• Друштво

ДРИ нашла бројне незаконитости у Плантажама, тужилаштво на потезу; Марашева се жали како ДРИ третира њену зараду

5 година ‎ ИН4С

Коришћење готовине за исплате без јасног основа и мимо закона, исплате новца без потписаног уговора и испостављених фактура, продаја производа без јасног цјеновника и критеријума појединим партнерима, сумњиве трансакције, непостојање ревизорског одбора и бројних интерних аката компаније...

Верица Мараш

Коришћење готовине за исплате без јасног основа и мимо закона, исплате новца без потписаног уговора и испостављених фактура, продаја производа без јасног цјеновника и критеријума појединим партнерима, сумњиве трансакције, непостојање ревизорског одбора и бројних интерних аката компаније…

То су само неке од бројних неправилности које је утврдила Државна ревизорска институција (ДРИ) током ревизије пословања државне компаније Плантаже, која је јуче објављена.

Утврђено је да постоји више од 11 милиона квадрата земље који су изгубљени између стварног стања и евиденције, да се трошкови за службена путовања одобравају и исплаћују унапријед у већем износу од процијењеног и да се по повратку с путовања не доставља документација о томе.

Саопштен је податак да је један члан Борда директора добио 2.134 еура за путовање у САД, а нема података зашто је био тамо.

Плантаже су лани отписале дуг од 121 хиљаде за стамбене кредите запосленима, а неисплаћене дивиденде малим акционарима од око 120 хиљада су прошле године враћене Плантажама и књижене као приход.

Налаз је показао да се накнаде члановима Одбора директора дају и у готовини, да постоје и накнаде за “стални рад у комисијама за израду инвестиционих пројеката”, које се исплаћују и књиже као накнаде одбору директора.

Ревизија се односи на пословање Плантажа у 2018. године, али су узети и подаци након тог периода.

Кршење бројних закона

ДРИ је дао дупло негативно мишљење – на финансијско пословање и на ревизију усклађености пословања Плантажа са законским и подзаконским прописима.

Утврђено је да су Плантаже пословале супротно бројним законима – о ревизији, привредним друштвима, заштити на раду, спречавању нелегалног пословања, раду, систему унутрашњих финансијских контрола у јавном сектору...

Врховна ревизија свако негативно мишљење, сходно процедурама, доставља Врховном државном тужилаштву (ВДТ).

Дугогодишња извршна директорка државне компанаије и функционерка Демократске партије социјалиста (ДПС) је Верица Мараш, а предсједник Одбора директора је Веселин Вукотић.

Компанија је добила 20 препорука које треба да испуни у року од шест мјесеци, а претходно у наредних мјесец треба да достави ДРИ план за њихову реализацију. Ревизијом је руководио члан Сената Зоран Јелић, док је други члан колегијума био сенатор Никола Ковачевић.

ДРИ наводи да ће с извјештајем упознати Одбор директора и Владу, као већинског власника, да би унаприједила положај Плантажа и јачање одговорности у управљању јавним финансијама.

Погрешан обрачун пореза

“Нераспоређена добит на крају 2018. године је била 10,34 милиона. У Плантажама је погрешно обрачунат и исказан порез на добит правних лица за 2018. годину и за ту годину су неправилно исказане одложене пореске обавезе и одложена пореска средства. То је утицало на коначни нето резултат пословања”, пише у извјештају.

Утврђено је да су плате запосленима умањење након препорука Владе по одлуци Одбора, а да претходно није измијењен акт којим се регулишу плате запослених у фирми.

Ти потези су довели до тужби 25 запослених којима је у 2018. години исплаћено 348.855 и још 691.331 еура за 41 запосленог у прошлој години.

“У циљу избјегавања трошкова поступка, извршена је процјена и обрачун мање исплаћених зарада по назначеном основу, за укупно 248 запослених који нијесу покренули судски спор, у укупном износу од 3.537.427 еура”, наводе у извјештају.

Сумњиве трансакције

Утврђено је да је по одлукама Марашеве исплаћиван новац за ангажоване особе у промотивним активностима, при чему те особе нијесу узимале новац већ запослени у компанији.

“Ревизијом је утврђено да су као ‘уплата пазара’ евидентиране и двије трансакције у износу од по 100.000 еура које се односе на повраћај новца од стране агенције за привремено уступање запослених, што је у супротности с правилником о условима и начину достављања података о готовинским трансакцијама од најмање 15.000 еура и сумњивим трансакцијама, сходно којем је требало обезбиједити/попунити формулар о поријеклу готовине. Уз то, повраћај новца у благајну није требало евидентирати као прилив”, наглашено је из ДРИ.

Гориво без ограничења

ДРИ је утврдио да Плантаже од 2016. до 2019. године имају планове потрошње горива за које је, према одлуци, одређен лимит на мјесечном нивоу од 50 еура до неограничене потрошње за службена возила и од 40 еура до неограничене потрошње за приватна возила која се користе у службене сврхе.

Према плану потрошње горива, који је урађен крајем јуна прошле године, 25 приватних возила се користи и за службене потребе, а Плантаже су у 2018. располагале са 66 службених возила.

Приватна возила су се користила у службене сврхе без икакве одлуке, па је током ревизија она донијета.

Државна компанија за производњу вина у 2018. није имала интерне процедуре којима се уређује архивско и канцеларијско пословање, планове заштите обавезно штићених објеката, нити је Министарству финансија доставило годишњи финансијски извјештај за ту годину на прописаном обрасцу, нема посебан акт којим су прописане стопе за обрачун амортизације.

На основу података који су више пута мијењани и достављани у поступку ревизије, ДРИ се није могла увјерити у тачност обрачуна цијене коштања, ни у вриједност исказаних залиха у пословним књигама

Плантаже нијесу одредиле особу за успостављање, спровођење и развој финансијског управљања и контрола, нијесу именовале ревизорски одбор, ДРИ није добио на увид извјештај о раду за 2018. годину, као ни извјештаји за период прије 2017. године и у поступку ревизије нијесу дати на увид ни извјештаји о резултатима појединачних ревизија.

“Плантаже немају акт о процјени ризика за сва радна мјеста нити правилник о рачуноводству и рачуноводственим политикама којим би, између осталог, била дефинисана сва битна питања која се односе на организацију рачуноводства, рачуноводствене политике за признавање и процјењивање имовине и обавеза, прихода и расхода, усвајање и објелодањивање финансијских извјештаја. Евидентирање пословних промјена није вршено сторнирањем налога, већ брисањем и измјеном (уносом нових података) налога за књижење, а да о истом не остаје траг у систему”, наводи ДРИ.

Споран новац за путовања

Ревизијом је утврђено да у пословним књигама нијесу исказали дио потраживања по основу исплаћених аконтација за службена путовања, а која се односе на период од 2013. до 2017. године.

Објашњено је да ту наплату Плантаже врше у ратама, најчешће обуставом од зараде запосленог, што није у складу с уредбом о накнади трошкова запослених у јавном сектору.

Уз то, нијесу свим запосленим обустављали дио од зараде, тако да је један дио потраживања остао ненаплаћен, због престанка радног односа или одласка у пензију.

“Плантаже су током године – мјесечно у пословним књигама евидентирале планску амортизацију (која је укључена у обрачун цијене коштања производа грожђа, вина, брескве, лозних калемова и лозних резница), а на крају године, након стварног обрачуна амортизације, с обзиром да су утврђене разлике између планске и стварне амортизације, умјесто планских износа амортизације евидентирана је стварна амортизација по обрачуну”, утврдио је ДРИ.

На основу података који су више пута мијењани и достављани у поступку ревизије, ревизор се није могао увјерити у тачност обрачуна цијене коштања, ни у вриједност исказаних залиха у пословним књигама.

Недовољно туже за дугове

“Укупна потраживања од купаца на крају 2018. су била 14,46 милиона, након умањења за исправку вриједности износила су 12,51 милиона, а износ утужења 1,39 милиона што представља 9,65 одсто од укупних потраживања од купаца на крају 2018. Плантаже треба да искористе све законске могућности ради наплате потраживања по основу продаје својих производа, а посебно према купцима чија су дуговања значајна”, наводи ДРИ.

У извјештају је податак да од 2013. године Плантаже нијесу давале новац запосленима по основу стамбених кредита, а на почетку 2018. тај дуг је био 2,6 милиона.

Просјечан број запослених у 2018. био је 634, систематизовано је 312 радних мјеста са 746 извршилаца (сталних радника) и 1.455 сезонских радника.

Прекор што се превише баве платом директора
ДРИ наводи да је плата извршној директорици Верици Мараш одређивана на основу њеног менаџерског уговора с Одбором директора и да је уговором из 2013. њена основна зарада била шест просјечних зарада у компанији (711 еура) односно 4.260 плус увећање за минули радни стаж и бонусе.

Новим менаџерским уговором из 2018. године основица зараде је повећана на седам просјечних зарада – скоро пет хиљада еура, плус увећања за стаж и бонусе.

У ревизији је наведено да овакво одређивање висине зараде није у складу с техничким могућностима програма за утврђивање зараде, па јој је при обрачуну одређиван коефицијент од 23, увећан по основу стартног дијела зараде и минулог рада, да би се на крају додао износ назван “корекција директора” од 2.940 еура нето, како би се добио износ зараде који је договорила с бордом.

ДРИ је јуче објавила и изјашњење Марашеве на њихов прелиминарни извјештај, као и одговор Зорана Јелића испред ДРИ на то.

Марашева се жали како ДРИ уопште третира њену зараду.

“Мислим да је у извјештају превише простора дато обрачуну зараде директора”, навела је Марашева.

Из ДРИ су јој одговорили да је у “извјештају наведено утврђено чињенично стање: уговор (основ за исплату) и начин обрачуна зараде”.

Директорица Плантажа се у свом изјашњењу жали и да је превише простора ДРИ посветила “обрачуну накнада за Б. Р. и Д. П.”

ДРИ одговора Марашевој да им је компанија у “поступку ревизије доставила само дио тражене документације, што је и разлог опширнијег описивања”, као и да су накнадно ускладили текст извјештаја. У коначној верзији извјештаја се не помиње обрачун зарада за Б. Р. и Д. П.

Марашева тражила брисање дјелова извјештаја и блаже оцјене ДРИ

Мараш у свом изјашњењу на извјештај ДРИ на више мјеста тражи да се поједини дјелови извјештаја, у којима су наведене неправилности, избришу јер би њихово “објављивање било кршење интерне пословне тајне компаније”.

Уз то, тражила је да се избрише неколико оцјена ДРИ о раду компаније или да се ублаже.

На крају је позвала Јелића да на састанку разјасне све дилеме у циљу успјешне сарадње.

“Надамо се, да ћемо о свим примједбама имати прилике да на конструктиван и професионалан начин разговарамо. Унапријед се радујем нашој успјешној сарадњи на овом извјештају”, завршава Марашева допис Јелићу.

Тамо гдје се наводи спорна ставка за трошкове материјала, Марашева наводи да је “у јавном документу непотребна аналитика и изношење података о стању на овим рачунима” јер су пословна тајна.

На примједбу да за одређене производе и услуге нема цјеновника, Марашева пише да је и то пословна тајна о чему ће “разговарати на састанку”.

Марашева замјера да су превише детаљно дали извјештај о трошењу новца из благајне “јер асоцира на нелегално пословање”. Из ДРИ одговарају да трошење три милиона заслужује осврт.

Директорица замјера и на оцјене ДРИ да компанија “није вршила намјенско подизање готовине”, јер је “превише истакнуто” и наводи да то треба “другачије образложити”.

Марашева сматра и да се превише простора даје третману обрачуна дневница за службена путовања, да се детаљно дају спецификације трошкова “с ким радимо и у којим износима”, жели да се избрише констатација “поред евидентних проблема” у пословању…

(Вијести)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: