Државни контраудар у Рогамима

„Новине су велики клавир на коме Влада свира“, рекао је очух модерне пропаганде Јозеф Гебелс, не слутећи да ће његова мисао у државоликом дукљанском провизоријуму бити развучена као жвака бубуљичаве средњошколке.

Агресивни антисемита је докторирао на Достојевском тврдећи да „не долази ни из чега и не припада никоме, а опет остаје Рус“, па би да је жив и он био таргетиран на Це-де-ему или Аналитици као учесник нечега толико тајновитог што ни фрустрирани Катнић, ни господар Вучић не могу јасно дефинисати.

Медијско небо дукљанске пропаганде које диктира опскурни медијски могул Дон Микелеа, Беба Поповић је сиротиња пука без игдје икога свога. Како не би била кад власништво у дукљанским таблоидима номинално имају Грци кодног имена Рестис и Статис, а контролише Микелеова Секуритатеа. На једној страни је „Државни пораз“ који под палицом Веселиновог малог коме су пришили лажну етикету равногорства, доживљава звјездане тренутке. Толики суноврат у бездан ништавила је за озбиљно проучавање, и неки вјерују да такво нешто није дефинисала ни литература.

О медијској клоаци какве су „Дневне новине“ не треба трошити ријечи, али ни њима сродним и блиским дукљанским порталима на којима историјске анализе о етногенези дукљанства објављују такви орци и голуми каквих нема ни код Токина. О читавом том јату дукљанских чавки, Шупковића и Ђурановића којима јавно у мизансцену управљава свемоћни Беба у паузама „Гранд посела“ на Пинку, можда најбољи говори блаженопочивши „Информер“ у специјално рађеном издању за провизоријум. То гласило је достигло нирвану – што би се рекло народски „прескочило комшијску тарабу, угазило у балегу и ушло у легенду“. Постало медијски бијели патуљак и од среће и безумне радости што је коначно и до краја повезало ДФ са руским ГРУ, четнике са Катнићем, добровољце из Донбаса са праћкама, САЈ овце са сузавцима, једноставно експлодирало у медијском безваздушном простору. Такву нирвану не вјерујем да може доживјети ни Далај Лама, какву је доживио Новак од Ј. Вучићевића.

Међутим, вратимо се чика Гебелсу са почетка текста – „Најбриљантнија пропагандна техника неће имати успјеха уколико на уму немате једну ствар – важно је изабрати неколико кључних тачака и понављати их поново и поново“. Та убојита парола је полазишна тачка и максима крилатица најбљутавијег латиничног дукљанског гласила – „Вијести“. Ни сви Це-де-емови, пинкови, Бебе, порази не могу скупити толико лакомислених мува и мушица на свој медијски производ, колико може ова новина која је са повременим прекидима љубоморе и брачних трзавица, од оснивања до свог дводеценијског јубилеја у гениталном грчу са оснивачем и вјечитом љубављу, Дон Микелеом.

Дао им газда штампарију бамбадава, они дували до обнове тисуљећње неовисности у његове таламбасе,размишљали о својој партији, ту и тамо шврљали и кокетирали са опорбом а онда се нагомилао порески дуг.

“Добро Ивановићу брате, 800.000 дуга само за доприносе. Како се брзо накупи, а? Мало ли је. Ајде да се договоримо“, рече сједокоси Удбин радијатор премијер, ловцу на змајеве. Ловина се чешка, сатјерана у ћошак рандевуа на тајној локацији у Рогамима, док му дрхти усна а у глави му се врти она коњска глава из „Кума“. „Добро, само полако. Пробај овај мој архонт, референдумска берба. Клизи низ грло“, тјеши га некадашњи гувернер а садашњи винар. „Не може друже тако. Превише си се приближио опозицији. Ако мислиш да оправдаш оне доларе за НАТО, мораш мало да помогнеш“, сугерише му премијер по субјективном осјећају туткајући му у џеп задњи број „Сундаy Телеграпх“-а и „Тимеса“. „Видиш како то раде озбиљне новине. Ајде прошарај мало, па да видимо шта ћемо са пореским дуговима. Дај треба нам сад. Шеф је дао паре Хилари за кампању, а Трамп не може да нас нађе ни џи пи есом“, шапће му премијер на уво. Ловцу на змајеве се на трен учини да под свјетлошћу свијећа на тајној локацији у Рогамима, радијатор премијеру очи постадоше црвене, а сиједе власи почеше да размичу рошчићи.„Задатак пропаганде није да буде интелигентна. Задатак пропаганде је успјех“, чита му на Вајберу Гебелсов цитат коју му је послала Беба.

Антене тринке нове ракетне фрегате „Адмирал Григорович“ негдје у Средоземљу почеше да дрхте, а ситне тачкице на зеленом екрану радара почеше да свјетлуцају. „Кота је 42°29’11″Н  19°17’17″Е, у Доњим Рогамима. Јавите Шишмакову. Мислим да се сад одазива на презиме Шимширов“, јави Кремљу официр за везу на командном мосту, размишљајући зашто му је отац продао дачу код Москве и ушао у кредит да би купио апартман на Завали.

Чудо су ти метафоре, браво ти га Жељко.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: