• Политика

Дрецун: Јединствени платни промет са Србијом у интересу је привреде и грађана

1 min read

2 године ‎ ИН4С

Предраг Дрецун / Фото: РТЦГ

Увођење јединственог платног промета између Црне Горе и Србије биће тема данашњег састанка регулатора и челника Централних банака двије државе. О томе шта би привреде Црне Горе и Србије, али и њихови грађани добили у случају успостављања јединственог платног промета о којем се већ дуго прича, али чија се реализација стално одлаже, разговарало се са економским аналитичарем Предрагом Дрецуном.

“Црна Гора и Србија су до 2006. биле у јединственом платном промету који је почивао на основама Службе друштвеног књиговодства. Он је показивао висок ниво ефикасности и поузданости. Од дана када је Црна Гора постала независна не постоји политичка воља Црне Горе да се успостави јединствени платни промет“, каже за А плус портал Дрецун.

Он сматра да је то донијело само обострану штету.

“То је нанијело двоструку економску штету – привреди зато што су трошкови пословања били виши и зато што је успораван обрт капитала. Та два врло битна економска фактора насложила су се током ове скоро двије деценије у једну велику бизнис баријеру. Вријеме је да се након отапања односа Србије и Црне Горе послије “пада” ДПС-а почне и са реализацијом ове идеја. Мотива зато постоји, не само између двије привреде већ и између грађана двије државе да се успостави јединствени платни промет“, наводи Дрецун и подсјећа на систем СЕПА који се примјењује међу земљама ЕУ али и неким које нису чланице Уније – “Земље ЕУ али и још неке европске државе које нису дио Уније као и неке које јесу али не користе еуро, потписале су и придружиле се тзв. СЕПА систему за мале транскације који се одвија по правилима националног платног промета. Тај систем подразумијева да нема трошкова који отежавају пословање, а који по правилу иду коресподентским банкама”.

Дрецун објашњава да у ситуацији каква је тренутно између Црне Горе и Србије велике профите остварују банке које су посредници.

“Најчешће су њемачке и италијанске али има и других банака, све су стране и оне остварују интерес у посредовању између пословања Србије и Црне Горе. СЕПА је систем који може да буде добар модел да се успостави не само за платни промет између Србије и Црне Горе, него и, да представим то као нову идеју – да се овај систем направи на нивоу отвореног Балкана“, каже Дрецун.

Он истиче да се нада да ће Црна Гора ускоро приступити овој регионалној асоцијацији.

“То би могао да буде још један од момената повезивања овог региона како би тако повезан регион могао у догледно вријеме да приступи Европској унији. Сигуран сам да ће ЕУ примити цијели регион а не дио по дио зато што би парцијално примање могло да доведе до дисбаланса у самом региону. То и јесте идеја Отвореног Балкана и с те стране ово са успостављањем јединственог платног промета мора бити први корак“, додаје Дрецун.

Коментаришући састанак челника Централних банака Црне Горе и Србије на којем ће се разговарали о овој теми, познати економски аналитичар истиче да не би смјело да буде опструкције овог посла.

“Сматрам да одговорни на састанку регулатора Србије и Црне Горе не би смјели да се баве било каквом опструкцијом овог посла и очекујем да ће они који врше дужност у ЦБЦГ прихватити висок ниво одговорности, односно да ће прихватити било какав закључак. У овом тренутку је тешко рећи шта може бити конкретан закључак и први корак али добро би било да се са тог састанка изађе са једним заједничким ставом да је постигнут одређени напредак“, наглашава Дрецун.

Он додаје да, што се тиче саме технике, овај подухват се може брзо спровести иако постоје одређена оспоравања тога уз објашњења да треба одређено вријеме за то.

“Понављам и подсјећам да се у СФРЈ тај систем користио на врло високом и ефикасном нивоу и није тешко успостватити га опет, с обзиром да кадрови који постоје. Доступне су нам и нове технологије а оне знатно убрзавају и вријеме и саме процесе плаћања у односу на оне који су били прије 25 или 30 година. Због тога вјерујем да уз постојање политичке воље која је главни фактор који је ометао стварање јединственог платног промета, може да се деси да коначно направимо један позитиван корак у интересу привреде и грађана Црне Горе“, наглашава Дрецун.

Он објашњава да се у систему СЕПА налази 36 држава Европе и да чланице тог система нису само земље Западног Балкана!

“То довољно говори само за себе и у условима СЕПЕ постоје само националне тарифе, не постоје тарфие за мн плаћања. Плаћају се врло ниске тарифе од 0,05 до 0,2 у случају више итеративних и врло сложених плаћања. У сваком случају најчешће се користе ове врло ниске стопе и то на врло транспарентан и пластичан начин помаже и убрзава обрт капитала и јача економску активност“, закључује Дрецун.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: