно.Чујем да се обнавља иницијатива о поновном подизању споменика,идентичан оно срушеном прије 100 година .
Буди сигуран да ће доживјет судбину као и онај прије.
Interesantno da Grubac nikako da se vrne na period prje kralja Nikole? Tacno je da je kralj Nikola srbovao. Zna se i zasto. Medjutim, on je i pored sve ove grbacevske logike umro kao cisti Crnogorac. „Posljednje riječi su mu bile, koje je jedva izgovorio: „Neka Bog blagoslovi i pomogne moje nesretnje Crnogorce!“ (Montnegrina). Grbac pise istoriju grubo sjekuci i sastavljajuci (cut & paste) citate koji njemu odgovaraju. Sklonite Sveto Pismo od njega jer ce dokaazati da i Jevreji poticu od Srba?
Нема ту ништа чудно. Андријашевић је рекао да је национална идеја до Петровића била слаба,
Ти би да се прича врне на врјеме кад није било националне идеје?
Врни се сам па оспори доктора Живка.
… Nije moguće da ćete povjerovati Andrijaševiću!?
I što vam bili ko treba, pismenijema!?
Ni Andrijašević, ni Grubač, Ni Adžić, jadi ga znali, ni bilo ko!
Znate sami da čitate!
Istoriju od sv. Vasilija, Jiričeka … I što je još važnije na stotine autentičnih dokumenata, pa da bez bilo čijeg uticaja, sami donesete zaključak koliko je bila snažna srpska ideja i IDENTITETSKO samorazumjevanje kod Srba iz Stare Crne Gore, Crnogoraca!!! … Mnogo prije cara junaka, Nikola I!!!
“ Sve su oči, svih Srba, odasvud Srba, uprte u vas, Srbe iz Crne Gore, koji ste luča srpstva i kosovski zavjetnici!!!
(S.Matavulj)
Тако је Ђикане. Али нема Српства ни православља без Црне Горе. А на другој страни ни издаје. Господ допушта ову срамоту, мислим на одвајање од Србије, признање квази НАТО државе и пљување на коретну капу и колијевку, увођење лажи језика, нације, назови цркве, увођење срамних санкција свијетлој нам Русији, из разлога да се покаже ко је ко.
Господ допустио, Господ ће отпустити. А кад отпусти!? Његова је задња.
I ne znam jesi li primjetio, što gođ su argumenti i činjenice tvrđi, to gore po činjenice … I po Srbe gore … Crne Gore, Srbe!
Тарабићи
Српски народ ће глупљет и потпуно изглупљет и све ће говорити ми нисмо Срби.
И деси се дукљанизација, црвенохрватство, антисрпство. Па себе убјеђују како је Његош био геноцидан, како Петровићи нису били при свијести, како су паметнији фризери и загребачки црногорци. Какав Земљопис и устав књажевине и краљевине Црне Горе. Битно је шта кажу Загреб, Ватикан, Брисел, Вашингтон. Какав Његош, свети Петар цетињски и остали српски свеци. Битни су Јудини сребрењаци и братска крв. Никада је доста.
Evo jos nekoliko podataka za nauk g. Vojinu Grubacu i pristasama, pa neka sabira broj uhapsenih Crnogoraca od strane okupacionih vlasti, kojima su pruzali otpor jer nijesu priznavali okupaciju i aneksiju CG nasilno izvrsenu 1918. U selima Mikulici i Tomici (Katunska nahija, opstina Cetinje) vojne trupe su 28 septembra 1919. uhapsile 27 lica pristalica i aktivnih pripadnika zelenaskog crnogorskog pokreta otpora. O tome istog dana komandat Zetske divizijske obasti gen. Milos M. Mihailovic (Srbijanac) izvjestava nacelnika cetinjakog okruga takodje izvanjca, dosljaka postavljenog na vlast voljom okupatora, Cedomira A. Jevdjenijevica sljdece: „U rejonu sela Mikulica i Tomica uhvaceno je 27 mestana koji su se bili pridruzili odmetnicima“ (AIIP, V 3-146 (19)) i dr S. Rastoder, SSI (1919-1929), Bar, 1997, str. 749). Kada tome dodamo ono sto sam ranije naveo cifra uhapsenih zbog ideje Crnogorstva i borbe za suverenitet i samostalnost CG je slika strave i uzasa u sto su lazni „oslobodioci“ i „ujediniteli“ onda bili pretvorili Crnu Goru. U tamnicu tamnicar drzi „uhapseni narod moj“, kako kaze Mirko Banjevic u pjesmi pod naslovom „1923“.
Mene ovaj Fatić strašno podśeća na g.Vojina Grubača , ne mislim vizuelno nego po činjenici da je Fatić u jednom momentu ośetio da više nije crnogorac nego srbin !
Baš kao i naš Vojin Grubač , koji se u jednom momentu , možda u nekom rovu na Dubrovačkom ratištu , ośetio srbinom !
Interesantno je da se taj fenomen dešava u vojsci ili pored vojske , eto Fatić se ośetio srbinom kada je srpska vojska opkolila zgradu starog Duvanskog kombinata , kako je narod zapamtio „pod sjenkom srpskih bajoneta , a Vojin se u JNA ośećao crnogorcem , možda što je bio u Makedoniji , a kada se drugi put latio puške taj dan u tom rovu je postao srbin !
Interesantna koincidencija .
Da si ucio skole u doba Nikole Cara Junaka i ti bi Masa bio Srbin, jer se tada u skole ucilo da ste vi muslimani i Srbi.
E Bogomi si dobro star kada se śećaš doba kralja Nikole !
E sad , ono što sam čitao od kralja Nikole do 1918 i od 1918 , kao da nije isti čovjek pisao .
Zato na prošlost gledam iz šire vizure , ne obavezuju me bilo čije riječi iz bilo kojeg perioda njihovog života , ljepše je gledati u budućnost i stvarati sadašnjost , a poznavati prošlost .
A ne kao neki što joj robuju i u njog zive , pa pate što ne mogu da je vrate .
Mitu, pokaj se postom i molitvom da bi se pricestio i olaksao dusu svoju!
Ma nije on musliman Milane on tvrdi da su crnogorci bili srpske vjere a onda je on prevjerio.
Au!!!!
Nemilosrdno! … A opet nekako blago, bogougodno, kao kakav lirski adađo!
… Baš me silno interesuje, hoće li iko reagovati na tekst g. Grubača!
Strašno bi me obradovalo da to bude baš ugledni naučni radnik, Novak Adžić!
Ako on ne zna, ako on, kojim slučajem ne oglasi svoje ubedljivo znanje o Crnogorcima, koji su sve samo Srbi nijesu, neću imati kud, nego da povjerujem u svaku riječ, u svako slovo Grubačevo!
Hoću, tako mi Bog pomogao!
… Naš, srpski Bog!
O osnovnim drzavotvorno-nacionalnim oslobodilackim programskim ciljevima ucesnika Crnogorskog ustanka (1919-1926), podignutog na Badnji san (Bozic 1919) rjecito govori iskaz ucesnika ustanka i borca Milosa Radulovica iz Komana, koji je, posto se predao vlastima, 28 avgusta 1919, a do tada je pripadao gerilskoj grupi komandira (majora) Sava Filipova Celebica iz Stitara, zapisnicki u kancelariji okruznog nacelnika na Cetinju Cedomira A. Jevdjenijevica (Srbijanca) kazao i ovo: „27 ili 28 jula (1919) odmetnuo sam se u sumu sa Cetkom B. Jovanovicem, Savom M. Pejovicem, Spasojem S. Radonjicem, Vidakom Kovacevicem, Novakom Radulovicem i Blagotom V. Radulovicem iz Komana. Odmetnuli smo se zato, sto nijesmo htjeli da se zakunemo na vjernost kralju Petri. Naoruzali smo se i odmetnuli, da se borimo za samostalnost Crne Gore, posto nam omladina nije dala mira, vec nas je silom nagonila na zakletvu kralju Petru“. Izvoj: Arhiv istorijskog instituta CG, fascikla 365 i dr Serbo Rastoder, „Skrivana strana istorije“, tom 2, Bar, 1997, str. 651-652.
Nece biti g. Grubacu da pravo velite, nego krivo i skroz naglavacke obrnuli ste istinu
Ђикане,
и ја сам, као и Ви, стрпљиво чекао да се неко од историка монтенегринских огласи, али ево, залуд, нисам дочекао! Нема их! Нико од њих неће више на црту г. Војину Грубачу! Чак нема ни комемтара г. Новака Аџића, непобитно је и он одустао од доказивања недоказивог. Уместо њега, барјак „of montenegro“ преузео је Масја. Он га носи онако како зна, а „кликује онако како умије“.