Др Рајко Долечек: Зашто званична Немачка не воли Србију*

Пише: Проф. Др Рајко Долечек

У уништењу Југославије, у наношењу штете Србији, у њеном оцрњивању током ратова на Балкану крајем 20. века и све до сада, главну улогу је одиграла влада иначе демократске Немачке, данас предводнице Европске уније (ЕУ), као и медији њеног мејнстрима.

Очевидно под њеним утицајем, своју прљаву улогу су током тога одиграле и иначе стварно демократске државе ЕУ а специјално Сједињене Америчке Државе (САД) и организација НАТО. Али упркос свега тога, немали број Немаца и Американаца, Европљана из ЕУ, као и део њихових медија, су свесни те неправде и дало би се рећи и те мржње, и храбро против тога недволично иступају, дало би се рећи бранећи и правдајући Србију.
Како објаснити ову против српску активност данашње званичне Немачке и мејнстрима њених медија? Истина је, да су се Српска краљевина (1914-18) и Србијом предвођена Југославија (1941-45) два пута успешно бориле, уз страховите губитке, против немачког агресора, на страни западних савезника и Русије. Србија је у оба рата веома помогла, да Немачка изгуби рат. Србија – српски народ, су нарочито значајно допринели томе, да је Немачка и други пут изгубила овај најкрвавији до сада рат, који је изазвала Немачка и њен вођа Хитлер.
НАТО је постало, могло би се рећи, криминалном организацијом, када је на основу измишљотима, чак и отворених лажи о геноциду косовских Албанаца, извршило агресију, без одобрења Савета безбедности ОУН, 24.марта 1999, против Савезне Републике Југославије („Мале Југославије“. против Србије и Црне Горе). НАТО авиони и ракете су 78 дана и ноћи убијали и уништавали и то највише по Србији.

Чувени француски генерал Галоа (Pierre-Marie Gallois) ја на дан десете годишњице (2009) криминалне НАТО агресије против Србије, рекао:
-„Данас се сећамо једне врло тужне годишњице, када су пре 10 година западне демократије, предвођене Немачком, Енглеском, Америком и Француском, бомбардовале државу Југославију, уз грубо нарушавање међународног права, повеље ОУН, хелсиншког акта и директива о неповредивости граница, када су без одлуке Савета безбедности и без конзултација са сопственим парламентима отпочеле рат. Речено укратко, ова серија насиља против међународног права је стварно црном мрљом на моралној слици западних земаља.

Као тачка број један је ту жеља Немачке да се освети Србима, који су ратовали током 1. и 2. светског рата на страни савезника против Немачке.

Осим тога је Србима успело, да под командом генерала Михаиловића, а доцније Тита, вежу више немачких дивизија, веома потребних на фронту пред Москвом, доцније пред Ленинградом. Тако да је Берлин, у то време у ствари Бон, сматрао, да је српски отпор допринео томе, да је Немачка изгубила два светска рата. Требало је казнити народ….Као тачка број два било је неопходно наградити Хрвате и Муслимане, који су се током рата придружили Немачкој…“
Генерал ваздухопловства Француске у пензији Пјер-Мари Галоа је био блиским сарадником генерала Де Гола и иницијатором француских нуклеарних снага.

У своје време је представљао једног од нејзначајнијих геополитичара. Позната је његова књига „Крв нафте“ (Le Sang du Pétrol – L’Age d’Homme, Lausanne, 1996). На омоту књиге је неколико реченица, које показују какав је садржај књиге.

-„Тек што је био срушен Берлински зид у 1989.години, цела земља је постала лабораторијом за изградњу „Новог светског поретка“. Народи, ослобођени од јарма комунизма, чекали су од Запада правду, разумевање и помоћ. Али се убрзо појавило разочарење. Тиме, што су присвојиле улогу представника међународне заједнице, су Америка целом свету а Немачка Европи наметнуле своје амбиције, често и силом, али увек са изговором, да се шири правда.“

-„Ратови у Ираку и на Балкану су показали ефикасност њихових принудних средстава. Данас се зна, како створити услове за успешно вођење рата, како непријатеља оклеветати дезинформацијама, уз увеличавање његових грешака.

И на крају како, без сопственог излагања опасности и без сопствених жртава, кажњавати, уништавати и убијати у име правде и права. Једно ново средство за изнуђавање је било додато оним досадашњим. А то је Међународни суд за ратне злочине, чијим циљем је утицати на ток догађаја кажњавањем вођа буна против Новог Светског Поретка. У том суду представљају тужиоци у исто време и судије а оптужбе имају значај доказа.“

Али ту постоји још један догађај, који је можда могао не само да изазове, него и да јако повећа немачку мржњу и освету против Срба.

У марту 1941 је скоро цела Европа била под Хитлеровом чизмом.
Само се још Черчилова Британија храбро борила, уз делимичну материјалну помоћ Рузвелтове Америке. Бугарска, Мађарска и Румунија су пришле Тројном Пакту (Берлин+Рим+Токио) а Немачка је уз грубе претње терала Југославију, да и она приђе Тројном пакту. Почетком године је у Београду била војна мисија и Британије и САД, полу легално је био присутан (?) и Рузвелтов пријате ad hoc пуковник Вилијам Донован, после уласка САД у рат шеф америчке ОСС (Office of Strategic Services, будућа ЦИА). Британија је Југославији, осим пара, обећавала брда и долине, ВВС је јављало о нереалним бројевима британских авиона, тенкова, војника у Грчкој, који би Југославији наводно могли помоћи. У то време сам то сам добро чуо (ВВС). Али, нажалост, се убрзо показало, да су то војнички гледано, били све сами нереални бројеви Британије, која се очајнички, али на крају успешно, борила.

