ДРЖАВНИ (С)УДАР – епизода: “Чизмаши“

мр Милорад Дурутовић

Када оно што називамо здравом логиком постане беспредметна категорија, човјек прибјегава механизмима комике и смијеха; горког и циничног, али ипак смијеха, вјерујући, наиме, да у смијеху има неког смисла.

Али када ниво фарсе у којoj егзистирамо сведе људско достојанство на мјеру брава, једино смислено рјешење за човјека јесте да побјегне из ове земље што прије, и што даље. Међутим, сваки срећник који би могао себи обезбиједити бијег од простора, да не кажем, од географије, не може обезбиједити бијег од времена, да не кажем, од историје.

Брисање сопственог сјећања јесте, вјероватно, врхунско насиље које би човјек могао учинити самом себи. Отуда бјекство са одређеног простора који човјеку ни кривом, ни дужном производи трауматизовано искуство не може обезбиједити трајно спасење. Наиме, ако се може побјећи од одговорности, од стида се нема гдје сакрити, што је, чини ми се, директна порука и Кафкиног “Процеса“, знаменитог романа, чију апсурдну логику тумачи, ево, и ово наше вријеме, и овај наш простор.

Имам, притом, у виду не толико знаменити почетак романа – “Неко мора да је оклеветао Јозефа К.“, колико његов завршни пасус, који, заправо, пружа основни интерпретативни кључ за разумијевање процеса који се води против здраве логике: “Али на К.-ов гркљан положише се руке једног од господе а онај други зари му нож дубоко у срце и двапут га окрете. Очима које су се гасиле К. виде још како господа пред његовим лицем, приљубивши образ уз образ, посматрају извршење пресуде. ‘Као псето!’ рече он, и чинило се да ће га стид надживети“. Питање свих питања гласи: Чега се стиди Јозеф К., и зашто наду полаже једино у стид? На нивоу романа одговор је релативно лако уочити. Јозеф К. је олако, рекло би се, грађански наивно вјеровао да систем обавезује институција праведног суђења.

С друге стране, да не кажем, са наше стране одговор ће дати званична историографија за неких најмање пола вијека, под условом да неки будући тумач прошлости не приступи олако, да не кажем, историографски пристрасно интерпретирању суме докумената, материјалних доказа, а нарочито чизама – црне боје, марке “Магнум“, ако се не варам.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: