Другосрбијанцима и србомрзитељима сметају хероји Кошара!
1 min read
Пише: Јелена Вукоичић
На другосрбијанским (или србомрзитељским, свеједно) форумима Б92 и Н1 у току је свеопшта хистерија због одлуке градских власти да новом булевару дају назив Булевар хероја са Кошара, који је победио на јавном гласању. Бесни либерално-демократски опозиционари се напросто утркују у томе ко ће више да пљуне, не на власт, него, што је бизарно и несхватљиво, на момке који су се борили на Кошарама.
Тако можемо да прочитамо да ови момци ’не заслужују да се по њима назове улица зато што су они своју битку изгубили’ (?!), затим да улицама ’не би требало давати неке неодређене називе, већ само имена истакнутих личности’. Има и коментара у којима се наводи да нико у Београду никад не би ни чуо за ’тамо неке Кошаре да власт није бесомучно бомбардовала народ причама о поменутој бици у медијима (!!).’ Неким ’грађанима’ смета овако ’депресиван’ назив зато што ће их, сваки пут када пролазе поменутим булеваром, подсећати на све српске губитке и поразе, а неки наводе да је требало смислити неко ’веселије’ име.
Има и оних који напросто не могу да верују да су хероји са Кошара заиста добили највише гласова (на пример више од предлога да се улица назове по Ненаду Богдановићу) и захтевају да се гласови трансапарентно преброје, а помиње се и идеја да су овај ’глуп назив’ наводно изгласали СНС ботови. Појединци уједно ликују над несрећном судбином неких од ових момака, истичући да су ’заслужили све најгоре зато што су били експоненти Милошевићеве политике (!)’.
Трагично је до чега све доводе слобода говора и слобода мишљења, а трагично је и то колико је другосрбијанштина пустила корене у овој земљи, а посебно у Београду, да будемо потпуно искрени. Горе наведени случајеви нису изоловани, патолошки примерци за проучавање. То су људи којих су пуне институције, укључујући парламент и универзитет, људи који су врло присутни у јавном и политичком животу, и, наравно и најважније, људи који већ јако дуго и јако добро живе великим делом управо од буџета ове земље коју толико мрзе.
Они су ти који се сада обрушавају на групу момака који су најчистији пример херојства, у времену у којем је таквих примера ужасно мало, момака који су преживели прави пакао (они који су га преживели) да би испунили дужност одбране своје земље. Ако постоји идеална комбинација ироније и неправде онда је то ова..бизарно и болесно, али и упозоравајуће. Ове, горе наведене, ’људе’ нешто ’ствара’. Ствара их систем, образовни, културни, политички и медијски, ствара их друштво и није могуће да их све финансирају Сорош и слични. Није могуће и није истинито. Патолошки аутошовинизам се у овој земљи већ јако дуго култивише и негује.
Резултате можемо да видимо и никад не треба заборавити једно. Идентитет није уклесан у камену..он је флуидан, променљив. Ко не верује нека погледа пример Црне Горе. Уз ’дуготрајан и напоран рад’ примерци са Б92 и Н1 могли би да постану већина у овом народу, заправо не у народу него у држави, пошто, уколико би они (хипотетички) заиста постали већина, више не бисмо ни имали народ о којем бисмо могли да говоримо.
Извор: Видовдан
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Није све тако црно. Већина тих паћеника су коментаристи из околних нам „братских“ дрѕава + један од родитеља члан националне мањине чији тата не ј..е своју драгу како треба. У многим случајевима се вера и националност мења добром ј…….м. Млакоње са мушке тачке гледишта
Б92 је непријатељска експозитура, какве само антисрбске гадости у коментарима објављују тамо тога нема ни на хрватским порталима. Ако пробате да одговорите на те бљувотине коментар вам неће пустити, мени никад нису.
„Bodine“, nije ispravno taj ološ nazivati „drugosrbima“ jer oni ne postoje izvan Srbije, možda bi za njih još pravilniji izraz bio „malosrbijanci“, budući da se oni zalažu da Srbija bude svedena na „beogradski pašaluk“, čak i manje od toga jer se zalažu za otcjepljenje Kosova i Metohije, Vojvodine, „Sandžaka“, „Preševske doline“, „Vlaške regije“,…
Треба рећи да већина другосрбијанаца често другог родитеља (најчешће мајку) име НЕ српске националности. Бар из мог искуства већина људи који пате од србофобије имају маму хрватицу, мађарицу и сл. Ако неко поготово мајка и њена родбина трују дете мржњом шта очекујете да постане?
Па опште познато је да је Кандићка усташкиња, а Чедо Ром…
Ви се овде чудите Монтенегринима – а другосрбијанце, њихова духовна браћа близанци су далеко већи изроди. Сви српски непријатељи скупа нису ни десети део зла по Србе у односу на другосрбијанштину.
Drugosrbijanci tj.Srbijanci.Neka mi neko kaze od strucnjaka za jazik postoje li Bugarijanci ili Rusijanci?Drugosrbi mozda.A tema o Kosarama moze da smeta samo onima koji bi izbrisali ne samo Kosare vec I celu nasu istoriju koja se tice Srba.400 godina nije uspelo nikome za vrame ropstva da Srbe zatre pa nece ni ovim nasim jajarama od petooktobarskog obojenog „ustanka“.