„Друга вамеља, трећа нога власти“

Прочитах на овом порталу веома аналитичан текст, човјека који није у политици нити је завршио новинарске школе. Одличан текст. Не знам човјека, да не буде да га хвалим јер смо пријатељи. Елем тај „потписник редова“ је написао велику истину о другој вамељи, а првој медијској, капији Црне Горе, која вози слалом као Јаница Костелић, после повреде, но узима велике паре „на гуз“ да се изразим колоквијално, разумјеће тај уличарски језик. Не јер су расли на улици, то се види по „модном“ им стајлингу да су миљама далеко, него им је близак просто. А онда и да испричам једну кратку причу, искуствену, са једним од тог двојца из „звезда гранда црногорског новинарста“.

Двојца без кормилара? Да ли?

Елем, један мој друг, који ради и живи, добро, у иностранству, и ја, се сретнемо неђе на мору, прошлога љета, и каже он мени да ме чита редовно ђе год да је а сад је обично у ГБ (Great Britain, прим. ИН4С). И каже ми: „Чудно да си писао за све у ЦГ осим за Вијести.“ „Нијесам писао ни за онај Дан, ал’ ти се учинило јер сам дао пар интеврјуа тамо па могуће због тога.“ Каже: „Али не разумијем како се нијесте ‘нашли’ ти и Вијести…“ Кажем: „Одатле ме нико није звао, нећу ваљда ја неком нудит сарадњу… Ионако је ЦГ препуна ‘одличних’ новинара и политичких аналитичара, ја дођем ту као радио аматер…“

Прасну човјек у смијех, зна ме дуго, па зна и референце, каже ми да је читао моје опсервације и у неким америчким новинама.. и све тако. А онда ми каже „ма ја сам ок са оним Ивановићем, долазио је код мене у Лондон, волио бих да пишеш тамо јер ипак, да те читам редовно, а и те вијести су најчитаније. А и ко је бољи од тебе..?!“ рекох „друже сви су бољи, у цг сви све знају, а „новинари“ јесу у већини неписмени, неупућени, неинформисани али узимају паре на гуз, у прилично хомосексуализованој Црној Гори, продају кикирики у фишеке“. Како то рања једном рече, фишек. „Као „тазе“ раде, оно некад док гледасмо Сутјеску, не носе оне бијеле капе као некад „тазе“ ал се убише од пара.. Но ме не интересује то, знаш да то није мој дио посла“ Будући да он зна, рече „знам али .. да пробам да оно .. волио бих да пишеш у Вијести..“

Бијаше припекло, рекох „одох ја друже у воду а ти.. ајд ок, нек ме контактира тај твој па ћемо виђет да ли има нека варијанта“. Прошло од тад мјесец, два.. зове мене тај неки уредник.. а онда, мало потом се чујемо тај Ивановић и ја, преко телефона. Мало попричамо .. видим ја да је он резервисан.. Капирам, ко зна шта је чуо о мени, те приче су обично надуване ал ок, капирам а немам намјеру да увјеравам било кога у било шта. Међутим у његовом маил-у који ми је послао дан после видим да је он сумњичав итекако и да му није јасно баш .. па би мало да испита .. одговорим му да нема потребе за евидентним „зазором“ који има у односу на мене, јер сам ја конкретан човјек и пишем оно што ја мислим да треба, и како треба, па ћу тако и у његовим новинама. АКО будемо радили, другачије не, и толико о сарадњи те врсте. А он се јадан, одговарајући, покаже у свој својој неписмености а онда и у јако израженој сујети повријеђеној, па ми куца да се он мене не боји ..

Насмијах се читајући, виђех да он не зна шта значи термин „зазор“ а подсвјесно по Фреуду схватих да се он заиста нечега боји чим му је страх први пао на памет, будући да „зазор“ значи првенствено скепсу, сумњу, опрез а никако страх примарно. Како из тог маил-а виђех да није препаметан баш, помислих „вазда ли браним аутсајдере, а он бијаше у том „рату“ с државним медијима, но нека сам га бранио у Побједи од надимка који су му надјенули мада има основа евидентно .. помислих.. јер, он ништа не зна, кад не зна шта значи „зазор“ .. сујетан и потпуно изван професије којом се бави (уређивао је јадан фабрички лист.. то му је био новинарски „зенит“ ) Отписах му, овај пут водећи рачуна, као да пишем основцу, да му буде разумљиво.

Дакле, отписах му да нема ту простора за сарадњу а онда му и написах да ћу му затворит једна врата која су му малкице одшкринута, према једном центру моћи, лоцираном у Пг, конкретно. Јер тако необразован и препун “зазора“ доноси погрешне закључке па онда неко тамо на основу погрешних премиса погрешно закључи, мислио сам. А онда сазнах, будући да се до тад нијесам бавио тим тривијалним, да и њега и ментора му, тамо, држе за ситне шићардзије, сјецикесе. Тако да, нијесам требао много ту сугерисат, све су већ знали. Али ови су мислили да су битни јер се „натрте“ на сваки празник који та амбасада обиљежава па их протоколарно угосте, као Шојића у оној серији, поучној. И би тако.

Не држе их ни на поводцу (потпуно небитни) него их пуштају да базају као авлијанери. А авлијанери се намећу као „пријатељи“ а онда се тамо сликају па обмањују прост пук па и неке у политици да су битни јер су, ајмо рећ „самолиценцирани „савезници“. На вези са центром моћи. А они са њима могу бит само на вези лука, бијелога. Јер, ето ни за вез им нијесу занимљиви. Не вјерују им ништа кад дођу да нешто „реку“ знају им карактер. Много боље него ли ја домицилни, не бијах у цг 20ак година и онда, одакле бих ја знао такве? Нит с улице нит с посла, јер неко ко је радио у фабричком листу .. уређивао зидне новине.. како ћу ја таквог знат ? Вријеђам то пријатељство са Тијанићем и оваквим, овлаш, освртом на такве, ал ето приземна тема па и ликови такви ..

Откуд ја да знам ко је уредник неког фабричког листа??? Е како сам онда често у цг касније, сазнајем шта, ко, ђе и како. Појма немам ко чини, у већини, тај галиматијас полуинтелигената у медијима ал да бих имао „увид у материју“ информишу ме за сваког понаособ и онда видим да су то, у огромној већини, слуге, полуписмени и приучени који имају газду који им нареди кад да залају, а онда и јахача да их заузда кад је потребно, а они за то примају лијепу апанажу.
Али није то суштински проблем па ми није било ни занимљиво толико.

Проблем је следећи. Што у оваквој цг, такве фигуре утичу и на политичка збивања. Не заборавимо да су креирали једну партију, која је била штака власти кад је иста клецнула. То је била „трећа нога“ власти. Сјетимо се само „Пирамида“ и свакаквих тв форми које су протежирале разне креатуре које је гурао „концерн“ а које је гостила једна из концерна која је учила на примјеру Бранке Невистић која је узимала огромне паре на „атв“ Ђукановићевог „мрског непријатеља“. Рекла ми Бранка? Била је оскудица људства (стандардно) па бијаше и онај метеоролог, Мицев, концернов пик. А онда је онај, Ђепетов мали из „концерн партије“ спасао владу која је била на кољенима. Да ли случајно? Нема случајности, у политици поготово. И мислио сам да је то маxимум њиховог мешетарења у политици, да су се напла(с)тили.

Међутим, њима се, евидентно, свиђело па их ето опет. Овај пут са некаквом грађанском опозицијом. Па им је и то мало него их ево и са предсједничким кандидатом, кандидаткињом. Да човјек не повјерује. Иако је Ђукановић рекао да ће са именима изаћ „ових дана“ наравно да знам ко из дпс-а фигурира као кандидат за председника, њих двоје троје. А ако то буде Милица, жена драгог ми Зорана (упркос критичком ми дискурсу према режиму) па ако контра ње буде та коју предлаже „грађанска“ вамеља, заокружићу Милицу 5 пута. Добро ћу је „утврдит“. Јер то је више него неозбиљно, једну потпуно минорну, монитор фигуру, инсталират и за кандидата је превише.

И опет се показује да је политика озбиљна работа којом се, у већини, у цг, баве неозбиљни људи. ОСИМ ако „концерн и грађанска опозиција“ не кандидују једну минорну фугуру, за коју неће гласат нико нормалан, јер су трећа нога власти! Реално, другарица кандидаткиња је мало озбиљнији кандидат од оног Блажића чији син не „тули“ службенога Ђипа, у тренуцима кад не “савјетује“ световога зета. Притом, ништа лично против кандидаткиње. Напротив, није тајна, знају то „жива истина“ и неки режимски новинари, она могуће не зна.

Није тајна ко је „ућерао“ 100.000 европских пара монитору за вакта једнога италијана који бијаше одређен од стране Брисела да донира независном медију у ЦГ, а који је питао, цитирам „ Не знам коме да дам паре?“ „Не дајеш паре ти него Европа .. „знам ал не знам коме.. онај „антена М“ ме убјеђује да је независтан, баш је упоран, насртљив.. да их дам њему?“ „Ако је он независтан онда си ти Кенеди, а евидентно нијеси, жив си живцат.. А и кад је већ толико „амбициозан“ а болесна амбиција подразумијева Макјавелизам који презирем, нећеш их њему дат„ „Па коме да их дам онда.. том монитору .. ?„ „Ако је дилема између тог „упорног“ и тих „опозиционара“ дај овим другим, да буде једном да не „општи“ упоран него мање грдан.. Дај их монитору..“ Рекао му је неко, јако ми близак. Ја, такорећи.. Да, да .. 100.000 „мрских“ европских пара је тада добио „независни“ монитор!

Показаће се колико је независтан ако другарица кандидаткиња прихвати кандидатуру. Ето лакмус папир! Ко ће добит европске паре није ми било битно, њима јесте, веома. Њима који су сви увезани и сви били дијелом новине којом управља кандидаткиња. Свима је заједнички именитељ „бабо“. Сви су они бабова дјеца и сви су они трећа нога власти! Сви су они ФИНГИРАНА, самолиценцирана, грађанска опозиција. Путујући циркус, и то само будали није јасно. Било који Ђукановићев кандидат ће такву „опозицију“ урнисат! Макар то била она Марта с Кома плава или Љубо полупливач. А вамеља „грађанска, препоштена“ са све „полупроцесуираном„ банкарком експертом „инсиде“ се осилила баш, и сматра себе медијским глодуром у цг. Што није тешко. Да се разумијемо, цг је мали систем па и медијски. Да се појави неко ко је спреман да уложи нешто пара и окупи свега пар професионалних новинара и истинских аналитичара „затворио“ би све медије у цг за недељу дана! Срећа по ове што нема назнака да је то интересантно иком, тренутно бар.

И онда, човјек који је написао тај текст је потпуно у праву. Није ми се допало што тог једног из вамеље зове Жексон, кад може фино, домицилно, жељо, или „зељо“ ако је зеленоок, зато што у „Спортинг Лисабон“ игра један Желсон. Желсон Мартинс, добар играч, па ми је ружна асоцијација. А имах и друга Жексона, поштен човјек, па су асоцијације мало спорне. Иначе све остало је аутор теxта погодио, ни да је на самом извору информација.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: