Насловна Издвојено У држави дуње кисе, ћу шамарам – може ми се

У држави дуње кисе, ћу шамарам – може ми се

12
ПОДИЈЕЛИ

Пише: Саша Др. Ђуровић

Најава процесуирања Миомира Мугоше и није неко изненађење, а ангажман у Словенији, на амбасадорско мјесто, само је био један у низу катастрофалних идиотлука около избора представника једне државе, макар она била и неуређена. И правно и генерално. Сјетимо се само другарице Влаховић, плагијаторке која је украла „поњава-методом“ преко 60% туђег научног рада и ни застидјела се није, напрротив, бијаше насмијана. Ама да ми је жена, тренутно би је „оћеро“. Јер је то онда „нос окидени“. Ако је Црна Гора часна и поштена како вели химна. Но имала је разлог да се смије испоставило се. Умјесто да је се процесуира, њу поперили по сред Вјечног града, да убеути у Вучицу и Шпански трг умјесто неђе да одрадује друштвено користан рад. Да купи отпатке са плаже, оном „боцкалицом“. Кад је с’ мора већ. Но, таква је држава, а њој се може. Е кад већ поменух да јој се може.. И Мугоши се могло, и још некима у ЦГ.

Јавна је тајна „а може се њој, она је љубавница тог и тог“, а може му се, брат му је тај и тај“, а може јој се, „муж јој је тај и тај“, а може му се, „знаш ли ко му је жена?!“ Онај или она, коме се може, а у посједу је елементарне памети никад не злоупотребљава и не прича о том, ОСИМ у предцивилизацијским друштвима какво је црногорско. Или се макар не бахати тим „Може ми се“. А у ЦГ ако не „налијепиш на чело“ или на таблице од аута да се зна да ти се може, може да дође до неспоразума. Е онда кад се увјере да ти се може не можес се одбранит од полтрона. Тај Ђукановић појма нема колико њих се позивало на њега за жемана, и колико потчињених му будала им је чинило да се не замјери тим ако им се може, што више говори о простом пуку него о њему. Знам за један примјер кад је тамо нека будала слагала да је кум са неким из врха власти, а паланка ко паланка, гута шупље приче ко ћурка кукуруз, па га обогатили, материјално. Кад се испоставило да му тај неко није ништа а камоли кум, он побјего главом без обзира. Е Мугоши се могло. Да невиђеном дрскошћу прави разне инциденте, да му вамеља „набада“ некакве новинаре који биљеже, раније поменуте, аутомобилске таблице непрописно паркираног аута, у тефтер, и да нико због тог не одговара. И он се човјек, бахатио, демонстрирао дрскост без преседана, и без устезања. Може му се, што да не покаже… Тако је црногорски бахатит се. Или није? Него је тако примитивно прије…

Не треба гајит илузију да је Мугоша пуштен низ воду, не требају непријатељи му да сеире, рано је за сеирење поготово пријатеља му, полако, има томе још, да се Мугоша доведе у ред, к познанију права. Полако…веле мрски му непријатељи да се надају да неце доживјет судбину Маровића ког су пустили на одмор у метрополу. А ако је тај Маровић био „архитекта“ једног програма партије која влада 30 година, последње што треба да учине, из те партије, је да га пусте низ воду. Да се промијенила власт па да се процесуира то је већ друга прича, овако, није ни поштено, ако у тој работи има ишта поштено. Ево, персонално, ни Рању не бих пустио низ воду, рању који поштено каже да није крао, мало придржавали кесу тек…мало метали, на врх кашичице….ал’ их нема флагрантно у лоповлуку, а то је у ЦГ довољно да се глуми морална громада. Није било лако креират програм заснован ни на чему вриједном, за владавину 30 година која је донијела много вриједног, у смислу материјалних добара, припадницима те власти. Па ако се мало уштинуло од државе никакав проблем, у ЦГ се ионако, у већини, бави политиком да би се узеле паре или „намјестили“ рођаци, пријатељи, кумови. Кога брига за државу!? А Мугоша јес дијелио капом и шаком, коме је хтио. Сјетимо се само, рецимо, које све будале су добиле стан за земана у Подгорици, за некакве заслуге које су потпуно идиотске. Довољно је било да нека будалетина отпјева чувени а апсолутно безвриједни „патриотски евергрин“ „јер од болаааааааааа и од плача постала си крш и драча„ и бирај јединицу, стамбену, у ПГ. „Ђе гоЈ“ што рек’о бизМисмен. Дакле, није у оваквој држави елементарни проблем Мугоша, који суштински јесте проблем, проблем је што су у оваквој држави Мугоше идоли. Пуни пара, добра кола, могу да бирају неписмене, свега гладне невјесте, које „васпитава“ ријалити. У бизМису су, у власти. И онда се осиле, по природи ствари, као сви провинцијалци кад их западне. Може им се. И није то ни тајна а није ни од јуче, у ЦГ поготово, ђе је више браће они лако ударе на једног или ђе су два, проблем је ако се преваре у перцепцији, а има примјера, па тај један или два кад ударе на тих неколико, али другачије а не „шакомице“ онда се они бројнији ватају за главу. Јако битно је имат добру перцепцију и добро антиципират. ЦГ је таква, дубоко слугерањска и дубоко провинцијална.

Мугоша је радио како је хтио јер му се може! Из цивлизације су му „опалили“ шамар на тениском турниру, онда кад је, прије сервиса Ђоковица Федереру, у заносу страсти заурлао а публика у чуду погледала у његовом правцу питајуци се „из које родовске заједнице долази овај…“ Јер, ЦГ функционише на принципу родовске заједнице. Нема метрополу. Не чини метрополу шопинг-мол, него стање свијести. А „грађанско стање свијести“ у ЦГ предлаже за предсједника државе ону коју неуљудно у Побједи називаху „киломудић“!? Па ко би за то гласао? А неће она имат проблем с прихватањем те кандидатуре, упркос „критичкој мисли“ према свему у држави. Прихватиће је она, да је „поправи“. Државу. Ка’ да је тешко државом управљат?! Браних ја и њу и онога што га у Побједу називаху “говече“ посред Побједе. Нијесам очекивао да ми целивају руку, нит сам Светац нит сам то радио да ми буду захвални, али да поштују ствар је елементарног карактера. А они су ми узвратили тако што слово једно нијесу написали, у новинама које „уређују“, о том да је мој роман уврштен у најјужи избор једног престижног, интернационалног сајма књиге. „Незахвалности, корове најгори“. А један прорежимски Блиц и Политика ето јесу. Него није тема.

Елем, кад је Мугоша, од миља „Муги“, урликнуо „на тенис“ учинило ми се да се застидио, а сигуран сам да је био изненађен што његов урлик није наишао на одобравање јер, у паланачкој кафани се и најглупљој шали смију сви ако је исприча главни у селу. А Муги је био шериф. Ако ЦГ посматрамо тако, кад је свијет глобално село већ. Дакле, тад се застидио јер цивилизацијске норме и псотоје да би им се и примитивци прилагодили. Пошто је ЦГ предцивлизацијска држава у њој важе друга правила, родовске заједнице, и зато… Мугоша енд цо. се само прилагодио, био дрзак и јахао па и шамарао, па ето и те несретне новинар(к)е. Јахао… Просто, може му се. На орману дуње кисе, ћу шамарам – може ми се! Да је шамарао неко ком је „дуња у фиоци“ давно би био санкционисан. Елементарно питање је „зашто Мугоши неко, одавно још, није рекао „enough!“ Па зато што је (био) дио система који је поштовао таква накарадна правила. Што је и он дио нове ЦГ историје која се пише код онога у „Жива истина“ како се сам похвали. Е зато.

12 КОМЕНТАРИ

  1. 22
    1

    Odlican tekst.
    Drskost, bezobrazluk, bezobzirnost i spremnost na cinjenje svakog zla su mjera uspjesnosti u Crnoj.
    Tu nikoga posebno ne treba izdvajati. Sve listom „uspjesne“ bizismene i ‘ugledne“ gradjane bi trebalo u fijoku. Ali, nema ko.
    U poremecenom i neizgradjenom sistemu vrijednosti imamo sto imamo.

  2. 17
    0

    Sto se tice prepisivanjas,naucnih radova , ima vise tih. Znamo neke koji su objavil veliki br. knjiga- naucnih radova. Sve ama bas sve prepisano. I oni su univerzitetski prof.

  3. 10
    0

    Zamisli da imash gradonachelnika velikog grada.

    Zamisli da da je podelio „da kazemo“ (uzrechica – shto bi rekao Sindja) oko 300 stanova raznim ljudima. Za shta? Ehh pa radi se o finim ljudima rezima. OK. Shta tu ima loshe? I rezimski ljudi su ljudi. Problem je da drzava, taj grad nije ulozio ni jedan crveni cent za te stanove, koje je taj gradonachelnik delio. Onda odakle gradonachelniku ti stanovi da ih deli? Ehh pa neki graditelj stanova mu je stavio te stanove na raspolaganje da ih deli, koji je za uzvrat dobio od tog zamishljenog grada besplatno ovo/ono, oslobodjen je placanja ovoga ili onoga. Ko je u tom procesu ostao kratak? Ehh pa mi, stanovnici tog velikog grada.
    .
    .
    .
    To zamishljanje moze da vam izgleda malo komplikovano, evo vam drugi jednostavniji zamishljeni primer:

    Zamisli opet da imamo nekog gradonachelnika velikog grada u CG. Necemo da imenujemo grad, a ni sad vec bivsheg gradonachelnika. Zamisli da taj gradonachelnik stavi na licitaciju da proda veliku povrshinu blizu stadiona. Urbanistichki plan predvidja da se tu grade samo industrijski objekti (hangari, stovarishta…). Za takvo zemljishte ne mozesh mnogo da uzmesh. Taj zamishljeni gradonachelnik se doseti kako da poboljsha cenu. Proglasi to zemljishte da od ponedeljka tu moze da se prave i visokospratnice. Ahha! Em ravnica, em pored puta za aerodrom. Skoknesh do mora za sat…. Cena skochi 10 puta. Licitacija pochne od 2 miliona evra. Vishe njih licitiraju. Jedan, da ga nazovemo Mujo ponudi 13 miliona evra. Tu se licitacija zavrshi. To nije kraj. Interesantna situacija se tu opet stvori. Mujo, sad kaze da nece da kupi zemljishte za 13 milona. Shta mu je problem? Ehh pa nece, pa nece. Odustao. Sachekaju josh par dana i objave vrlo interesantnu vest: Gradonachelnik prodao isto zemljishte, istom Muju, ali ne za 13 miliona evra, vec za 2 miliona evra! Whaaat? Otkuda sad to? Proshle nedelje Mujo licitirao do 13 miliona i zvanichno na licitaciji dobio zemljishte da ga kupi za te pare. Onda se misteriozno predomisli – odustane od kupovine, da bi mu gradonachelnik (koji je visoko kotiran u rezimskoj partiji) sad prodao isto drzavno zemljishte za 2 miliona evra! Ne treba tu da se mnogo mozga i da se cheshkamo po glavi. Ochigledno je ovaj zamishljeni gradonachelnik stavio u dzep veliki deo te razlike od 13 miliona minus 2 miliona (11 miliona evra). A zasto je onda ishao sa onom nepotrebnom licitacijom? Zar nije mogao od Muja da odmah uzme par miliona evra? Jeste, mogao je da trazi milion ili dva milona, ali je mnogo pametnije da se zemljishte stavi na licitaciju da se vidi prava cena, sto je ispalo 13 miliona. Sad moze gradonachelnik da sedne sa tim dobitnikom licitacije u nekom dobrom restoranu i da uz rujno crmnichko vino i przenu pastrmku iz Tare mu kaze: „Burazeru, sad si srecan vlasnik zemljishta, platicesh 13 miliona. Zasto da se izlazesh nepotrebno tolikom troshku, kad mozesh da ustedish 3 milionceta evra. Evo kako: Sutra izjavi da si odustao. Tu ima mali problemchic. Zakon nalaze, da ako #1 odustane, onda se nekretnina daje #2 licitatoru, po imenu – neki Haso, koji je nudio 12 miliona evra. Medjutim to cemo lako da sredimo, necemo dirati Hasa. Moze mi se. Napravicemo zvanichni ugovor sa gradom da je zemljishte prodato po jako povoljnoj ceni za svega 2 miliona. Tio cesh za uzvrat da uplatish na jedan rachun u Malti 7 miliona evra. Na taj nachin svi cemo biti zadovoljni: Ti ushtedeo 3 milona, grad dobio 2 miliona za ledinu na vetrometini, gde je trebalo da se prave skladishne zgradetine, neko u dalekoj Malti se usrecio preko noci sa 7 miliona evra. Shta tu vidite loshe?“…. Moze nam se.

  4. 9
    0

    E sad da se ostavimo zamishljanja, da se vratimo u realnost.

    Herojska NGO „Mans“ je davno predala ove prijave protiv Muga. Zasto je Milo preko Katnica bash sad podigao optuznicu? Stvar je toliko jasna, da jasnija ne moze da bude. Tachno vidish korupciju pred svojim ochima – crno na belo. Shta su chekali nekoliko godina? U medjuvremenu, Milo je nagradio Mugoshu da bude ambasador u Sloveniji. Fina mirna zemlja. Nasha bivsha YU. Ne morash ni da znash nikakav strani jezik.

    Zashto ga je Milo nagradio sa ambasadorskom funkcijom, kad su sve MANS prijave bile predate na vreme, od pochetka? To je jasno. Partijski drugar, prijatelj u korupcionom udruzenju, moze se Milu. Ali zashto je bash sad izvukao iz fioke optuznicu?

    Ehhh to ima veze sa EU (Poglavlja 23 i 24) i – NOVIM IZBORIMA. Mugi je kobajagi zrtvovan. Nece ga dirati za sytanove, koje je poklanjao, nece ga istrazivati odakle mu veliki broj kuca, koje je stekao kao gradonachelnik, samo ce ga teretiti shto je oshtetio grad za 11 miliona evra prodajom zemljishta pored aerodroma (13 milion minus 2 miliona).

    Nece ga hapsiti. Nece biti TV kamera. Nece biti ni sudjenja. Katnic i Chadjanovic ce izaci pred kamere i saopshtiti lepu vest, da su se nagodili sa Mugijem (zrtveno jagnje) da plati narodu shtetu u visini od 1 800 000 evra i da odlezi 2 meseca zatvora. Ostatak bogatstva ce biti netaknut, sto je deo sporazuma. Takodje sporazum je postignut da se ne otvaraju bilo kakve druge optuznice. Shto je dosta, dosta je. Porodica i ostali ce biti Mugi zahvalni do groba. Milo ce izaci na izbore, rachunam po zadnji put. … Ostanite na vezi.

  5. 7
    1

    Naravno nagadjam sto se visine nagodbe tiche i duzine obavezne robije. Tu mogu da dodju razne varijante, da se recimo pred odlazak u Spuz Mugi razboli (povishen pritisak, vishak kg…, shecer…) i da mora da ide na lechenje u Zagreb….

    • 6
      0

      Pazi josh jedan shtos:

      Sad ide optuznica. Tajming (natempiran dogadjaj) je jako dobar (neka vrsta novog drzavnog-izbornog udara) – pred same izbore. Da ljudi vide kako Milo-Aco-Brano napreduju na polju vladavine prava i zakona.

      Milo ce da stavi na dobosh PR proklamaciju – kako se on neumorno bori protiv VELIKE KORUPCIJE, danju nocu. Dokaz su Mugi i Sveto sa sinom. Onaj Austrijanac (Hans??) ce ga javno pohvaliti, kako je Milo Lopov postao Lider u regionu u stvaranju nezavisnih institucija, rame uz rame sa Vuchkom. Rama, Haraindaj i Bakir su im blizu za petama.

      Tek kad prodju izbori u Baru, Podgorici i za Predsednika, tek tad ce stupiti na scenu Katnic sa „dilom“, koji je davno napravljen: makar parcijalno „pranje biografije“.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here