У то време, је Хитлер већ имао спремљен уништавајући напад на СССР, тако звани ПЛАН БАРБАРОСА. Уништење СССР (Русије) је требало да почне неочекиваним масовним нападом на свима фронтовима половимом маја 1941. Већ су се тајно спремале и концентрисале елитне јединице Хитлеровог Wehrmachta  за овај напад, иако су иначе односи Немачка-СССР на први поглед били перфектни, према „пакту“ Хитлер-Сталин из августа 1939. У Немачку су стално стизале стотине теретних возова са рудама, нафтом, храном.
Председник регентског савета, принц Павле, иначе велики анаглофил, за још увек непунолетног 17-годишњег престолонаследника Петра (његовог оца, популарног краља Александра Карађорђевића су убили 9.октобра 1934 у Марсељу усташко-македонски терористи).

Он је на крају пристао да Југославија приступи Тројном пакту, да би спасао Југославију од уништења. И Југославија је постала чланицом тога пакта 25. марта 1941.

                Сјећања

Ауторов отац је био заступник за Југославију великог Чехословачког концерна ЧКД, који је снадбевао југословенску војску са многим војним потребама.

Некако половином марта 1941.је био службено код команданта Краљевског ваздухопловства генерала Душана Симовића, са којим је био у пријатељским односима. Када је генерала упитао, да ли је могуће, да би српска војска некако сарађивала са хитлеровском Немачком, генерал му је сасвим недвосмислено одговорио:
-„Господине инжењеру, српска војска НИКАДА неће сарађивати са хитлеровском Немачком. Али ће то вероватно коштати много крви !“
У Београду смо становали у Бирчаниновој улици, прекопута Војне академије. Ујутру, 27.марта, два дана пошто је Југославија постала чланицом Тројног пакта, нас је око 6 сати ујутро пробудио тата:

-„Устајте! Војска је извршика државни удар. Доле, на ћошку булевара Кнеза Милоша, су тенкови. Радио је јавио, да су вође удара српски генерали Душан Симовић и Бора Мирковић. У Београду су војници шумадијске дивизије. Новим председником владе је генерал Душан Симовић. Млади престолонаследник је проглашен краљем, као Петар II Карађорђевић.

Српски народ у Београду је био одушевљен, да је српска војска у ствари омрзнути пакт укинула. Избиле су спонтане масовне манифестације подршке војсци и новој влади, младоме краљу. Хиљаде су клицале ЖИВЕО КРАЉ ПЕТАР! , БОЉЕ РАТ НЕГО ПАКТ ! чак и оно потмурно, али борбено БОЉЕ ГРОБ; НЕГО РОБ ! Сличне манифестације су се одигравале и у другим градовима Југославије, са српском већином. У Сарајеву је и део Муслимана манифестовао и клицао младом краљу.

Хитлер се разбеснео и наредио је уништење Југославије а кажњавање Срба и Београда. Немачка, Италија, Бугарска и Мађарска су за нецеле две недеље 6.априла 1941.извршиле напад на Југославију. Београд и остали српски градови су били бомбардовани, Београд врло тешко и више дана. Хрватски градови нису били бомбардовани. У Београду је изгорело неколико хиљада кућа, било је много мртвих и огромна разарања.

Престала је струја, није текла вода, радње су остале затворене, снадбевање је престало, телефон и радио су били мртви. Улице су биле пуне кратера од бомби. Нисмо имали никакве вести каква је ситуација на бојишту.
Ради државног удара који су извршили српски официри, морао је Хитлер да одгоди читав План Барбароса за више од месец дана. Није смео да изврши онај огроман напад на Русију (СССР) ради привремено нестабилне ситуације на Балкану, пошто су Срби одбили својим ударом сарадњу са Немачком а храбри Грци су успешно побеђивали Мусолинијеву војску, која је у јесен 1940 напала Грчку (И Мусолини је хтео да се покаже, пошто је видео Хитлерове успехе другде).

Хитлер је морао, после догађаја у Београду, да привремено повуће више својих елитних дивизија из Плана Барбароса и ради тога губитка времена му није пошло за руком да дође до Москве и да у њу и „уђе“ пре почетка зиме, за коју немачка војска није била уопште спремна и тамо је доживела катастрофалан пораз, не само ради храбрости руске војске, ратне вештине њених генерала, али и ради делатности ГЕНЕРАЛА ЗИМЕ.
Државни удар српских официра је свакако допринео томе, да је Хитлерова Немачка била поново побеђена, упрскос свих оних спектакуларних успеха њене војске у Европи током 1940-1942. Дали је то био један од разлога нове експлозије непријатељства, мржње званичне Немачке и дела мејнстрима њених медија, као и дела европске елите, против Срба?
Дали би се, и како би евентуално изменила историја Југославије, Србије, Балкана, рата уопште, да није било 27.марта 1941?

Аутор је Чех и у свим искушењима и ломовима, био са нама Србима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: