Древни српски манастири: Манастир Ђурђеви Ступови код Новог Пазара

Из књиге Древни српски манастири, аутора Андрије П. Јовићевића

Манастир je данас у рушевинама. Подигнут je на тјемену једног повишег брда између Новог Пазара и Дежева. Ово je један од најљепших предјела у овом крају.

Ђурђеви Ступови, пo свом положају, чине изузетак од осталих манастира, јep док су остали манастири подигнути у заклоњеним, забаченим и скровитим мјестима, далеко од главних путева и већих насеља, махом у долини неке ријеке, дотле су Ћурђеви Ступови подигнути на врху голог брда, близу насеља и главних путева, a далеко од ријеке и изворске воде. Према томе, Ђурђеви Ступови понајпријед личе на неки споменик, који се види са свих страна, изблиза и издалека, и одакле je видик широк. Црква je била дугачка 17 м, a широка 7 м, a припрата 8 м. Имала je велики олтар, цркву и припрату. Врата између цркве и припрате су широка 3.50 м и завршавају се великим луком. Ha граници олтара и цркве била су два огромна стуба од камена, који су заједно са црквеним колонама подупирали велико кубе. Кубе je било необично широко са 8 невеликих прозора, a његов свод je подупрт са 8 повећих лукова, између којег су биле велике фреске, a изнад прозора мале слике. Уколико се даје реконструисати, изгледа да je црква била тробродна: бар се то може рећи за припрату, која je имала споредне капеле, везане за њу и међусобно. Црква je имала главна западна и споредна јужна и сјеверна врата. Јужни и сјеверни портали пo типу личе на портале цркве у Студеници. Олтарска апсида je била врло велика и споља je захватала и проскомидију и јужни параклис. Црква je грађена од тврдог материјала и била je живописана. Ha полукубету, које се још држи, виде се фреске и одају вјешту руку сликареву. Фреске се познају и на великом луку унутрашњих врата и још пo неким мјестима. Олтар и пола кубета су порушени потпуно. Порушен je и предњи дио припрате и споредни дјелови, a само се још држи зид између цркве и припрате и пола кубета изнад њега. Сем овога, држи се и нешто свода припрате. Ha 20 корака од цркве налази се црквица малих размјера; обновљена je 1926 г. и у њој се врши служба на Ђурђев дан. Њен свод се одржао, зато су фреске сачуване иако изгребене и од влаге и кише оштећене. У њој су доста добро очуване фреске Стевана Немање, Стевана Првовјенчаног, Драгутина и Милутина. Драгутин се у натпису означава као ктитор, пo томе се и зна, да ју je он основао. Около цркве биле су ћелије, али се не може утврдити колико их je било. Испод цркве откривен je један подрум, засвођен циглама, a када би се раскопала ближа околина цркве, можда би се наишло на неко интересантно откриће.

Ђурђеве Ступове je подигао Стеван Немања и посветио Св. Ђорђу. Кад су браћа Немању бацила у неку јаму с намјером да ту умре, он умоли Бога и Св. Ђорђа да га избаве и завјетује се да ће у славу Св. Ђорђа подићи цркву. И кад се ослободио, он je своје избављење приписао чуду Божјем и помоћи Св. Ђорђа, пa je из захвалности подигао овај манастир близу својих дворова у Дежеви, и богато га обдарио. To je могло бити прије 1186 г. Овај манастир je у почетку заузимао друго мјесто, али je доцније изгубио од свог угледа, и око 1315 г. његов се игуман спомиње на седмом мјесту међу игуманима српских манастира. Овдје je био сахрањен краљ Драгутин, кога су пренијели из Сријема и овдје се налазио још 1597 г., a доцније су пренесене његове мошти у Студеницу и сахрањене до гроба Немањина. Манастир je имао богата добра. И он као и остали манастири у Расу, пљачкан je и пустошен, a коначно 1689 г. je опустошен и отада потпуно запустио. Због тога што je био на видном и незгодном положају, калуђери се нијесу усудили да га обнове, јер његов живот не би био дуга вијека. Тада су опустошени и Студеница и Милешево, пa су се обновили и увијек иза похаре обнављали, a Ђурђеви Ступови остали су све до данас у рушевинама и неће трајати дуго, пa ће и ови остаци старе немањићске задужбине бити збрисани. До 1875 г. Срби су се слободно скупљали код Ђурђевих Ступова и ту вршили службу о Ђурђеву дне и сваке „младе недјеље“. Иако без крова, али се црква још држала. 1878 г. Турци су посјели Манастир и уз њега подигли једну кулу за свој стан, и овдје су били све до 1912 г., када их je одавде истјерала српска војска. Докле су Турци били у манастиру, почели су га рушити, a највише je порушен 1912 г., када су српски топови гонили Турке из манастира.

Постоји предање, да су Ђурђеви Ступови негдје врло давно били опустошени. To потврђују и фреске, које се назиру испод горњег малтера, a на малтеру из доба Немањина. Можда je то било за доба краља Уроша Великог, кад су Монголи опустошили ове крајеве. По свој прилици, тада je Драгутин подигао малу црквицу и извршио обнову манастира. Манастир данас не посједује ништа. Сва су његова добра потпуно отуђена, пa се више и не зна што je његово било. Литература: Православно монаштво и манастири у средњовјековној Србији од В. Марковића.
Зетски гласник, V/1933, бр. 90, стр. 2.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: