Пипе: Др Момчило Д. Пејовић
Чак знатно раније него што званично би објављен датум предсједничких избора, увелико се у црногорској јавности причало, писало, нагађало и прогнозирало о могућим или немогућим (не)страначким кандидатима на предсједничкој ријалити изборној (у)трци у текућој години! Ко је тај коме би могла припасти предсједничка фотеља, а која ће некима од њих као учесницима обиљежити живот – означити или спасити их од заборава!?
Сада, кад је већ озваничен дан сљедећих предсједничких избора, (не)станачке калкулације знатно су преокупирале политичку и јавну црногорску сцену! На том политички осиромашеном пазаришту појављују се многи знани и незнани кандидати као (нај)бољи представници од оних који их (пред)лажу и(ли) гурају за највисочију званичну функцију у држави!
Биће ту, највећим дијелом, политичара, а знатно мањи број оних који су из неког другог друштвено-политичког, економског, просвјетног, образовног, научног или културног миљеа! А са неких адреса (не)очекивано се “најављују” и “странци” попут “Шћепана Малог”, са којим би Црна Гора политички и економски “просперирала”, а законодавно се и европски “реформисала”!? Наравно има и оних који призивају и дозивају односно лобирају да политички (е)мигранти дођу у Црну Гору, а однешени и украдени новац оставе тамо гдје удобно бораве! Са даљине они уједно савјете дијеле и паметују како би најбоље Црна Гора могла “позелењети и(ли) процвјетати”! Само са њима, који су се на вријеме снабдјели са два пасоша односно двојна држављанства, а склонивши се у иноземство да спасу своје лако стечено односно опљачкано од народа благо, може грађанима Црне Горе добара бити једнога лијепога дана!? Све има своју цијену политичку и економску, а надасве ону да се намјесте у неку много важну политичку и државну фотељу!
Оно што је већ видљиво и сигурно, а што показује спремност, да се у политичкој изборној ријалити предсједничкој (у)трци озваничи односно представи црногорској јавности је као “озбиљњост” да поједине странке или евентуално будуће коалиције имају “свога” кандидата за будућег предсједника, који ће “сигурно” побиједити досадашњег или претходног двоструког “предсједника свих грађана” Црне Горе!
Сви они, који (ис)турају “свога” кандидата за предсједника, “озбиљно” рачунају на “побједу” у првом или евентуално другом кругу и тиме би да (за)печате судбину претходног предсједника, којега већ дуго имају било као премијера или предсједника државе, а све мрцварећи и обећавајући његову смјену пуне три деценије, и још се не уморише од тога узалуднога посла! Само да он оде односно да га једном за свагда скину са врата осиромашених грађана!? А “предсједник свих грађа”, познавајући њихов политички хабитус, много не хаје односно није толико забринут због тродеценијског њиховог обећања и пријетњи да ће бити смијењен! Само је мало посиједио од мијењања односно преласка са фотеље премијера у фотељу предсједника државе!
Политички лидери странака у “јуначкој, вертикалној – усправној, маленој, просперитетној, туристичкој и независној”, надасве само НАТО-вској и на ријечима (про)европској и приде “правној држави” Црној Гори имају своје “јаке” и “непоткупљиве”, а са (ч)истом политичком прошлошћу, (против)кандидате, које ће на изборима “радо” (супрот)ставити несмјењивом политичком лидеру, највећем црногорском фармеру ДРПС оваца званом “Седмак Чобанин”-у и уједно “предсједнику свих грађана” од милоште у грађанству општеприхваћено (на)званом “Мило Чобанин”!
Сви (по)нуђени кандидати политички су спремни да “побиједе” будућег, по трећи пут, (против)кандидата и једном за свагда “ослободе” Црну Гору односно њене грађане!?
Тако зборе или кажу! И још се заклињу у своју часну и политички дату а надасве “чврсту” ријеч да неће правити никакве аранжмане са “најјачом и најбројнијом” странком а нипошто са “Милом Чобанином”, тако да ће “овога пута” њега као диктатора “сигурно” послати у политичку пензију!
Неки се већ увелико радују (не)извјесној побједи над “предсједником свих грађана” односно његовој смјени и поразу политичком! Није ваљда да су толико (по)сигурни да ће се он кандидовати и још једном их побиједити!?
Да је правде и закона, једна иста особа или политичка личност не би могла никако односно не би јој се дозволило да се по трећи пут кандидује за предсједничку функцију! Али, кад је црногорски “Филип Л(иј)епи” могао три пута бити предсједник “еколошке, проевропске и правне државе” ето по тој аналогији односно по узору и пракси нека се и “предсједник свих грађана” још једном кандидује и уведе Црну Гору у Европску Унију, јер и он “озбиљно” заговара и даје такво обећање већ десетак година и никако да га испуни! Па, зар држава Црна Гора није демократска “земља чуда”!
Ако буде тако, како веле и обећавају, нека је са срећом да им и ми аминујемо! Чуда се, ипак, дешавају у Црној Гори и она се само по инерцији настављају, али и умножавају!
Да ли ће Црна Гора и “овога пута” смоћи политичке храбрости, одлучности и јединства највећег дијела страначког тијела, спремног као на изборима од 30. августа 2020. године, и извојевати велику и пресудну политичку побједу над “двометрицом” Новака Килибарде или његовим јединим политичким идолом? А како да се не сјећамо (ка)да је некада велики лидер Народне странке са својим “експертима” односно “лијевом и десном руком”, нешто касније, промијенио ћулаф и ничице падао љубећи изгланцане политичке ципелице “великоме и(ли) највећем Црногорцу”, иако су и њега као и све остале “Црногорце” једно извјесно вријеме добрано негирали у својим не тако давним политичким говорима када је требало ратовати, а богме и једно краће вријеме док су били у неким скупштинским тијелима или одборим у својству члана или потпредсједника!
Превладала је односно претегла је Нокова политичка задњица за небројене синекуре, медијски простор, трговачку мисију у Сарајеву и на крају ухлебље са “националном” односно повисоком државном пензијом, а политичку прошлост и даљу страначку дјелатност бацио је брже – боље под ноге своје а све у чучећем ставу! Можда се он, иако по старе дане, (при)јави за (против)кандидата на предсједничким изборима под условом да на неки начин прикупи довољан број потписа! Наравно, у томе ће му помоћи његови експерти који су га политички “шутнули” из Народне странке! Не би био први нити једини политичар и предсједнички кандидат са големим бројем година који би успио у тој намјери!?
Реално гледајући на разједињену, много уситњену и добрим дијелом политички неозбиљну, барем што се тиче њихових страначких лидера, политичку сцену црногорску и објективно посматрајући сваког (против)кандидата појединачно од оних чија имена увелико фигурирају у јавности и медијима, штампаним и електронским, наравно, и оних који се ту неком “силом” или експериментом угуравају, тешко да ће се нешто значајније промијенити односно како би могло дати очекиване резултате на предсједничким изборима, а на којима би коначно био откачен или смијењен досадашњи “предсједник свих грађана”!
Ипак, постоји у Црној Гори она непредвидива и много чудна политичка “реалност или (не)могућа стварност”, јер је у претходне три деценије тога бивало безброј пута да се чуда дешавају у Црној Гори, као најпознатијој држави односно “земљи чуда” у којој је “немогуће” реално и (све)могуће, и небројено се пута показало као такво и потпуно остварљиво! Зато се ова малена “слободарска и јуначка” Црна Гора, као “правна” држава (пре)познаје на мапи свијета и могла би се наћи у Гинисовој књизи рекорда само као “земља чуда”!
Наравно, и трећи пут ће несмјењиви страначки лидер, највећи политички фармер са бијелим стадом од око сигурних 60.000 “гласова” који ћи политички (за)блејати односно заокружити на предсједничким изборима свога “Седмака Чобанина”!
А, ко су све могући и немогући страначки и нестраначки (против)кандидати на предсједничким ријалити изборима, који ће сакупити довољан број потписа и формално осигурати учешће на (у)трци која би могла бити маратонска, јер без Уставног суда односно чланова, макар, потребне и квалификоване већине избори би могли бити непризнати или поништени односно настао би правни вакум у коме “предсједнички побједник” не би био по вољи и тако као непризнат од учесника или “предсједника свих грађана”, ако којим случајем не оствари убједљиву побједу којој се надају његове политичке овчице!
Већ одавно или тачније речено од настанка вишестраначја пратимо политичке догађаје и уједно страначке прилике у Црној Гори! За њих можемо рећи да су скоро структурално неизмијењене, а идејно су изјаловљене изузев неких мањих странака или оних сателит новонасталих странака са не баш бројним чланством и са обавезним националним предзнаком! Прецизније речено, странке које су настале као фракције дијељењем већих усљед унутрашњих трвења и разноразних подјела, личних и добрим дијелом страначких интереса, немају неку своју већу политичку снагу! Међутим, у коалицији са већим и јачим странкама учествују у политичкој игри приликом расподјеле политичког колача односно бенефиција, али само у мјери колико им дозволи странка која их прихвата као гласачку и слугански политичку (ис)помоћ!
Укупно политичко стање у данашњој Црној Гори могли бисмо дефинисати као потрошено, изблијеђело и издијељено, умртвљено и безидејно, а с друге стране увијек спремно за политичку нагодбу односно трговину са побједничком странком која је на власти! Готово су сви страначки лидери постојећих странака, као политички играчи, без нових идеја и особе које су политички недосљедне и чије су програмске шеме увијек прилагодљиве онима који им понуде више! Они су без неких визија за изгледнију будућност страначку или своме бирачком тијелу извјеснију политичку будућност, макар у погледу побољшања стандарда свим грађанима!
Ових дана увелико можемо чути “поуздане” информације које поједини страначки лидери или политичари нешто јачега формата од обичнога чланства јавно шире држећи говоре да ће се “предсједник свих грађана” сигурно кандидовати за предсједничко мјесто! Има много разлога због којих не би требало много сумњати у дату информацију, али вјерујем да је то ипак “рачун без крчмара” све дотле док не чујемо од њега лично да у јавност изнесе и потврди своју кандидатуру!
Наравно, “предсједник свих грађана” за очекивати је да ће се кандидовати, ако нема законских препрека или међународног фактора који би га у томе спријечили! С друге стране он је политички приморан да се кандидује, јер би тиме добио на времену уз могућност да позавршава неке своје политичке послове и ослободи се барем дијела своје тешке и проблематичне прошлости са много афера које се везују за његову личну, политичку и државничку дјелатност, а што га увелико законски притиска и стоји му за вратом прије свега у његовој држави и једним дијелом у иностранству!
Ако већ “поуздано” калкулишемо са именом једног (по)знатог кандидата на предсједничким изборима, који би у сваком случају лако могао прикупити потписе прописане и неопходне за кандидатуру, онда нам преостаје да набројимо, макар, још неколико имена која би са великом вјероватноћом могла бити у игри односно фигурирати као противкандидати досадашњем предсједнику!
С обзиром да добар дио странака нерадо излази са предлогом имена могућих кандидата, јер је “преурањено”, ипак, неке баратају са именима “сигурног” кандидата на предстојећим предсједничким изборима и чак типују на њега као будућег предсједичког побједика! Тако се помињу односно излази се са предлогом могућег кандидата, било странке или коалиције или заједничког кандидата који би имао подршку неке шире страначке коалиције, као: Андрија Мандић и Миодраг Лекић.
Од “нестраначких” кандидата у име “бившег режима” помиње се син Мишка Вуковића, гле случајности, Синиша Вуковић!? Могуће да неко наведеног кандидата “убацује” као “пилот пројекат” односно политички мамац за провјеру потенцијалних (не)страначких кандидата, који би могли бити предложени од неких странака или невладиних организација из разлога да се на изборима појави што већи број кандидата који би могли утицати на “расипање” гласова у првом кругу избора!
Оно што се да примијети је да нико од предложених или могућих “кандидата” није се лично изјаснио прихвата ли се кандидатуре, па смо једним дијелом увјерени да ће доћи до неких битнијих измјена, макар што се тиче прихватања да учествују у предсједничкој ријалити (у)трци!
Такође, кандидати на предсједничким изборима који би “радо” учествовали, али су у “политичкој” немогућности због “оправданог одсуства”, јер се налазе у иностранству а својевољно су напустили своју “много вољену домовину” Црну Гору, као што су: Светозар Маровић (Србија – у Београду “на већ дугогодишњем лијечењу”!?); Душко Кнежевић (Велика Британија – Лондон, банкар, “политичка побегуља” који је избјегао из Црне Горе из политичких разлога!?); Ратко Кнежевић (већ дуги низ година живи у САД-у, успјешно се бави бизнисом и другим важним “административним” пословима)!? Ту би могли наћи односно убројити још пар имена оних који су макар политички фигурирали односно о њима се говорило као о озбиљним и могућим кандидатим на прошлим предсједничким изборима, мада нијесу учествовали (А. Јовићевић, Д. Хајдуковић)!
Иако постоје још неке политичке калкулације са именима која долазе из популације супротнога пола односно као представнице женскога пола или “љепшега пола”, сасвим би било незахвално помињати њихова имена, прије него се од њих чује глас (не)пристајања за кандидатуру у узборној ријалити (у)трци за предсједника државе Црне Горе! Неке странке се још увијек понашају политички резервисано и не истрчавају са именом или именима за предсједничког кандидата из много познатих или чак и њима непознатих разлога! А свакако да нешто (ишче)кују да се деси од стране међународног фактора или међународне заједнице, која ће имати и поред свега значајан удио при избору (против)кандидата на предсједничким изборима крајем марта текуће године или, чак, могуће и свога кандидата!?
Шта ће бити на политичкој понуди и ко ће све преферирати за предсједничког кандидата тешко је прогнозирати, а још теже ће бити погодити будућег предсједника Црне Горе, који ће већином гласова бити изабран на ту највисочију државну функцију, а Уставни суд не буде у пуној функцији односно кредибилитету са бројем потребних чланова за доношење коначних одлука!
А што (ће бити) ако се политички “Седмак Чобанин” односно најбогатији политички фармер “Мило Чобанин” не кандидује на предсједничким изборима? Па, наравно, мислио је он о својој политичкој “замјени” односно о кандидату који ће га у пуном смислу одмијенити, заступати лично, политички и безпоговорно, а то је др Јевто Ераковић, потпредсједник ДПС-а и посланик у Скупштини Црне Горе!? Да ли сте сагласни или имате свога кандидата као претендента за предсједничку фотељу који би успјешно обављао посао своме “Седмаку Чобанину”?
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Odlicna analiza,uz jednu ispravku.Ratko Knezevic zivi u Englekoj,posjeduje drzavljanstvo Engleske i Hrvatske.Da se uociti “njegova ogromna ljubav prema hrvatskom jeziku”,sa naglasenim infinitivom u pisanju i govoru.