“Државни удар у Монтенегру – Б продукција НАТО-а

Трагикомедија “Државни удар у Монтенегру“, коју формално потписује специјални тужилац Миливоје Катнић, улази у завршну фазу реализације. “Свједоци“ сарадници су сабрани. Дикић је кобајаги још у затвору, Синђелић на слободи, а Бебин војвода Мирко Велимировић за своје “свједочење“ очекује орден. Остало је само да се прецизира који: Херој Дукље са жељезним Миловим мудима, Орден Секулине заставе, или Орден признања Косова на радијаторској ленти.

Милове судије за припрему својих рола даноноћно ишчитавају пресуде Роланда Фрајслера, док су тужиоци једнако посвећени дјелима Андреја Вишинског. Бебина пропагандна машинерија, скелпана по Гебелсовој лиценци, решета из свих оружја. Према најави Весне Меденице, трагикомедија “Државни удар у Монтенегру“ добиће форму ријалити-шоуа. Остало је само да Мило одлучи коме ће додијелити право екслузивног преноса – Пинку, или РТЦГ.

Преостала су нам, изгледа, још само хапшења и шоу може да почне. Питање је кога ће утамничити првог: некога од лидера ДФ-а, представника неподобних НВО, или уредника ово мало слободних медија. Атмосфера медијског линча доведена је до усијања и до првих хапшења, по свој прилици, одбројавају се последњи сати.

Намјера Ђукановића и његових тастера у новој радијатор-влади да и даље експлоатишу Катнићеву трагикомедију, упућује на двије ствари. Прво, да “државни удар“ није лажиран само за једнократну употребу застрашивања опозиционих бирача на дан избора, односно прибављања изговора да у случају недовољне изборне крађе и незадовољавајућег резултата избори буду поништени, а у земљи уведе ванредно стање. Друго, да у овој бизарној режији није учествовала само локална екипа, већ да се суорганизатори, или чак и сами налагодавци читаве спрдње, налазе у западним тамним коридорима моћи.

У трансформацији Катнићеве трагикомедије “Државни удар у Монтнегру“ у озбиљну причу, локалној Миловој и Бебиној екипи на испомоћ су стављени београдски Блиц и Данас, који су у “завјеру“ покушали да упетљају, никог другог до Николаја Патрушева. Када се све то показало недовољним, упрегнути су последњи адути, ауторка Инсајдера Бранкица Станковић – први ЦИА медијски оперативац на Балкану, те Дарко Трифуновић – водећи мушки НАТО лобиста у Србији. На крају, из Вашингтона у Монтенгро упућен је и Дејмонд Вилсон, потпредсједник америчког Атлантског савјета.

Дакле, постаје све очигледније да је трагикомедија “Државни удар у Монтенегру“ у ствари копродукција једне интернационалне политичко-правосудно-медијске НАТО ћелије, чији крајњи циљ представља спречавање слободног и демократског референдума о уласку Црне Горе у НАТО. О колико се лошем уратку ради најбоље показују наводни докази показани од стране тужиоца Катнића, од којих је наубојитије и најопасније оружје праћка, а најсофистираније штитници за међуножје. Праве пушке су по Катнићевом наређењу, како “свједочи“ још увијек неодликовани Бебин војвода Велимировић, “запаљене на дну неког језера“.

Ипак, ако погледамо остале ЦИА режије попут Рачка, Маракала, два камиона “говнаре“ које је Колин Паул својевремено у СБ УН показао као крунски доказ да Ирак посједује хемијско наоружање, испада да са овом Катнићевом трагикомедијом и нијесмо толико лоше прошли.

Информација да су “терористи“ требало да “пуцају у окупљени  народ и ухапсе Мила Ђукановића, неодољиво подсјећа на рукопис ЦИА и дешавања на кијевском Мајдану. Прије непуне три године, до данас неидентификовани снајперисти пуцали су на кијевским улицама по народу и полицији, а наоружана група пресрела је и отворила ватру по колони предсједника Виктора Јануковича. Бивши грузијски генерал Тристан Цителашвили, кога сам имао прилике лично да упознам, навео је имена четворице грузијских снајпериста, који су у вријеме мајданског преврата боравили у Кијеву. Као захвалност за ову “услугу“ нове кијевске власти бившег грузијског предсједника Михаила Сакашвилија о организатора ове крваве екскурзије, касније су наградиле функцијом гувернера Одесе.

Стога, Богу хвала што, за разлику од сличних ЦИА операција, у нашем случају људских жртава није било и што умјесто снајпера, по нама пуца Бебина пропагандна машинерија, док праве пушке “горе на дну језера“. Гебелсовским матрицама свакодневно се пласира спин да је залагање за референдум терористичка и антиуставна активност. Поштујући свој народ, чврсто вјерујем да им је то Сизифова работа, а да је горња граница броја љубитеља НАТО бомби и осиромашеног уранијума лимитирана на 20% становништа. Избор за и против уласка у НАТО, представља чист избор између добра и зла, и неупоредив је са било којим изборима, гдје се тиранска власт надмеће са блиједом и разједињеном опозицијом.

Дакле, ако су домети Бебине пропаганде, рађене по НАТО стандардима и Гебелсовој лиценци домети, веома ограничени, правосудно-медијски НАТО тим за финалну и последњу нереализовану етапу трагикомедије “Државни удар у Монтенегру“, планира  хапшење лидера ДФ-а и осталих, које је Мило Ђукановић таргетирао у свом последњем интервјуу на Пинку за државне непријатеље. Онај ко мисли да ће тако заплашити грађане и навести их да на дан када овдашњи крњи парламент покуша да усвоји завршни акт нашег утапања у НАТО остану у својим домовима, тај потцјењује, или не познаје Црногорце.

Зато ма шта урадила Милова мафијашка власт и њихови ментори из НАТО-а, ако смо достојни подвига наших предака, хероја 13. јула, Мојковца, Граховца, Мартинића, Круса и Вучијег Дола, повлачења не смије да буде! Историја доказује да од прогона тиранског режима и монтираног процеса његовог корумпираног судства не постоји боља потврда да радиш исправан посао.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: